Вртић, енглески, балет, школа фудбала, музичка школа… Пренатрпан распоред. Примамљиве нове играчке које се рекламирају на ТВ-у, играчке које купују рођаци када долазе у посету, игре које купују родитељи јер они знају шта је корисно за дете… Пренатрпана соба и радни простор. Да ли је чудно што су деца постала нервозна и раздражљива јер им родитељи, школа и убрзан темпо живота “гурају” превише обавеза на леђа? Прочитајте савете психолога како да растеретите свет деце и колико заправо деца желе да буду САМО деца, безбрижна и без превише обавеза.
Као родитељи, ми смо ти који одлучују о свакодневном животу породице – од седмичног распореда активности, до организације простора за рад, игру и одмор. Ми смо ти који изграђују структуру и одређују ритам сваком дану, при чему морамо бити свесни да недостатак јасних правила, превише играчака и неред, хаотична сатница и вишак непотребних информација могу да поремете и најскладнију породицу.
Деца су најсрећнија и уживају када имају довољно времена и простора да истражују свој свет, у чему им сваки непотребан вишак ствара тешко савладиве препреке.
Непотребан вишак ствари збуњује и изазива стрес, без обзира на то да ли се ради о вишку предмета, вишку информација, вишку активности, вишку опција или пребрзом темпу – вечитој журби да се доврши један задатак и отпочне нови, без довољно времена за одмор и игру. Суочено са вишком ствари и вишком активности, дете лако посустаје и почиње да доживљава стрес – како код куће, тако и у школи.
Поједностављивањем дневне рутине детета и смањењем масе информацја и обима активности којима је оно изложено, као и рашчишћавањем гомиле играчака и других предмета у његовом окружењу, деца која су иначе изложена превеликим дозама стимулације престају да буду свадљива и постају боље сконцентрисана.
Када поједноставите дететов свет, стварате простор за позитиван развој, креативност и опуштеност.
„Многи од проблема у понашању деце са којима се данас суочавамо настају због тога што су деца просто претрпана свим и свачим, и изложена сувише брзом темпу живота,“ каже Ким Џон Пејн, аутор књиге Једноставност и васпитавање деце: како нам чудесна моћ мањег помаже да одгајимо децу која су смиренија, срећнија и сигурнија у себе.
Пејн каже да су деца изложена прекомерним дозама сензорне стимулације и обасута „мноштвом тричарија, најразноврснијих опција и мноштом информација.” Када васпитавању своје деце приступе користећи једноставност као основни оквир, родитељи могу да у знатној мери смање свакондевно излагање деце стресу, чиме им помажу да буду срећнија и успешнија.
Прве кораке у овом правцу најлакше је направити у самој кући. „Смањујући количину играчака и других предмета у непосредном окружењу детета, поспешујете његову способност држања пажње и сконценрисане игре. Превелике количине ствари одвлаче пажњу и одузимају време, спречавајући децу да дубље упознају и истраже свет који их окружује,“ каже Пејн.
Рашчистите вишак ‘ствари’
Када распремате и склањате вишак играчака, потрудите се да задржите комбинацију играчака које ваше дете стално користи и које могу да га забаве током дужег временског периода. Често су омиљене играчке детета управо оне једноставне, класичне играчке, без мноштва звончића и пиштаљки – плишани љубимци, лутке, конструктивне играчке попут коцки и дрвених блокова; возови и аутомобили, костими за прерушавање, прибор за цртање и материјали за креативне активности.
Број књига на дохват руке је најбоље ограничити на неколико омиљених које се могу читати више пута, док остале треба склонити и од њих направити ‘библиотеку’ из које ћемо повремено позајмљивати једну или две књиге које у том тренутку желимо да читамо. Такође ће користити ако дечјем простору додамо понеки комад платна, конца или понеко јастуче од којих могу да праве тврђаве и кућице за игру. Када све ово урадимо, деци би требало дати мало времена да прилагоде и створе сопствени свет за игру, у коме ће своје место наћи овај једноставан избор играчака.
Нека време за одмор буде један од приоритета
Још једна од области у којима је неопходно да се направе одређене промене у вашем дневном ‘ритму’ дешавања: деца се осећају удобније када знају шта их очекује свакога дана. Није нужно да ваш ритам буде дефинисан у облику строгог распореда, већ је довољно да постоји предвидљив ток дешавања – од ручка, преко паузе за одмор, до времена за игру изван куће – како би се дете лакше сналазило и лакше привикавало на прелазе између различитих режима дешавања у току дана.
Исто тако, поједностављењем дневног распреда породице смањујемо оно френетично осећање да смо увек у покрету и журби. Деца са пуним распоредом школских обавеза, ваннаставних обавеза или спорта могу лако да буду изложена стресу и усвоје хаотично понашање као норму, услед недостатка слободног времена за креативну игру и истраживање. Када једном поставите ефикасне оквире за свој распоред, моћи ћете да уклоните различита изненађења која вам одвлаче пажњу и помогнете свом детету да научи да ужива у садашњости.
Сигурно је да као ‘родитељски такси’ и сами осећате добар део тензије коју изазива амбициозан распоред дневних активности. Уколико одстраните непотребни вишак и задржите само једну или две омиљене активности, свом детету ћете дати слободу да ово време искористи за игру и истраживање, али и довољно времена да самостално вежба и усавршава се у активностима које има у свом редовном распореду.
Смањењем броја непотребних предмета у непосредном окружењу детата, успостављањем предвидивог ритма и усмеравањем активности у жељеном току, остварују се многе предности и за родитеље. „Као родитељи, себе између осталог дефинишемо и стварима којима посвећујемо пажњу и време. Ово се лако заборави у дневном распореду у који подсећа на површно одрађивање наметнутих обавеза,“ каже Пјен. Поједностављивањем, стварамо простор да се сконцентришемо на ствари које су нам заиста важне, уместо да нам дани пролазе у пасивном реаговању на дешавања око нас.
Поједностављење није нешто што се може обавити током једног поподнева или викенда – напротив, то је процес који непрекидно траје. Потребно је време да се смањи број ствари у нашем животном простору, да се промене навике и успостави нови ритам. Није лако променити правац кретања у свакодневници у којој се читава породица креће брзином светлости, а хаос као да притиска са свих страна. Важно је почети полако, уводећи мале промене, ни једног тренутка не сметнувши с ума да нам је крајњи циљ складан живот наше породице.
Поједностављивање није ништа друго до проналажење тачке равнотеже у непрекидном смањењу непотребног вишка. Све док су затрпана вишком ствари, деца неће моћи да схвате и одреде шта је то што заиста воле и желе.
Извор: greenchildmagazine.com/eci-pec.rs