Da bi vaše dete bilo uspešno, uslov je da ima srećno detinjstvo. Pomozite mu u tome.
Iako je uopštena definicija sreće: „trajno zadovoljstvo, spokoj, veselje, raspoloženje“, zapravo svako od nas može da smisli svoju definiciju, već u zavisnosti od toga šta nas lično usrećuje. Tako će neko sreću povezati sa sigurnošću ili visokim standardom, a neko drugi sa slobodom, ljubavlju, unutrašnjim mirom.
Slično je i sa pojmom „uspeh“. Jedna od najčešćih definicija uspeha jeste: „postignuće sopstvenih životnih ciljeva“. Međutim, to šta su vaši životni ciljevi znate samo vi. Kada je reč o deci, mi odrasli dajemo sebi pravo da određujemo uspeh umesto njih i za njih. U stvari, bez obzira na naše najbolje namere, činjenica je da od dece zahtevamo da budu uspešna prema našim sopstvenim kriterijumima a ne njihovim. Tako većina odraslih smatra da je dete uspešno ako ima zadovoljavajuće školske rezultate.
Najveći rizik ovako zamišljenog uspeha jeste da su roditelji preterano ambiciozni. Naime, kada dete ne može da ispuni ambicije svojih roditelja, započinje dug ciklus disfunkcija u njihovim odnosima kao i u razvoju deteta. Upravo zato, veoma je važno odrediti kriterijume uspešnosti deteta prema njegovim sposobnostima, talentima i mogućnostima. Da biste ispunili ovaj uslov, neophodno je da ga dobro poznajete.
Koliko poznajete svoje dete
Zajedničko istraživanje agencije Associated Press i MTV stanice ispitalo je 1.300 osoba uzrasta od 13-24 godine. Istraživanje je realizovano kroz upitnik tzv. „otvorenog tipa“, u kome svako ima priliku da napiše upravo ono što sam misli, umesto da bira neki od ponuđenih odgovora. Cilj ispitivanja bio je da se ustanovi šta je ono što mlađe generacije najviše ispunjava, šta najviše doprinosi njihovoj sreći. Pre nego što vam ja kažem rezultate, zamoliću vas da razmislite kako bi vaše dete u tinejdžerskom uzrastu odgovorilo na ovo pitanje, ili možda, šta biste odgovorili vi kao odrasla osoba. Da li mislite da je među odgovorima bilo nešto poput reči – novac? Najbolje ocene u školi?
Niste pogodili. Čak tri četvrtine ispitanih tinejdžera je reklo da ih srećnim čini kvalitetan odnos sa roditeljima i da im je najbitnije provođenje vremena sa porodicom. Tek na drugom mestu je: „druženje sa prijateljima“, a na trećem: „partnerski odnosi“. Zašto sam vas zamolila da razmislite o mogućim odgovorima? Zato što ono što biste vi odgovorili govori o vama. Ono što su odgovorila deca govori o njima. Projekcija naših vrednosti na dečiji sistem vrednosti govori o tome koliko ih ne poznajemo, šta je to što od njih očekujemo, i što je najvažnije, na koji put ih usmeravamo.
Danas se smatra da se već u prvoj godini života određuje da li će dete postati optimista ili pesimista, u zavisnosti od ponašanja roditelja, pre svega, majke. Tako, na osnovu toga u kolikoj meri su zadovoljene bebine potrebe za hranjenjem, presvlačenjem ali i za nežnošću, dodirom, pažnjom beba taj stepen zadovoljstva generalizuje na celokupno svoje okruženje. Na ovaj način ona prima informaciju o svetu kao o pretežno prijatnom ili, u slučaju nedovoljne ispunjenosti njenih potreba, kao o pretežno neprijatnom mestu. Optimistična deca imaju mnogo bolje predispozicije da postanu srećne odrasle osobe, a smatra se da optimizam stečen u detinjstvu ostaje kao trajna vrednost i u odraslom dobu.
Sreća i školski uspeh.
Brojna istraživanja potvrđuju povezanost iskustava iz ranog dečijeg uzrasta i uspeha u detinjstvu i odraslom dobu. Ova istraživanja pokazuju da za akademska postignuća deteta nisu toliko bitni ni materijalni status porodice, ni genetska predispozicija, pa čak ni inteligencija, koliko faktor sreće. Istraživanje Univerziteta u Londonu autora dr Jana Emanuela De Neve objavljeno i u Daily Mail, obuhvatilo je više od 15.000 odraslih osoba. Ovo istraživanje potvrđuje da su najuspešnije odrasle osobe one koje su u detinjstvu bile srećne, opuštene, nasmejane. Oni su uspešniji i u formiranju stabilnih, dugoročnih, partnerskih i prijateljskih odnosa. Zanimljivo je da imaju i bolju finansijsku situiranost, (čak 22% veće prihode) od onih odraslih osoba koje o svom detinjstvu ne misle kao o srećnom periodu.
Kako sreća donosi uspeh
Zašto je to tako? Srećna deca izrastu u komunikativnije, otvorenije odrasle osobe, sa više samopouzdanja i spremnosti za rizike od onih koji nisu imali srećno detinjstvo. Zaista, kada pitate srećne osobe zašto su srećne, one kao primer navode dobre međuljudske odnose sa porodicom i prijateljima, ljubav i zadovoljstvo bavljenja onim što vole. Uspeh i školska postignuća ne igraju značajnu ulogu u ovim odgovorima. Slično tome, kada pitate uspešne osobe zašto su uspešne, kako su do svog uspeha došli, oni pominju radne navike, dobru koncentraciju, jaku motivaciju… Sreću ne pominju.
Dakle, da bi vaše dete bilo uspešno, uslov je da ima srećno detinjstvo. Pomozite mu u tome.
Roditelji a ne prijatelji. Budite saučesnik u životu vašeg deteta, a ne puki posmatrač. Uvek se „držite“ uloge roditelja jer će vaša deca već pronaći dovoljno prijatelja među vršnjacima. Neka vaši odnosi budu što više prijateljski (sa mnogo poverenja, podrške, iskustava), ali uvek u okvirima: roditelj – dete.
Pravo na grešku. Kada dete živi u sredini koja mu dozvoljava da ne bude savršeno, ono uči da slobodno razvija svoje potencijale i „razmaše krila“. Ono zna da će biti prihvaćeno u celom paketu svih svojih osobina pa i ako pogreši, ima gde da se vrati.
Razumevanje. Mnogi roditelji više razumevanja pokazuju za svoje prijatelje, komšije, kolege sa posla nego za svoju decu. Zaboravili su kako je to „biti u detetovim cipelama“ i ne pokušavaju da se uz svoju decu toga podsete. Tako se stvara generacijski jaz, a dete vas s pravom doživljava kao nekoga ko ga ne razume i ne poznaje.
Iskrenost. Pokažite ličnim primerom da poštujete iskenost. Podelite i vi sa detetom nešto lično, što možda i nije pohvalno po vas, kako bi ono shvatilo da je takvo ponašanje u vašem domu dobrodošlo. Vodite dosta računa da kada vam dete nešto iskreno poveri, što mu je možda bilo lakše da prećuti ili da vas slaže, tu iskrenost i pohvalite. U slučaju potrebe, kaznite delo o kome dete govori ali ne i njegovo iskreno istupanje.
Komunikacija. Naučite da budete sagovornik, a ne predavač. Komunikacija mora da bude dvosmerna, konkretna, jasna. Ne stavljajte se u superiorni položaj. U trenucima kada ne znate kako da verbalno odreagujete, „prebacite“ se na neverbalni jezik.
Zagrljaj je isto tako komunikacija.
Podrška. Tražite razloge za pohvalu a ne za kritiku. Radujte se njegovim uspesima, i uvek mu budite dodatni „vetar u leđa“. Otvoreno mu pokazujte i koliko ga volite. Ne brinite, nećete preterati, nećete „razmaziti“ dete.
Džordž S. Paton je rekao: „Uspeh je koliko visoko odskočite kada padnete na dno“. Međutim, koliko će dete da odskoči, koliko dugo da leti, kojom brzinom da se podigne kada padne na tlo, uveliko zavisi od vas. Zato se vratimo na početak ovog teksta. Sreća ili uspeh? Odgovor je: oba. Samo, obratite pažnju na redosled. Kada pružite svojoj deci osnovu za sreću, ona imaju šansu da budu i uspešna, posebno u svojim ličnim (a ne vašim) snovima i ambicijama. To je sasvim dovoljno. Uostalom, ima li većeg uspeha od toga da se bude srećan?
Jelena Holcer, dipl.pedagog