Марија Монтесори је сматрала да се развој карактера одвија по строго утврђеном редоследу

Рaзвој карактера

Марија Монтесори је сматрала да се развој карактера (као и целокупног психичког живота) одвија по строго утврђеном редоследу, где квалитет развоја у једном периоду представља предуслов за нормалан развој у следећем. То значи да што су потребе у једном периоду потпуније задовољене, то ће наредни период бити успешнији. У периоду од рођења до шесте године се постављају темељи за развој карактера. Њено мишљење је да у том почетном периоду треба препустити природи да обави свој посао и да се не може утицати на дете ни казном, ни примером. Да бисмо схватили како то природа сама делује, морамо се осврнути на њено схватање дечијег ума. Она је сматрала да је сама природа у дете усадила стваралачке енергије или несвесну интелигенцију која се разликује од интелигенције одраслих по томе што има моћ да упија утиске из спољашњег света. Захваљујући том својству ума, дететов развој није усавршавање рођењем датих способности, као код животиња, већ стварање нечег новог, тј. трансформација из несвесног у свесно. Наш задатак је да пружимо подршку тим урођеним енергијама да обаве процес стварања способности и свести, тако што ћемо деци омогућити да несметаном активношћу стичу искуства о свету.

Оно у чему се данас сви слажу је да је период до треће године најзначајнији у целокупном психофизичком развоју. Неповољни услови у том периоду, као што су запостављање и одсуство спонтане и креативне активности су главни узроци изобличења карактера. Траума или насиље у том периоду могу довести до поремећаја личности. Ипак, постоји могућност да се последице ових неповољних услова поправе до шесте године. 

Када су деца дуже боравила у подстицајној средини, са средствима која буде њихова интересовања и где су могла слободно да истражују и задржавају пажњу на ономе што их занима, деца су се мењала од пасивног у активно, од неуредног у уредног, од немирног у оног који помаже другима, што показује да су непожељни облици понашања стечени. Марија Монтесори користи појам изгладнели ум или духовна глад да би објаснила главни узрок проблема у понашању.
Како би дете добило ову духовну храну, родитељима се препоручује да омогуће деци да се баве оним што их интересује, да им не помажу без потребе и уместо њих обављају активности за које су психофизичи сазрели и да их не прекидају док се баве неком сврсисходном и креативном активношћу.

Татјана Џодић