Razvoj veština poput radoznalosti, emocionalne inteligencije i tolerancije u vrlo ranom uzrastu pomoći će deci da budu uspešni i srećni odrasli ljudi. Ali, postoji još jedna, vrlo važna veština, koju roditelji često zaboravljaju: samoregulacija.
Ovo je veština koja je za mene bila prioritet dok sam podizala svoje ćerke, kaže Esther Wojcicki, majka tri izuzetno uspešne mlade žene. Jedna od njih, Suzan, danas je izvršna direktorka YouTube-a, Dženet je doktorka, a Ana osnivač kompanije za genetska istraživanja 23andMe.
Sve tri došle su u sam vrh u svojim profesijama i izgradile vrlo ozbiljne karijere.
Evo šta kaže njihova majka, učiteljica, novinarka i autorka knjige “Kako odgajiti uspešne ljude” o tome koju veštinu roditelji neizostavno treba da razvijaju kod svoje dece.
Deci je danas potrebnije nego ikad da se nauče veštini samoregulacije
Pre 20 godina, deca su se nalazila s prijateljima da se igraju, izlazila napolje, slagala slagalice, čitala knjige.
Stvari su se, od tad, promenile mnogo. Neprestano smo ispred ekrana. Deca su izrazito vična sa tehnologijama. Viđala sam i osmogodišnjake koji imaju svoje telefone, fotografišu se i to kače na društvene mreže.
Ali nije sam pristup koji deca imaju svemu tome ono što me najviše brine. Ne. Ono što me brine je manjak samokontrole kada je reč upravo o tom pristupu tehnologijama. Koliko bi deca vremena trebalo da provode ispred ekrana? Koliko često? Šta su sadržaji koje bi trebalo da konzumiraju?
Samoregulacija ne tiče se samo vremena provedenog u korišćenju uređaja. Ova veština deci pomaže da postanu sposobnija i samouverena u svim aspektima svojih života.
Šta roditelji mogu da urade da deci usade ovu veštinu?
Prirodno, samoregulacija počinje da se razvija prilično brzo u ranom predškolskom uzrastu. Dakle, što ranije počnete da radite na tome, to bolje.
1. Budite model zdravog odnosa prema tehnologijama.
Setite se – kad ste poslednji put večerali, istovremeno kuckajući imejl i slušajući podkast? Svima nam se događalo.
Deci može biti teško da usvoje veštinu samoregulacije jer roditelji ne pokazuju da je sami imaju. Ne zaboravite da nas deca neprestano posmatraju i oponašaju!
Da stvari budu gore, istraživanje koje je obuhvatilo 6000 učesnika otkrilo je da 54% dece smatra da njihovi roditelji prečesto koriste svoje telefone. A čak 32% reklo je da se osećaju kao da oni nisu važni dok roditelji gledaju u svoje uređaje.
Da nisu važni. Koliko to samo tužno zvuči. Koliko ste se puta i sami tako osetili kad neko proverava telefon dok s njim razgovarate? Da, telefoni jesu primamljivi, ali za dobro naše dece i nas samih, moramo prvo sebi postaviti granice.
Učite ih da budu strpljivi
Samoregulaciju čini mnogo različitih veština, a jedna od njih je i strpljenje. Istraživanje o odloženom zadovoljstvu otkrilo je da deca koja su u stanju da duže odlažu nagrade i zadovoljstva, u životu postignu veće uspehe.
A šta je suprotno od učenja strpljenja? Kad decu pustite da budu ispred ekrana stalno – u čekaonici, u restoranu, u automobilu, za večerom.
Za moje devojčice, čekanje i štednja bili su deo svakodnevice. Nismo imali baš mnogo novca dok su one odrastale, tako da smo za ono što želimo morali da štedimo. Svaka od njih imala je svoju kasicu u koju bi sakupljala novac, a nedeljom smo sekli kupone iz novina.
A kad bi konačno sakupile novac za nešto što su dugo želele, pored zadovoljstva što to konačno imaju, ispunio bi ih i osećaj postignuća i ponosa.
Dozvolite im da se dosađuju
Radim kao nastavnik i dešavalo mi se da mi se učenici požale da su lekcije koje im predajem dosadne i da im ne drže pažnju. Ali to me nikad ne bi uznemirilo ni uvredilo.
Uhvatila bih tu priliku i rekla im: “Želim da danas, kad odete kućama, pitate svoje roditelje da li im je na poslu nekad dosadno. Ako se vratite sa odgovorom da nije, imate moju dozvolu da preskočite čas.”
Dosada je priprema za život, a vi sada vežbate, rekla bih svojim đacima. Smejali su se, ali su razumeli. Život je ponekad, a možda i često – dosadan.
Ali tokom tih momenata dosade možete mnogo da naučite. Možete se uhvatiti telefona i skrolovati besomučno, a možete i sanjati: Šta su mi ciljevi u životu? Koji su mi naredni koraci? Koje su mi prepreke na putu? Kako ću ih prevazići?
Postavite pravila
Ovo i nije neka novost, ali verovali ili ne, mnogo, baš mnogo roditelja zapravo uopšte ne postavlja pravila.
Ovo su neka od mojih kada je reč o tehnologijama:
- Napravite plan SA decom, ne za njih.
- Nema telefona tokom obroka, bez obzira na to gde se ruča (u gostima, restoranu, kod kuće)
- Nema telefona kad se krene na spavanje. Objasnite deci važnost zdravog razvoja mozga i koliko je kvalitetan san važan za njih.
- Naučite ih, vrlo rano, već sa četiri godine, da koriste telefon za hitne slučajeve.
- Razgovarajte o tome kakve slike i video-snimci su prikladni za deljenje na društvenim mrežama. Objasnite im da sve što postave ostaje zauvek. Čak i ako se predomisle i požele da obrišu.
- Pomozite im da razumeju šta je sajber-nasilje i koji su negativni efekti. Ja uvek govorim: “Smejte se SA svojim prijateljima, nikako njima.”
- Učite ih da ne odaju svoje lične podatke, nikom.
A cilj je da ih osposobite da budu odgovorni za svoje postupke i razumeju posledice. Kad su deca u stanju da regulišu svoje ponašanje SAMA, veća je šansa da će u životu moći da grade uspešne veze sa drugim ljudima.