Немогуће је саставити рецепт који би у васпитању служио свим родитељима и био адекватан за сву децу. Ипак можемо извести некаква »златна правила васпитања« која родитељима помажу као усмерење на основу кога граде свој начин васпитања. Поред љубави и осећања безбедности који су детету неопходни за несметан развој вреди запамтити и следеће:
Похвала у васпитању мора да буде правило а не изузетак. Њена функција је повратна информација о дететовом прихватљивом понашању. Изговарамо је да детету потврдимо да је то што ради у друштву пожељно и да то може да ради и убудуће. Посебно треба истакнути похвалу намењену детету као особи (нпр. Ти си веома добар дечак.), а не само дететовом жељеном понашању. Она наиме детету помаже да формира позитивну слику о себи.
Циљеви, захтеви, ограничења која детету постављамо морају бити усклађени са његовим способностима. Прениски циљеви за дете нису изазов и не воде до остварења дететовог потенцијала, а превисоки циљеви изазивају сувише негативних искустава и могу лоше утицати на дететову слику о себи.
Кад се дете не понаша у складу са правилима или договорима, потребна му је повратна информација о томе. Важно је да се критика увек односи само на дететово понашање, а никако на њега као особу (никада: Ти си злочеста девојчица., него: То шта си урадила није у реду.). Мора да садржи образложење зашто је понашање неадекватно, какве су његове последице и какво је понашање у датој ситуацији пожељно, односно очекивано јер ће само тако дете из њега моћи нешто да научи.
Важно је имати тај дугорочни циљ васпитања увек на уму, често се догађа да смо као родитељи у дилеми шта учинити и како реаговати на неко дететово понашање. Тада често помаже да се удаљите од тренутне ситуације и упитати се како ће тренутна реакција родитеља допринети томе да дете постане срећна одрасла особа која ће бити способна за самосталан живот. Управо тај поглед у будућност често родитељу омогућује увид у тренутну ситуацију и последично одговарајућу реакцију.
Извор: .novalac.rs