Nemoguće je sastaviti recept koji bi u vaspitanju služio svim roditeljima i bio adekvatan za svu decu. Ipak možemo izvesti nekakva »zlatna pravila vaspitanja« koja roditeljima pomažu kao usmerenje na osnovu koga grade svoj način vaspitanja. Pored ljubavi i osećanja bezbednosti koji su detetu neophodni za nesmetan razvoj vredi zapamtiti i sledeće:
Pohvala u vaspitanju mora da bude pravilo a ne izuzetak. Njena funkcija je povratna informacija o detetovom prihvatljivom ponašanju. Izgovaramo je da detetu potvrdimo da je to što radi u društvu poželjno i da to može da radi i ubuduće. Posebno treba istaknuti pohvalu namenjenu detetu kao osobi (npr. Ti si veoma dobar dečak.), a ne samo detetovom željenom ponašanju. Ona naime detetu pomaže da formira pozitivnu sliku o sebi.
Ciljevi, zahtevi, ograničenja koja detetu postavljamo moraju biti usklađeni sa njegovim sposobnostima. Preniski ciljevi za dete nisu izazov i ne vode do ostvarenja detetovog potencijala, a previsoki ciljevi izazivaju suviše negativnih iskustava i mogu loše uticati na detetovu sliku o sebi.
Kad se dete ne ponaša u skladu sa pravilima ili dogovorima, potrebna mu je povratna informacija o tome. Važno je da se kritika uvek odnosi samo na detetovo ponašanje, a nikako na njega kao osobu (nikada: Ti si zločesta devojčica., nego: To šta si uradila nije u redu.). Mora da sadrži obrazloženje zašto je ponašanje neadekvatno, kakve su njegove posledice i kakvo je ponašanje u datoj situaciji poželjno, odnosno očekivano jer će samo tako dete iz njega moći nešto da nauči.
Važno je imati taj dugoročni cilj vaspitanja uvek na umu, često se događa da smo kao roditelji u dilemi šta učiniti i kako reagovati na neko detetovo ponašanje. Tada često pomaže da se udaljite od trenutne situacije i upitati se kako će trenutna reakcija roditelja doprineti tome da dete postane srećna odrasla osoba koja će biti sposobna za samostalan život. Upravo taj pogled u budućnost često roditelju omogućuje uvid u trenutnu situaciju i posledično odgovarajuću reakciju.
Izvor: .novalac.rs