Вероватно сте некад чули да је фина моторика важна за развој говорних способности вашег детата и да је врло важно што раније почети са вежбама уколико ваше дете не говори.
У првом периоду сазревања деце, пре развијања вербалних вештина, комуникација се најпре своди на додиривање и померање објеката.
Коришћење фине моторике даје детету информације неопходне за разумевање околине. Фине моторне вештине које захтевају координацију малих мишића у нашем телу омогућавају нам прецизне покрете неопходне за манипулисање малим објектима убацивање новчића у касицу-прасицу, цепкања папира, сечења маказама, копчање дугмади и на крају писања као најважније вештине која захтева фину моторику…
Недовољна развијеност ових вештина отежавају или онемогућавају детету да овлада вештинама једења, лепог писања, употребе компјутера, окретања страница у књизи, самосталног облачења, везивања пертли…
Ове вештине не захтевају само прецизну координацију мишића руке већ и координацију око-рука.
При расту и развоју дете прво овладава грубом моториком, развијају се и јачају мишићи торза, рамена, надлактице, подлактице па тек онда мишићи шаке. Због тога деца раније развијају способност да обухвате предмет, подигну га, окрећу а нису у стању да раздвоје прсте…
Играње док дете лежи на стомаку врло је важно јер омогућава јачање мишића врата, рамена, контролу положаја главе, истезање руку, што представља основу вештине пузења као и финих моторних вештина у каснијем добу.
Ове вештине од кључне су важности за усвајање вештине писања. Да би дете могло да научи да пише мора имати правилно држање и стабилност, одговарајући хват руком, да буде у стању да правилно држи оловку као и да усклади положај папира при писању.
Примери вежби за развој фине моторике:
- слагање коцкица
- када дете тражи играчку немојте му је дати него га натерајте да је само извуче из ваше руке
- истискање из тубе (нпр. паста за зубе, темпере)
- цепање папирића у мање комаде
- манипулисање малим објектима,
- лепљење лепком или лепљење малих стикера
- играње са тестом
- бојење јако малим бојицама, нпр. воштаним како би се овладало прецизним постављањем прстију
- играње пиринчем, пасуљем, водом са кашикама и чашама
- ко ће брже да сакупи мале објекте а да му не испадну из руке
- копчање дугмади,
- везивање пертли
- игре пинцетом
- убацивање новчића у рупе
- лутке на прстима
- отварање рајфешлуса са супротне стране
- сецкање маказицама
Треба нагласити и да су разна истраживања доказала уску повезаност фине моторике са развојем говора. Узрок томе је и блиска повезаност говорних и моторних центара у мозгу као и чињеница да се у јагодицама прстију налази највећи број нервних завршетака. Због тога дете које је активније и има више контакта са својим окружењем лакше ће схватити шта је тешко, лако, велико, мало, мекано, тврдо, топло, хладно… Уколико је интеракција детета са светом који га окружује већа биће веће и његово животно искуство а самим тим ће и фонд речи бити богатији свакога дана.
Поред развоја говора, развој фине моторике утиче и на развој других вештина, као што су:
Социјалне: своје покрете не можемо сакрити. Дете које не може да веже пертле или обави неку другу активност коју сви остали обављају без проблема почеће да се пита због чега је њему то проблем и зашто је другачији.
Школске: немогућност да брзо и прецизно пише онемугућава дете да уради задатке до краја, док немогућност прецизног баратања објектима отежава усвајање и разумевање просторних односа. Када ове функције нису аутоматизоване велики део пажње је фокусиран на њихово адекватно извођење па се градиво пропушта.
Емотивне: као последица свега овога, деца са лошом координацијом могу бити фрустрирана, имати ниско самопоуздање и бити повучена, а може се јавити и отпор према школи и учењу.
Аутори: стручњаци логопедског центра Логоград