Verovatno ste nekad čuli da je fina motorika važna za razvoj govornih sposobnosti vašeg detata i da je vrlo važno što ranije početi sa vežbama ukoliko vaše dete ne govori.
U prvom periodu sazrevanja dece, pre razvijanja verbalnih veština, komunikacija se najpre svodi na dodirivanje i pomeranje objekata.
Korišćenje fine motorike daje detetu informacije neophodne za razumevanje okoline. Fine motorne veštine koje zahtevaju koordinaciju malih mišića u našem telu omogućavaju nam precizne pokrete neophodne za manipulisanje malim objektima ubacivanje novčića u kasicu-prasicu, cepkanja papira, sečenja makazama, kopčanje dugmadi i na kraju pisanja kao najvažnije veštine koja zahteva finu motoriku…
Nedovoljna razvijenost ovih veština otežavaju ili onemogućavaju detetu da ovlada veštinama jedenja, lepog pisanja, upotrebe kompjutera, okretanja stranica u knjizi, samostalnog oblačenja, vezivanja pertli…
Ove veštine ne zahtevaju samo preciznu koordinaciju mišića ruke već i koordinaciju oko-ruka.
Pri rastu i razvoju dete prvo ovladava grubom motorikom, razvijaju se i jačaju mišići torza, ramena, nadlaktice, podlaktice pa tek onda mišići šake. Zbog toga deca ranije razvijaju sposobnost da obuhvate predmet, podignu ga, okreću a nisu u stanju da razdvoje prste…
Igranje dok dete leži na stomaku vrlo je važno jer omogućava jačanje mišića vrata, ramena, kontrolu položaja glave, istezanje ruku, što predstavlja osnovu veštine puzenja kao i finih motornih veština u kasnijem dobu.
Ove veštine od ključne su važnosti za usvajanje veštine pisanja. Da bi dete moglo da nauči da piše mora imati pravilno držanje i stabilnost, odgovarajući hvat rukom, da bude u stanju da pravilno drži olovku kao i da uskladi položaj papira pri pisanju.
Primeri vežbi za razvoj fine motorike:
- slaganje kockica
- kada dete traži igračku nemojte mu je dati nego ga naterajte da je samo izvuče iz vaše ruke
- istiskanje iz tube (npr. pasta za zube, tempere)
- cepanje papirića u manje komade
- manipulisanje malim objektima,
- lepljenje lepkom ili lepljenje malih stikera
- igranje sa testom
- bojenje jako malim bojicama, npr. voštanim kako bi se ovladalo preciznim postavljanjem prstiju
- igranje pirinčem, pasuljem, vodom sa kašikama i čašama
- ko će brže da sakupi male objekte a da mu ne ispadnu iz ruke
- kopčanje dugmadi,
- vezivanje pertli
- igre pincetom
- ubacivanje novčića u rupe
- lutke na prstima
- otvaranje rajfešlusa sa suprotne strane
- seckanje makazicama
Treba naglasiti i da su razna istraživanja dokazala usku povezanost fine motorike sa razvojem govora. Uzrok tome je i bliska povezanost govornih i motornih centara u mozgu kao i činjenica da se u jagodicama prstiju nalazi najveći broj nervnih završetaka. Zbog toga dete koje je aktivnije i ima više kontakta sa svojim okruženjem lakše će shvatiti šta je teško, lako, veliko, malo, mekano, tvrdo, toplo, hladno… Ukoliko je interakcija deteta sa svetom koji ga okružuje veća biće veće i njegovo životno iskustvo a samim tim će i fond reči biti bogatiji svakoga dana.
Pored razvoja govora, razvoj fine motorike utiče i na razvoj drugih veština, kao što su:
Socijalne: svoje pokrete ne možemo sakriti. Dete koje ne može da veže pertle ili obavi neku drugu aktivnost koju svi ostali obavljaju bez problema počeće da se pita zbog čega je njemu to problem i zašto je drugačiji.
Školske: nemogućnost da brzo i precizno piše onemugućava dete da uradi zadatke do kraja, dok nemogućnost preciznog baratanja objektima otežava usvajanje i razumevanje prostornih odnosa. Kada ove funkcije nisu automatizovane veliki deo pažnje je fokusiran na njihovo adekvatno izvođenje pa se gradivo propušta.
Emotivne: kao posledica svega ovoga, deca sa lošom koordinacijom mogu biti frustrirana, imati nisko samopouzdanje i biti povučena, a može se javiti i otpor prema školi i učenju.
Autori: stručnjaci logopedskog centra Logograd