Као родитељу, стрес вам сигурно није непознат појам, већ нормалан део живота. Другим речима, ко није прошао кроз тренинг нерава звани одлазак на спавање или имао у кући малог избирљивца који одбија готово све што му се стави на тањир – тај и не зна шта је стрес.
Ипак, оно што можда не знате, јесте како ваша фрустрација и нервоза утичу на децу и њихов ниво стреса. И док трепнете, може се десити да ваша, некад сталожена и мирна кућа буде испуњена виком, нервозом и плачем до зацењивања.
Не постоји начин да се потпуно ослободите стреса, али апсолутно је могуће умањити га. Експерти су пронашли седам кључних знакова да је стрес изнад прихватљиве границе и саветују како да проблем решите.
1. Нико не спава како треба. Када вам је ниво стреса непрекидно повишен, спавање је једна од првих ствари на коју се то одрази. Додатно, недостатак сна вас може учинити још нервознијим, џангризавим и, наравно, донети још више стреса. Ако се проналазите у овоме, покушајте да промените правило – сваке вечери ставите децу у кревет пола сата раније него иначе, а ви такође лезите пола сата раније него обично.
2. Вичете једни на друге више него иначе. Није нека мудрост зар не? Што више осећамо стрес, више вичемо и свађамо се са укућанима. Спуштање гласа помаже, као и то да покушате да посветите време једни другима. Једноставно лезите, загрлите се и дишите. Значиће и деци и вама.
3. Имате мање заједничких оброка. Тужна истина: Када сте ви или ваш партнер под стресом и нервозни, врло је вероватно да ће старија деца покуашати да избегну заједничке вечери како не би налетели на ваш испад беса.
Да бисте вечеру поново учинили пријатном за све, предложите да сваки члан породице напише на папирић по једну лепу ствар о неком другом члану и то убаци у теглу на средини стола. Током оброка извлачите папириће и читајте на глас. Може да помогне да се деца више радују вечери и одличан је начин да се похвале за неке добре ствари које су урадили.
4. Ваше дете се повлачи у себе. Током периода повишеног стреса, нека деца се једноставно искључе из спољног света. Старија деца се, рецимо, могу чешће затварати у своју собу, а млађи могу престати да траже да иду код другара или да им другари долазе.
Решење је у разговору. Причајте што више са својом децом. И ако осећате да сте под стресом, то им и реците. И кажите да ћете сада прошетати у природи да покушате да упијете позитивну енергију. Нека виде да покушавате да решите тај проблем и да не бежите од тога.
5. Сви сте болешљиви. Без обзира на узраст, хронични стрес узима данак. Млађа деца могу се жалити на бол у стомаку и ноћне море, а тинејџери на главобоље. Одрасли углавном стрес осећају у врату, раменима и леђима. А сви заједно углавном имају проблем са сном.
Зато није чудно што, кад је цела породица под стресом, имуни систем то одмах покаже. Осим ранијег одласка у кревет, почните да практикујете и што редовније прање руку, вежбе и здраву исхрану. И, можда ће вам то звучати очигледно, али покушајте да се клоните извора стреса. Добар начин за то може бити да се редовно окупљате око заједничких активности, било то гледање неког филма, играње друштвене игре или одлазак у шетњу.
6. Увек јурите негде. И деца и ви. Јурњава с једне ваншколске активности на другу одличан је начин да повећате ниво стреса, створите тензију, главобоље, болове у стомаку и гомилу других не тако пријатних пратећих ефеката. Ако осетите да сте претерали, притисните паузу.
Рецимо да јурите на тренинг с дететом, касните, а не можете да пронађете ранац, станите. Удахните десет пута дубоко. Боље је да мало закасните али одете смирени, него да стигнете на време уз тензију и нервозу.
А дугорочна стратегија? Схватите озбиљно задатак успостављања равнотеже у свом дому. Не претерујте. И деци и вама је потребан одмор с времена на време.
Приредила: А. Ц.