Znanje đaka do četvrtog razreda iznad proseka, viši razredi zaostaju

januar 16, 2017

Na dva slična međunarodna testiranja (TIMSS i PASA) učenici nižih razreda osnovne škole pokazali su znanje koje je iznad proseka, dok su učenici viših razreda bili na začelju liste i pokazali znanje ispod proseka.

Đaci mlađih razreda osnovne škole pokazali su na TIMSS testiranju da znaju da povezuju naučeno i da to znaju praktično da primene, dok su učenici viših razreda na PISA testiranju pokazali funkcionalnu nepismenost – da naučeno ne znaju da primene u praksi.

Javnost opravdano postavlja pitanje ko je zatajio u obrazovnom sistemu i zbog čega su deca u savladavanju gradiva do četvrtog razreda iznad proseka, dok je njihovo znanje u višim razredima ispod proseka.
Prema ostvarenim rezultatima može se zaključiti da učitelji dobro rade svoj posao, a da su rezultati znatno lošiji kod nastavnika u predmetnoj nastavi.
Nacionalna koordinatorka PISA istraživanja u Srbiji Dragica Pavlović Babić kaže da odgovor na to pitanje nije jednostavan, jer mnogi faktori dovode do obrazovnog postignuća.
“Međutim, kada sve te faktore saberemo i razmislimo o njima, svakako je nastava onaj faktor koji u najvećoj meri doprinosi obrazovnim postignućima. Tako da odgovore na pitanje o ovim razlikama treba tražiti u razlikama u kvalitetu nastave kod učenika u mlađim i starijim razredima osnovne škole, a kasnije u srednjim školama, jer nam PISA pada u prvom razredu srednje škole”, rekla je Pavlović Babić za Tanjug.
Navodi da je prednost razredne nastave u mlađim razredima to što učitelj sa učenicima provodi gotovo sve vreme, pa može bolje da koristi vreme i sadržaje jednog predmeta da povezuje sa sadržajima drugog, a to je ono što se traži u zadacima TIMSS istraživanja.
“To je mnogo manje u prilici nastavnik koji radi u predmetnoj nastavi, koji ima na raspolaganju 45 minuta, zvonilo je, čas se završio i sve staje tog trenutka”, objašnjava.
Takođe, inicijalno obrazovanje nastavnika može da objasni deo ovih razlika, jer, kako kaže, školujući se na učiteljskom fakultetu budući nastavnici dobijaju značajan fond časova iz predmeta koji se tiču same nastave, kao što su pedagoška psihologija, razvojna psihologija, didaktika, metodike nastave.
“Dok u predmetnoj nastavi možete da imate nastavnika koji nikada nije slušao ništa od tih predmeta ili slušao veoma malo tokom inicijalnog obrazovanja. Takođe, pitanje je da li se spremao da bude nastavnik u profesionalnom životu ili je nekako slučajno zalutao u prosvetu”, pojašnjava Pavlović Babić.
Da učitelji ipak “vladaju celom situacijom do četvrtog razreda” saglasan je i ministar porosvete Mladen Šarčević, koji kaže da se mladi ljudi izborom učiteljskog fakulteta opredeljuju da radni vek provedu u učionici.
“Nastavnik hemije može da radi u laboratoriji, nastavnik matematike kao programer, geograf u turizmu. Mnogi od njih kada su birali poziv možda su i zalutali. Kakva je selekcija rađena, je l’ neko analizirao – nije”, primećuje Šarčević.
Dodaje da u Finskoj za prosvetu odvajaju najviše para i da je napravljena takva selekcija da su u prosveti najbolji ljudi, dok se u Srbiji sve zasniva na entuzijazmu.
“Ako je direktor pedagoški rukovodilac škole, a ne samo menadžer, ako je njemu u opisu posla unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada, znači kvaliteta, onda to mora da počne da radi”, kaže Šarčević.
Jedno od rešenja, saglasni su sagovornici, je i obuka nastavnika kako bi se poboljšao kvalitet rada u učionici.
Organizator PISA testiranja – OECD, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, takođe je ukazala da usavršavanje i kvalitet nastavnika moraju biti u centru pažnje da bi se postigao uspeh.

Izvor: Tanjug

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


6 komentara na "Znanje đaka do četvrtog razreda iznad proseka, viši razredi zaostaju

  1. Miša kaže:

    U ministarstvu sve znaju, a ništa ne preduzimaju, već samo pričaju. Zašto je ukinut smer Diplomirani prof. Biologije i hemije na PMF u Beogradu? Sada svaki fakultet ima svoj smer za profesora. Zar nije logično i mnogo bolje da postoji taj dvopredmetni smer, čak i tropredmetni, da se uči i Fizika, da studije traju 6 godina, ali da čovek koji to završi dobija siguran posao u prosveti. Jedan čovek povezuje 3 prirodne nauke na svojim predavanjima, predaje istim učenicima i što je za ovu zemlju i vlast najvažnije, primao bi jednu platu, a ne tri. Tu se rešava i problem viška zaposlenih u prosveti. Dobija se visoko stručan, kvalitetan, i motivisan čovek za rad u prosveti. Ali ne. Mi što smo završili dvopredmetni smer prof. Biologije i hemije uopšte nismo ni postojali na tržištu rada do pre par godina. To nije nov smer, već je postojao pre 30 god. ali je ukinut sa dolaskom novog sistema kao neperspektivan. I mogao bih još mnogo da pričam o unapređenju prosvete i obrazovnog sistema u Srbiji, ali uzalud, ministarstvo to ne zanima. Tamo rade neki stručni ljudi koji nsjbolje znaju.

  2. Tanja kaže:

    Od I-IV razreda deca rade i sa roditeljima pošto je to gradivo koje većina roditelja zna. Kasnije je problem, jer ne znaju svi roditelji na primer hemiju ili fiziku. Takođe, od V-VIII je gradivo teško i obimno. Izračunajte (prebrojte) samo iz biologije u V razredu sa koliko novih pojmova se dete susreće, a gde su ostali predmeti. Uostalom, dolazi i pubertet. To svi nekako zaboravljaju, a mozak deteta u pubertetu je na nivou aktivnostu deteta od tri godine.

    1. Natasa kaže:

      Pubertet je na celoj planeti kod sve dece u tom dobu, nije u Srbiji “gori” nego u Nemackoj.

  3. Natasa kaže:

    Vise je u pitanju da se dace previse smore od ucenja, bas onda kad treba da “pocnu” …jer kako objasnjavate da oni koji ne pokazuju neke rezultate u nizim, kasnije su mnogo bolji u visim razredima….evo uporedite TIMSS i PISA pa se da primetiti da i ti “famozni” Finci ne pokazuju neke posebne rezultate u IV osnovne (testitanje TIMSS-a) https://s28.postimg.org/fq25abd4t/TIMSS.jpg i https://s30.postimg.org/8y0lzrjm9/pisa.jpg …. a neki uvek pobedjuju i na TIMMS-u i na PISA testiranju https://s28.postimg.org/vhelyzkzx/timss1.jpg Osim toga testiranje u visim razredima (PISA) se vrsi tako sto se uzima uzorak populacije djaka … dobri, vrlo dobri i odlicni ….. i zasto su na pr. u Evropi bolji onda na tom testiranju, jer odlicnu to jesu, vrlo dobri takodje, a i dobri su dobri….a kod nas su u velikom broju slucajeva male razlike ako zanemarim onaj mali broj onih koji to zaista jesu….tako da kad bi kod nas bio uspeh realan i uzorak bi bio “bolji” pa bi i rezultat bio mnogo bolji. Zivim u Holandiji i znam dobro o cemu govorim…..odlicni djaci ovde u srednjoj skoli imaju prosek izmedju 7,5 i 8,2 veci prosek je prava retkost, a manje od 7,5 je vrlo dobar, a neki od tih bi u Srbiji imali cak i “sve petice” .

  4. Ana kaže:

    Reforma visokog obrazovanja: oformiti NASTAVNIČKE FAKULTETE. Ne može u školi da predaje diplomirani istoričar, nego diplomirani nastavnik istorije. Stručno usavršavanje nastavnika organizovati na matičnim fakultetima. Kakvi crni seminari? Nastavnik mora da ostane kroz ceo život u kontaktu sa visokoškolskom ustanovom sa koje je potekao. Ta ustanova dužna je da prati savremena kretanja i osmišljava stručno usavršavanje kadra za čije je obrazovanje odgovorna. Drugi seminari nisu uopšte potrebni. Dakle, oblikovati struku i vratiti se stručnosti, svako u svojoj disciplini. Pa mi imamo jedan jedini nastavnički fakultet, a to je Učiteljski. Šta očekujemo?M Normalno je da su nam nastavnici metodički nepismeni , normalno je da nemaju razvijene pedagoške kompetencije. Dolaze na taj posao potpuno nespremni i onda se snalaze. Hajde da jednom krenemo od početka. Ali mi to nećemo uraditi, jer je stepen intelektualne lenjosti i odsustvo volje za promenom glavna osobina i našeg Ministarstva i naših viskokoškolskih ustanova. U njima sede privilegovani ljudi kojima je ovaj problem zadnja rupa na svirali i koji nikada neće izaći iz svoje zone komfora. Zašto bi?

  5. Aleksandra kaže:

    o kakvim rezultatima pisete…Srbija posle losih rezultata prethodnih godina…vise ne ucestvuje u testiranju(2015, 2016)…Ministarstvo zakasnilo….ili smo mi sebi dovoljni….sta ce nama tamo neko pricati kako radimo… BRAVO ZA NAŠE UČITELJICE

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama