Знање ђака до четвртог разреда изнад просека, виши разреди заостају

јануар 16, 2017

На два слична међународна тестирања (ТИМСС и ПАСА) ученици нижих разреда основне школе показали су знање које је изнад просека, док су ученици виших разреда били на зачељу листе и показали знање испод просека.

Ђаци млађих разреда основне школе показали су на ТИМСС тестирању да знају да повезују научено и да то знају практично да примене, док су ученици виших разреда на ПИСА тестирању показали функционалну неписменост – да научено не знају да примене у пракси.

Јавност оправдано поставља питање ко је затајио у образовном систему и због чега су деца у савладавању градива до четвртог разреда изнад просека, док је њихово знање у вишим разредима испод просека.
Према оствареним резултатима може се закључити да учитељи добро раде свој посао, а да су резултати знатно лошији код наставника у предметној настави.
Национална координаторка ПИСА истраживања у Србији Драгица Павловић Бабић каже да одговор на то питање није једноставан, јер многи фактори доводе до образовног постигнућа.
“Међутим, када све те факторе саберемо и размислимо о њима, свакако је настава онај фактор који у највећој мери доприноси образовним постигнућима. Тако да одговоре на питање о овим разликама треба тражити у разликама у квалитету наставе код ученика у млађим и старијим разредима основне школе, а касније у средњим школама, јер нам ПИСА пада у првом разреду средње школе”, рекла је Павловић Бабић за Танјуг.
Наводи да је предност разредне наставе у млађим разредима то што учитељ са ученицима проводи готово све време, па може боље да користи време и садржаје једног предмета да повезује са садржајима другог, а то је оно што се тражи у задацима ТИМСС истраживања.
“То је много мање у прилици наставник који ради у предметној настави, који има на располагању 45 минута, звонило је, час се завршио и све стаје тог тренутка”, објашњава.
Такође, иницијално образовање наставника може да објасни део ових разлика, јер, како каже, школујући се на учитељском факултету будући наставници добијају значајан фонд часова из предмета који се тичу саме наставе, као што су педагошка психологија, развојна психологија, дидактика, методике наставе.
“Док у предметној настави можете да имате наставника који никада није слушао ништа од тих предмета или слушао веома мало током иницијалног образовања. Такође, питање је да ли се спремао да буде наставник у професионалном животу или је некако случајно залутао у просвету”, појашњава Павловић Бабић.
Да учитељи ипак “владају целом ситуацијом до четвртог разреда” сагласан је и министар поросвете Младен Шарчевић, који каже да се млади људи избором учитељског факултета опредељују да радни век проведу у учионици.
“Наставник хемије може да ради у лабораторији, наставник математике као програмер, географ у туризму. Многи од њих када су бирали позив можда су и залутали. Каква је селекција рађена, је л’ неко анализирао – није”, примећује Шарчевић.
Додаје да у Финској за просвету одвајају највише пара и да је направљена таква селекција да су у просвети најбољи људи, док се у Србији све заснива на ентузијазму.
“Ако је директор педагошки руководилац школе, а не само менаџер, ако је њему у опису посла унапређивање васпитно-образовног рада, значи квалитета, онда то мора да почне да ради”, каже Шарчевић.
Једно од решења, сагласни су саговорници, је и обука наставника како би се побољшао квалитет рада у учионици.
Организатор ПИСА тестирања – ОЕЦД, Организација за економску сарадњу и развој, такође је указала да усавршавање и квалитет наставника морају бити у центру пажње да би се постигао успех.

Извор: Танјуг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


6 коментара на "Знање ђака до четвртог разреда изнад просека, виши разреди заостају

  1. Miša каже:

    U ministarstvu sve znaju, a ništa ne preduzimaju, već samo pričaju. Zašto je ukinut smer Diplomirani prof. Biologije i hemije na PMF u Beogradu? Sada svaki fakultet ima svoj smer za profesora. Zar nije logično i mnogo bolje da postoji taj dvopredmetni smer, čak i tropredmetni, da se uči i Fizika, da studije traju 6 godina, ali da čovek koji to završi dobija siguran posao u prosveti. Jedan čovek povezuje 3 prirodne nauke na svojim predavanjima, predaje istim učenicima i što je za ovu zemlju i vlast najvažnije, primao bi jednu platu, a ne tri. Tu se rešava i problem viška zaposlenih u prosveti. Dobija se visoko stručan, kvalitetan, i motivisan čovek za rad u prosveti. Ali ne. Mi što smo završili dvopredmetni smer prof. Biologije i hemije uopšte nismo ni postojali na tržištu rada do pre par godina. To nije nov smer, već je postojao pre 30 god. ali je ukinut sa dolaskom novog sistema kao neperspektivan. I mogao bih još mnogo da pričam o unapređenju prosvete i obrazovnog sistema u Srbiji, ali uzalud, ministarstvo to ne zanima. Tamo rade neki stručni ljudi koji nsjbolje znaju.

  2. Tanja каже:

    Od I-IV razreda deca rade i sa roditeljima pošto je to gradivo koje većina roditelja zna. Kasnije je problem, jer ne znaju svi roditelji na primer hemiju ili fiziku. Takođe, od V-VIII je gradivo teško i obimno. Izračunajte (prebrojte) samo iz biologije u V razredu sa koliko novih pojmova se dete susreće, a gde su ostali predmeti. Uostalom, dolazi i pubertet. To svi nekako zaboravljaju, a mozak deteta u pubertetu je na nivou aktivnostu deteta od tri godine.

    1. Natasa каже:

      Pubertet je na celoj planeti kod sve dece u tom dobu, nije u Srbiji “gori” nego u Nemackoj.

  3. Natasa каже:

    Vise je u pitanju da se dace previse smore od ucenja, bas onda kad treba da “pocnu” …jer kako objasnjavate da oni koji ne pokazuju neke rezultate u nizim, kasnije su mnogo bolji u visim razredima….evo uporedite TIMSS i PISA pa se da primetiti da i ti “famozni” Finci ne pokazuju neke posebne rezultate u IV osnovne (testitanje TIMSS-a) https://s28.postimg.org/fq25abd4t/TIMSS.jpg i https://s30.postimg.org/8y0lzrjm9/pisa.jpg …. a neki uvek pobedjuju i na TIMMS-u i na PISA testiranju https://s28.postimg.org/vhelyzkzx/timss1.jpg Osim toga testiranje u visim razredima (PISA) se vrsi tako sto se uzima uzorak populacije djaka … dobri, vrlo dobri i odlicni ….. i zasto su na pr. u Evropi bolji onda na tom testiranju, jer odlicnu to jesu, vrlo dobri takodje, a i dobri su dobri….a kod nas su u velikom broju slucajeva male razlike ako zanemarim onaj mali broj onih koji to zaista jesu….tako da kad bi kod nas bio uspeh realan i uzorak bi bio “bolji” pa bi i rezultat bio mnogo bolji. Zivim u Holandiji i znam dobro o cemu govorim…..odlicni djaci ovde u srednjoj skoli imaju prosek izmedju 7,5 i 8,2 veci prosek je prava retkost, a manje od 7,5 je vrlo dobar, a neki od tih bi u Srbiji imali cak i “sve petice” .

  4. Ана каже:

    Реформа високог образовања: оформити НАСТАВНИЧКЕ ФАКУЛТЕТЕ. Не може у школи да предаје дипломирани историчар, него дипломирани наставник историје. Стручно усавршавање наставника организовати на матичним факултетима. Какви црни семинари? Наставник мора да остане кроз цео живот у контакту са високошколском установом са које је потекао. Та установа дужна је да прати савремена кретања и осмишљава стручно усавршавање кадра за чије је образовање одговорна. Други семинари нису уопште потребни. Дакле, обликовати струку и вратити се стручности, свако у својој дисциплини. Па ми имамо један једини наставнички факултет, а то је Учитељски. Шта очекујемо?М Нормално је да су нам наставници методички неписмени , нормално је да немају развијене педагошке компетенције. Долазе на тај посао потпуно неспремни и онда се сналазе. Хајде да једном кренемо од почетка. Али ми то нећемо урадити, јер је степен интелектуалне лењости и одсуство воље за променом главна особина и нашег Министарства и наших вискокошколских установа. У њима седе привилеговани људи којима је овај проблем задња рупа на свирали и који никада неће изаћи из своје зоне комфора. Зашто би?

  5. Aleksandra каже:

    o kakvim rezultatima pisete…Srbija posle losih rezultata prethodnih godina…vise ne ucestvuje u testiranju(2015, 2016)…Ministarstvo zakasnilo….ili smo mi sebi dovoljni….sta ce nama tamo neko pricati kako radimo… BRAVO ZA NAŠE UČITELJICE

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама