U Zanimljivoj gramatici Milana Šipke stoji jedno zaista zanimljivo objašnjenje i odgovor na pitanje – kako glasi množina reči petak.
PACI, PECI, PUCI
Znate li šta su to PACI, PECI, PUCI? ili, recimo: KUCI, PRUCI, TECI, CVECI, TECI, LUCI, ĆUCI…?
Ako znamo šta je to PATAK, PETAK, PUTAK, KUTAK, PRUTAK, CVETAK, TETAK, LUTAK I ĆUTAK, onda moramo znati i šta su PACI, PECI, PUCI, KUCI, PRUCI, CVECI, TECI, LUCI, ĆUCI. To su, jednostavno, te iste reči, samo – U MNOŽINI.
Ako se pitate gde je nestalo T, evo odgovora:
Isti ili slični suglasnici ne trpe se ni onda kad se jedan od njih krije u susednom glasu. Namiriše on njega i tu, pa onda beži glavom bez obzira. Eto, recimo, u oblicima zadaci, podaci, preci i sl. nema suglasnika T i D, koji se inače nalaze u jednini tih reči (zadatak, podatak, predak). A zašto? Zato što C ima u sebi i T; složeno je (ili, bolje reći, sliveno) od T i S. A T, pa i D, kad se nađu ispred istoga ili sličnoga T, makar bio skriven i u glasu C, beže od njega kao đavo od krsta. Šta ćete, sličan se sličnome (ponekad) ne raduje!