Да ли је образовање – васпитање?

април 17 16:28 2015

Уколико посматрамо образовање код нас, оно код већине људи траје минимум 12 година. Током тог периода деца све време уче српски језик, исто толико математику, 6-7 година историју, 4-5 година физику. Када заврши школу дете научи да се изражава правилно, усвоји основне рачунске операције, запамти када је почео Први светски рат и ко га је започео… Али, да ли научи како да комуницира са другим људима, а да притом истовремено поштује своја, али и туђа права? Из ког предмета дете сазнаје шта су то емоције, како оне настају, како се њима управља? Да ли је страх исто што и брига, да ли морамо бити агресивни када смо бесни, да ли постоји сродна душа и где се она проналази?
1497778_490863374367046_1726121661_n
Чија је одговорност да дете прихвати себе такво какво јесте? Ко га подучава да је важно да воли и себе и да је вредно само зато што је човек? Да ли нас ико научи да када грешимо то не значи да смо грешни, ако нешто не знамо да нисмо глупи, ако некада и учинимо лоше дело, нисмо лоши људи? Да ли сваки родитељ уме да објасни детету да га воли и када и због чега је кажњено? Образовни систем је ту да развија наше професионалне вештине, да од нас направи учене људе и компетентне стручњаке у областима за које се одлучимо, али који систем нас учи животним вештинама, како да будемо психички здрави, срећни и задовољни животом који имамо?

Нажалост, људи најчешће почињу да се баве свим поменутим питањима тек када им се догоди нешто лоше, тек када се код детета јави проблем у учењу, насиље у школи или када је немогуће повести било какав смислени разговор са адолесцентом.

Ментално здравље је једнако важно као и физичко здравље. Важно је да о њему водимо рачуна и када је све у реду. Важно је да децу од малих ногу учимо како да буду конструктивни док размишљају, како да се понашају у складу са својим циљевима, да негују позитивне емоције и подносе непријатне ситуације.

Не постоји савршен човек, па тако ни савршен родитељ. Ипак, одговорност сваког од нас је да постанемо најбољи што можемо за себе и своје дете.

Бојана Филиповић – Consultant HR & Education

Извор: http://www.timcentar.rs/

  Article "tagged" as:
  Categories:
  1. април 18, 12:33 #1 JK

    Neistrazena oblast u nasim obrazovnim uslovima ,a tako vazna za zivot. Skoro da nimalo nije umetnuta u nastavne planove,pa ne moze ni biti potrebnih rezultata.Licno sam ovu situaciju osetila na svojoj kozi ,ne sto sam htela,vec sto sam bila “svoja ‘i drugacija ,a zivela u sredini punoj “obrazovanih”koji nisu hteli da razumeju i shvate.Skola daje dobro obrazovanje ,ali ono nije uskladjeno sa potrebama sadasnjeg trenutka.Postaje primenjivo sa velikim zakasnjenjem i zato te reforme kazu “mnogo kostaju”,a ciljevi su promaseni.Zato su “zivotni fakulteti” vazniji od svih diploma i cena im je previsoka.Placa se i NEZNANJE i ZNANJE.Kada se “zivotni fakultet “placa novcem,on i nije skup,ali kada se placa zdravljem(emocionalnim,mentalnim,fizickim, dusevnim….) e tada je preskupo.Bez “svesti o svesti” nema ni bogatstva ,ni znanja,ni zdravlja,jer ono je “najvece bogatstvo”.A ona se najteze stice.jer je potisnuta normama ,pravilima i kalupima.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.