Ukoliko posmatramo obrazovanje kod nas, ono kod većine ljudi traje minimum 12 godina. Tokom tog perioda deca sve vreme uče srpski jezik, isto toliko matematiku, 6-7 godina istoriju, 4-5 godina fiziku. Kada završi školu dete nauči da se izražava pravilno, usvoji osnovne računske operacije, zapamti kada je počeo Prvi svetski rat i ko ga je započeo… Ali, da li nauči kako da komunicira sa drugim ljudima, a da pritom istovremeno poštuje svoja, ali i tuđa prava? Iz kog predmeta dete saznaje šta su to emocije, kako one nastaju, kako se njima upravlja? Da li je strah isto što i briga, da li moramo biti agresivni kada smo besni, da li postoji srodna duša i gde se ona pronalazi?
Čija je odgovornost da dete prihvati sebe takvo kakvo jeste? Ko ga podučava da je važno da voli i sebe i da je vredno samo zato što je čovek? Da li nas iko nauči da kada grešimo to ne znači da smo grešni, ako nešto ne znamo da nismo glupi, ako nekada i učinimo loše delo, nismo loši ljudi? Da li svaki roditelj ume da objasni detetu da ga voli i kada i zbog čega je kažnjeno? Obrazovni sistem je tu da razvija naše profesionalne veštine, da od nas napravi učene ljude i kompetentne stručnjake u oblastima za koje se odlučimo, ali koji sistem nas uči životnim veštinama, kako da budemo psihički zdravi, srećni i zadovoljni životom koji imamo?
Nažalost, ljudi najčešće počinju da se bave svim pomenutim pitanjima tek kada im se dogodi nešto loše, tek kada se kod deteta javi problem u učenju, nasilje u školi ili kada je nemoguće povesti bilo kakav smisleni razgovor sa adolescentom.
Mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko zdravlje. Važno je da o njemu vodimo računa i kada je sve u redu. Važno je da decu od malih nogu učimo kako da budu konstruktivni dok razmišljaju, kako da se ponašaju u skladu sa svojim ciljevima, da neguju pozitivne emocije i podnose neprijatne situacije.
Ne postoji savršen čovek, pa tako ni savršen roditelj. Ipak, odgovornost svakog od nas je da postanemo najbolji što možemo za sebe i svoje dete.
Bojana Filipović – Consultant HR & Education
Izvor: http://www.timcentar.rs/
Neistrazena oblast u nasim obrazovnim uslovima ,a tako vazna za zivot. Skoro da nimalo nije umetnuta u nastavne planove,pa ne moze ni biti potrebnih rezultata.Licno sam ovu situaciju osetila na svojoj kozi ,ne sto sam htela,vec sto sam bila „svoja ‘i drugacija ,a zivela u sredini punoj „obrazovanih“koji nisu hteli da razumeju i shvate.Skola daje dobro obrazovanje ,ali ono nije uskladjeno sa potrebama sadasnjeg trenutka.Postaje primenjivo sa velikim zakasnjenjem i zato te reforme kazu „mnogo kostaju“,a ciljevi su promaseni.Zato su „zivotni fakulteti“ vazniji od svih diploma i cena im je previsoka.Placa se i NEZNANJE i ZNANJE.Kada se „zivotni fakultet „placa novcem,on i nije skup,ali kada se placa zdravljem(emocionalnim,mentalnim,fizickim, dusevnim….) e tada je preskupo.Bez „svesti o svesti“ nema ni bogatstva ,ni znanja,ni zdravlja,jer ono je „najvece bogatstvo“.A ona se najteze stice.jer je potisnuta normama ,pravilima i kalupima.