Има ли још увек оваквих родитеља

март 23 23:11 2017

Од јединице до наставнице


Оцена није лична својина наставника. Kако смо се то родитељи и ми нашли на супротним странама, а заправо имамо исти задатак и циљ?!
Сећам се овога као да се јуче догодило. Трећи разред основне школе. Из српског смо тих дана учили о именицама, глаголима и придевима. Наравно, мислила сам да ми је све јасно. Била сам пуна оне дечје самоуверености, па сам немарно прешла преко градива и рекла себи да знам. Да, то је то…све знам и све ми је јасно! Међутим, на неком од наредних часова сам добила прилику да то знање и покажем. Авај! Читали смо пасус по пасус из књиге и свако је, из дела који је прочитао, морао да одреди која реч припада којој врсти. Лепо се и дан данас сећам како сам прелазила преко прочитаних речи, одређујући која је која, без икакве идеје шта радим. Нисам имала појма, али се десило да сам нешто и погодила. Учитељици је било јасно да не знам и добих, богами, јединицу, први пут у животу. Наравно да ми није било право…била сам очајна, заправо.
Случај је хтео да је учитељица живела у нашем насељу, па су она и моја мама понекад пиле кафу. Није то било често и нису њих две биле неке блиске пријатељице, али би учитељица дошла код нас, с времена на време. Наравно, баш неколико дана после те јединице, дође учитељица. Пију њих две кафу и разговарају. Део разговора се односио и на мене, а запамтила сам га за сва времена:

– Пре неки дан сам Јелени дала јединицу из српског. Није знала да одреди врсте речи, уопште није учила, рече учитељица.
– Нека је добила јединицу, каже мама. Ако и следећи пут не буде знала, дај јој још једну.
Молим?! „Дај јој још једну“…јесам ли ја то добро чула ову жену што се представља као моја мајка?! Kако то да ми није „средила“ да учитељица обрише и ову што сам добила а не „дај јој још једну“? Јао, мени! Kоме требају непријатељи поред овакве мајке…мислила сам. Тако је било. Жива истина!

Данас сам ја та која даје оцене и процењује нечије знање. И, да знате, најмање волим тај део посла, али… Пре неколико година је мајка једног ученика дошла да се жали на двојку коју је добио њен син. Износила је разне аргументе против те оцене (иако није присуствовала часу када је дете одговарало, иако није била ту да га чује како јасно и гласно каже да за више од двојке не зна), да би на крају рекла и: „Али, када сам га ја код куће преслишавала, знао је за пет! Све је знао.“
Смејте се, слободно. Знам да сте и сами имали сличну ситуацију…нема ко није. Елем, питам госпођу шта је по струци, ако није тајна. Kаже – економски техничар. Ух, одлично, помислих! Можете ли да одржите следећи час уместо мене? Иронију на страну, прича је имала срећан крај.
Међутим, после свега (а имајући у виду реакцију моје мајке на сличну ситуацију пре много година), запитала сам се шта је смисао те наводне брига за дете. Наводне, јер је очигледно да се оваквим понашањем родитеља детету само чини „медвеђа услуга“. Да је знао боље, добио би бољу оцену – врло је једноставна логика. Те петице и четворке не иду мени из џепа, па да се устежем и шкртарим када треба да се дају. Оцена није лична својина наставника.

Kако смо се то родитељи и ми нашли на супротним странама, а заправо имамо исти задатак и циљ?!
Зар маме и тате не знају да им дете неће увек рећи истину? Можда се плаши реакције или казне која би могла да уследи, а можда је у питању нешто сасвим треће… Једно је сигурно: једно исто дете ће се у присуству родитеља понашати на један начин, другачије пред наставницима и на потпуно трећи начин када је са другарима. У то сам се много пута уверила. А онда дође родитељ и каже како има „пуно поверење у своје дете“ јер „он/она мени увек говори истину“. Важи, наравно. Тако да, пре него што се „наоштрите“ и кренете да тражите правду у школи, размислите о свему овоме, а онда се и запитајте:

• Да ли тако идете у банку, па се службеницима мешате у обрачунавање камате или рате коју треба да платите? Можда сте израчунали код куће онако како мислите да треба, без обзира на то што нисте економиста.

• Да ли бисте исправљали хирурга који вам оперише неку драгу особу? Можда сте у серијама гледали како се то ради па знате боље, иако нисте лекар.

• Да ли бисте ишли да се свађате са полицајцем и инструктором кад вам дете не положи возачки испит? Можда сте се возили са дететом по паркингу…што се вас тиче, савршен је возач!

Не бисте?! Одлично! Не мешајте се ни нама у посао.
Да напоменем, има ситуација када родитељ треба да реагује уколико примети да се са дететом дешава нешто (у било ком смислу) чудно. Томе служе и одређене службе и тимови у школи. Али, овде је реч о родитељима који своју децу штите од стицања знања и радних навика. Због чега то радите? Зар не знате да је знање ЈЕДИНИ капитал који никада нико не може да им одузме?!

Јелена Братић

Извор: skolskiportal

  Categories:
напишите коментар

11 коментара

  1. март 24, 01:40 #1 Dusica

    U potpunosti se slazem. Roditelji ne smeju da od dece prave ”invalide”, nisu kompetentni za ocenjivanje. Njihov posao je da uce decu lepom vaspitanju!
    Sa druge strane, moram da dodam, cast izuzecima, poznajem mnogo prosvetnih radnika, zajedno smo isli u skolu ili sam neke od njih ucila, koji zaista nista ne znaju. Ne znam kako su dobili posao ali ja bih njima zabranila i da pridju skoli!

    Одговорите на овај коментар
    • март 24, 10:53 Vesna @

      Apsolutno se slažem s Vama, kada kažete da nekima od nas nije mesto u školi ! Prvenstveno mislim na one kolege koji su skloni spletkarenju sa roditeljima, “slihtanju” sa istima (a ima i toga, verujte) a sve zarad materijalnog… Da bi neko bio pravi prosvetni radnik,treba da bude POŠTEN, vaspitan, da poštuje svoje kolege, da ne povlađuje deci i roditeljima (čast pojedinicima), da ne blati svoje kolege, već da se zajedno sa njima dogovara i odlučuje o zajedničkim bitnim stvarima! Upravo zato smo “pali” tu gde smo, sada, jer nekima od nas nije mesto u prosveti ! Ne znam kako, al’ nekako se svih ovih godina, baš takvi “visoko kotiraju” kod direktora …

      Одговорите на овај коментар
  2. март 24, 01:47 #2 kikinđanka

    jadni i ugroženi prosvetari

    Одговорите на овај коментар
  3. март 24, 11:41 #3 Nata

    Ja mislim da niko dete nece namerno ostetiti svima nama se ponekad cini da dete zna za vise ali mi nikad ne znamo sta je dete u skoli pokazalo

    Одговорите на овај коментар
  4. март 24, 14:16 #4 Gricko

    Pre svega i nastavnici moraju da se ponašaju lepo i vaspitano DA bi ih deca uvažavala i poštovala, kao i roditelji te dece (lično sam zbog toga prestala da komuniciram i sarađujem).
    Znači poštovanje MORA BITI OBOSTRANO. (nije mi jasno zbog čega se inače toliko polemiše o nečemu tako logičnom???)

    Moje je pitanje: da li je je merodavno (lepa srpska reč) od strane “stručnjaka” oceniti dva đaka koji:

    – pohađaju isto odeljenje
    – jedno je provelo u školskoj klupi 99% vremena tokom školske godine
    – dete “običnih smrtnika”,
    – dete koje je vredno radilo i učilo cele školske godine

    i

    – dete koje je provelo u školskoj klupi 50% vremena tokom školske godine
    – dete “specijalnih smrtnika”
    – dete koje nije vredno radilo i učilo cele školske godine (jer je, moj bože, bilo “zauzeto” vanškolskim aktivnostima pa mu se “malo gledalo kroz prste”)
    …………… ISTOM ocenom?

    Napomena: OBA đaka su završila odličnim uspehom gimnaziju

    Одговорите на овај коментар
    • март 28, 20:23 Natasa

      Gricko ja zivim u Holandiji i ovde je sistem….mozes da izostanse kad hoces, dovoljno je da se javis na administraciju na vreme i navedes razlog, pri tome neopravdani se dobija ako udjes u ucionicu korak iza nastavnika, Ali koliko god izostajao svi kontrolni te cekaju kad se vratis u skolu, naravno u dogovoru sa nastavnikom….e pod takvim uslovima moja deca odlaze i bolesna u skolu, jer kazu iz iskustva drugih da su testovi nadoknade mnogo tezi od redovnih. Pri tome jedno slovo pogresis ocena manje, a skala je od 1-10. Kako bi tu reagovali roditelji “necije” dece?

      Одговорите на овај коментар
      • март 29, 20:30 Gricko

        Nije fer Nataša prema deci koja redovno rade cele godine i nisu samo kontrolne vežbe u pitanju. Deca koja imaju znanje čuju i usmene odgovore “posebnih” đaka i često im se gleda “kroz prste”. Moja je ćerka često bila nesrećna zbog toga sagledavajući nepravdu.
        Ali nema veze…. moje je dete odličnim završilo gimnaziju, vredno je učila i svaku ocenu, pismenu ili usmenu je pošteno dobila a dobila je i znanje.. Takva je, željna znanja nastavila istim tempom fakultet tehnologije (biohemijski inžinjering i biotehnologije) jer to voli i kao i mnogi klinci želi “napolje” ali da radi pravi posao

        Одговорите на овај коментар
        • март 30, 21:27 Natasa

          Drago mi je da je tako, moja deca nemaju te probleme, ovde je zakljucna ocena srednja ocena svih ocena, a ocene imaju i svoju tezinu od 1-6 pa je 10 sa tezinom 1, mnogo “lakse” od 8 sa tezinom 6. Igrom slucaja i moja cerka se ostri da upise biomedicinsku tehnologiju, a to ne biraju “posebni” i oni koji zavrsavaju skolu i imaju “sve petice” uz pomoc tutora. Nisu bitne ocene, vec zelja za pravim znanjem. Gricko evo jedan link mozda vam zatreba….

          Одговорите на овај коментар
    • јун 08, 12:20 Данијела

      Суштина проблема.

      Одговорите на овај коментар
  5. јун 08, 12:27 #5 Данијела

    Суштина проблема је у самосрозавању педагошког угледа. Држава је у томе само помогла.
    Једноставан пример:
    – “Слушај, иди у ПП службу и брани га. Ако виде да си за сарадњу, да им одобраваш – дете ти је награбусило. Ја одем и чудом се чудим. Они га само опомену.”
    Беше жена у праву. Мој због прскања водом опомену од разредног старешине. Њен ни то.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.