Kоме у просвети следе отпремнине и колике?

Синдикати и представници Министарства просвете разговарали су о вишковима и отпремнинама. Иако тек нешто више од 350 запослених у просвети испуњава услове за одлазак, министарство не одустаје од пројектованих 1.200.
Након опречних информација колико заиста људи у образовању испуњава услове да из система оде уз отпремнину, о вишковима у просвети за истим столом данас су разговарали синдикалци и ресорни министар. Влада остаје при ставу да из буџета одвоји око 1,6 милијарди динара за социјални програм. Питање је ко ће и колико појединачно новца за одлазак и добити?

(Фото Д. Јевремовић)

Сабирали су и одузимали, па закључили – у овом тренутку 354 просветара може да аплицира за отпремнине, колико их је укупно потпуни технолошки вишак. Та бројка неће бити коначна све до јесени, стога ресорни министар Младен Шарчевић понавља да у буџету за 2017. остаје како је и предвиђено – 1.200 отпремнина за запослене у школству.
“Пројекцију Међународног монетарног фонда о вишку броју запослених у просвети свели смо на разумну меру. Али, морамо бити свесни да се одређен број радних места прикрива и да имамо неконтролисано запошљавање на основу уговора на одређено време. Нови образовни профили захтевају нова радна места, док ће профили за које ученици нису заинтересовани престати да постоје, а самим тим и радне позиције”, навео је он.
Исту ту пројекцију Међународног монетарног фонда, према којој је у српском школству вишак око 10.000 људи, у Унији синдиката просветних радника Србије (УСПРС) називају “срамотном рачуницом”. Власт подсећају да је у систему око 107.000 људи.
“Дође ММФ и дође Светска банка и каже овако: 850.000 ђака, поделимо са 30, то је тридесет по одељењу и онда видимо колико имамо у систему и колико имамо вишка… И то тако уради ММФ и Светска банка! Што то тако не ураде у својим земљама”, упитала је председница УСПРС-а Јасна Јанковић.
Ипак, коме следе отпремнине и колике? Kритеријуми су установљени укрштањем два закона: о раду и максималном броју запослених. А према договору, година радног стажа у школству, државу ће коштати 200 евра.
“Отпремнине у просвети биће понуђене онима који су 100 одсто технолошки вишак. Другим речима, моћи ће да се за њих пријаве само и искључиво они који више немају ни један час уколико су наставници, а радили су у школи, односно немају своје норме ако су у питању теткице и домари. Од шест просечних зарада у просвети до 8.000 евра – то је неки распон у коме ће се кретати отпремнине”, објаснила је Јанковић.
На састанку са Шарчевићем имали су још један захтев – да се председници просветних синдиката не бодују на листама за технолошке вишкове. Одговор министра гласи – само ако је у складу са законом. Захтевају и повећање плата, јер је кажу њихова 17 одсто испод републичког просека.
Све проблеме ставили су на папир и писмо послали на две адресе – председнику државе и председници Владе – са захтевом да и са њима седну за сто, иако је, кажу, до данас писмо остало без одговора.
Владу сматрају најодговорнијом, па би са премијерком, имали доста тема: од вишкова, до неиспуњених обећања, као што је неиспуњен остао и у Влади потписан Споразум из 2015. године.
Извор: rs.n1info.com