Kрајње је време да вратимо недељу

Давид Албахари: Вратимо недељу

Шта се десило с недељом? Јуче сам је целог дана тражио и нигде нисам могао да је нађем. Некад је, сећам се, свака недеља била празник, облачила се бела кошуља и прале се уши и врат. Недељом се ишло на породичне ручкове после којих су сви дремали, разбацани по стану као насукани китови, и тек би нас мирис црне кафе будио из те омамљености.David_Albahari1

Устајали смо полако, пажљиво, ништа није смело да буде брзо и нагло. Недеља је била дан спорости, дан лењости, дан који се проводио тако као да му ништа није претходило или као да се ништа неће десити после њега.

“Недеља – дан без будућности”, написао је у једној својој песми Раша Ливада. Не знам на шта је он мислио када је написао тај стих, али то је за мене најлепши опис недеље. Оне друге недеље, каква је некада била, а не каква је сада и каква је била када сам јуче изашао из куће.

Некада недељом нису радиле радње. У ствари, до десет се у неким продавницама могао купити хлеб, млеко и погачице, а били су, такође до десет, отворени и киосци за продају штампе. Све остало је било затворено и уживало у недељном миру.

На пијацу се ишло суботом. То је био прави дан за куповину паприка, лубеница и кајмака. Недељом се одлазило на пијацу само у случају да вас је нешто спречило у суботу. Уосталом, недељна понуда на пијаци је пружала бледу слику у поређењу са суботњим обиљем.

Недеља је била дан за излет. Пењали смо се на Авалу као да освајамо Монт Еверест, а онда смо трчали низбрдо све док се не бисмо уморили. Тада бисмо извадили кифле намазане бутером, тврдо кувана јаја, кришке “Зденка” сира и црвене јабуке.

Недељом је подневни мир у дворишту дуже трајао. Нисмо играли фудбал, нисмо ударали лоптом у зид. Ћутали смо чак и док смо играли кликере. Тек касније поподне, када се сутон већ прикрадао преко неба, почињали смо да говоримо гласније и слободније, мада ни тада нису наши гласови одјекивали као током других дана.

Недеља је била спор дан. Дан обнове. Дан када су у целом граду у подне сложно звецкале кашике за супу, када су улице биле пусте, а возила градског саобраћаја празна.

“Недеља – дан без будућности.” Дан у којем се заборављала прошлост и није се мислило на будућност. Прошлост је била ужурбана субота, коју је требало што пре сметнути са ума; будућност је долазила са понедељком, страшним даном, који је представљао почетак нове једноличне радне недеље.

Недеља је била као рајска башта, дан између стварности и снова. Дан у којем је све могло да почне, а ништа није морало да се заврши. Чардак ни на небу ни на земљи.

Међутим, када сам јуче изашао напоље, помислио сам да је четвртак, или петак, или било који дан. Само не недеља. Наиме, све радње су биле отворене: пиљарница, бакалница, чак и апотека.

Једино банка није радила. Међутим, то и не очекујем од банке, јер банке свугде раде мање од свих других. Ако и банке почну да раде недељом, биће то знак да ускоро долази пропаст света. (Нек пропадне, није штета…)

Онда сам почео да тражим недељу. Завиривао сам у разне зграде, прошетао сам поред реке, питао сам људе који су чекали на аутобуској станици, затим младиће и девојке са слушалицама на ушима, али нико није знао да ми одговори. Слегали су раменима и гледали ме погледима који су показивали да не разумеју шта их питам, као да је недеља заборављен и мртав језик, разумљив само неким лингвистима и археолозима.

Лепа је некад била недеља. Ујутру се дуже спавало, касније се доручковало и свако је смео да одуговлачи колико год жели.

Недељом се ишло на фудбалске утакмице, затим у шетње поред реке, а онда, пред крај дана, наручивале су се палачинке са чоколадом и орасима. Вече се шуњало преко неба, али нико на то није обраћао пажњу јер смо знали да је недеља дан другачији од свих дана и да се, у ствари, никада не завршава.

Али онда се нешто десило и недеља је нестала. Ма шта ми радили, ма колико покушавали, не успевамо да је нађемо. Сакрила се негде, увређена и застрашена од могућности да је неко натера да промени име. Наиме, ако назив недеља потиче од речи “не делати”, а сви се тог дана понашају као да је у питању било који дан и не престају са својим делатностима, онда недеља није недеља и с правом је побегла. Отишла је негде где се још увек поштује једноставан наук: шест дана ради, а седмог се одмарај, читај књиге, пиши песме, отиђи у природу, буди нешто друго, нешто различито од онога што си осталих шест дана. Буди другачији тог дана да би осталих дана био увек исти. Успори ритам. Нађи неку спору песму и слушај је целог дана. Уживај у спорости. Кажи: “Спор сам, признајем, али када бих био бржи, не бих знао да постојим.”

Да, крајње је време да вратимо недељу. Ако то ускоро не учинимо, никада је више нећемо видети. А живот без недеље, односно, живот без дана одмора није више живот, већ суморни рингишпил који се зауставља само једном – онда када је касно за све.

 

Текст је написан 2010. године, а објављен је у Политици

  Categories:
напишите коментар

11 коментара

  1. мај 31, 21:36 #2 Наташа Ђорђевић

    Ја још увек имам недељу.Имала сам је као дете,када сам била код мојих родитеља,који су ме чували и пазили и пуштали да се недељом до касно ујутро ваљам по кревету-и моја мама која ме је тада сачекала са подневно-поподневно јутарњом кафом.Имала сам недељу и када сам се удала и родила синове моје.Када ме је мој Саша пустио да одремким после разних бесаних ноци због деце.А,и сада имам недељу своју када сам бака,када имам свог унука који када викендом преспава код нас прави јутарњу масажу.ЈА САМ УВЕК ИМАЛА И СВИМА ЖЕЛИМ ДА ИМАЈУ НЕДЕЉУ И СВАКИ ДАН У НЕДЕЉИ КАО ЈА

    Одговорите на овај коментар
  2. мај 31, 21:40 #3 mirjana

    Sećam se tih lepih, prazničnih nedelja.

    Одговорите на овај коментар
  3. јун 02, 12:53 #4 qryber

    nedelju smo, kao i ostalo, izgubili u procesu tranzicije iz socijalizma u kapitalizam, tj. kakvog-takvog društva i države – u robove i koloniju….robovi nemaju nedelju.

    Одговорите на овај коментар
  4. јун 03, 16:50 #5 Pisano Je

    Nije džabe data Subota. Stvoritelj nas poznaje više nego mi sami. U ljudskom organizmu je usađena potreba za sedmičnim odmorom.

    “Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.” 2. Mojsijeva 20.8-11

    Одговорите на овај коментар
  5. јун 03, 19:42 #6 Marijana

    Da, ali ta nekadasnja nedelja je neretko bila i, kako kazu KUD Idijoti, dan kada se ostaje sam. Secam se da sam, kao tinejdzer, nedeljom cesto bila depresivna i jedva cekala da prodje. (Nakon toga, nekako je morao proci jos i ponedeljak, a onda bi sve postalo lakse.) I sada sam mnogo opustenija subotom, nedeljom me vec hvata nervoza… Cesto mi se svidja nacin na koji me Albahari gleda sa fotografija.

    Одговорите на овај коментар
  6. јун 23, 19:10 #8 SimonSezam

    nedelja se izgubila protegnuvši se na celu sedmicu jer je pojmovno urečena izjednačavanjem sedmog dana sedmice (nedeljom) sa nedeljom (sedmicom). cele NEDELJE čelamo NEDELJU a cele sedmice zapravo ništa ne radimo i vrtimo se ukrug. možda zato što smo postali proizvođači viška slobodnog vremena i brendirali ne-delanje (a možda i nismo). uglavnom, nekad se makar znalo za tri osmice – osam sati spavanja, osam sati delanja, osam sati slobodnog vremena. nedelja je danas rezervisana za lečenje mamurluka od groznice subotnje vrečeri. eto gde je nestala nedelja

    Одговорите на овај коментар
  7. август 09, 11:25 #9 Jelena V.

    Kad prestanu hipermarketi i trzni centri ds rade nedeljom, vrstice nam se nedelja. Kao da ljudi koji rade u tim radnjama nemaju porodicu i prijatelje…pa nista lepse nego nedeljom popodne otici u porodicnu setnju. Moj muz radi u jefnom od tih hipermarkrta i znam koliko je tesko kada nedeljom u 13 h krene na posao….dodje mi da placem. Ja znam da je neko novo vreme ali nista veci promet nemaju te prodavnice nedeljom….cak je i smanjen promet. A najgorr od svega mi pada sto u sred nedelje ima slobodan dan….kakav mu je to slobodan dan kada ga provede sam, bez porodice….deca u skoli, zena na poslu…..Eto danas je nedelja i danas ce opet u 13h otici na posao da bieko ko je juce bio lenj , dosao danas da kupi neku sitnicu ili samo proseta da vidi sta ima novo medju rafovima. A mi cmo uskraceni za clana porodice…..opet mi se place.

    Одговорите на овај коментар
  8. новембар 02, 20:14 #10 Boris Dinić

    Pitam se da li se to jednog dana neće uvežbavati, čak i to, ali i svakakvi oblici lepog ponašanja, da bi čovek sačuvao svoju dušu.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.