Савети харвардског психолога – Како одгајити добру децу

Добри људи су они који показују емпатију према другима, но нико се не рађа добар или зао и зато децу треба учити о емпатији према другима од малих ногу. Нажалост, једна студија спроведена на деци дошла је до закључка да у ствари родитељи више пажње посвећују томе да њихова деца постигну осећај среће и задовољства, него да маре за бриге, проблеме и ситуације других.

Зато, како бисте радили на емпатији и одгајили добру децу, можете применити ових 5 стратегија по препоруци харвардског психолога Ричарда Вајсбурда:

Нека брига за друге буде приоритет

Зашто?

Родитељи су склони томе да уче децу да су њихова сопствена срећа и достигнућа приоритет, док је брига за друге споредна ствар. Но деца би требал да нађу равнотежу између својих и туђих потреба – било да се ради о додавању лопте некоме другом у екипи уместо својатања, до тога да се заузму за пријатеља којег неко малтретира.

Како?

Деца морају да чују од родитеља да је врло важно марити за друге. Пут до тога је одгајати дете по високим етичким принципима од малих ногу – да обавља своја задужења, макар га то не чинило увек срећним. На пример, пре него што ваше дете напусти спортску екипу, групу за учење језика или неко пријатељство, подсетите га још једном да размисли о својој обавези према тој групи и подстакните га да реши проблеме, уместо да одустане.

Покушајте ово

• Уместо да детету кажете: „Најважније је да будеш срећан“, радије реците: „Најважније је да будеш обазрив према другима“.
• Побрините се да се ваша деца одраслима увек обраћају с поштовањем, без обзира колико уморни, нервозни или раздражљиви били у том тренутку.
• Када долазите у контакт с другим одраслим особама које учествују у животу вашег детета, искажите занимање за дететово понашање и увек се распитајте какво је ваше дете у групи, разреду, вртићу…

Омогућите деци да вежбају брижност и захвалност

Зашто?

Деца неће сама научити да буду брижна, морају добити прилику да то виде од својих родитеља и исто тако да науче да буду захвални људима који позитивно утичу и учествују у њиховим животима. Студије показују да људи који су научени да буду захвални имају већу тенденцију да буду великодушни, више помажу другима, саосећајнији су и склонији да опросте.

Како?

Као што се учи свирање неког инструмента или тренира спорт. Дневним понављањем, кроз поспремање у кући, помагање пријатељу око домаћег задатка или неким другим задужењима, брига за друге постаје деци природна ствар. Учење брижности и захвалности подразумева једино њихово свакодневно понашање.

Покушајте ово

• Не награђујте дете за сваки чин помоћи јер би то требало да им буде природно, наградите их за нешто неочекивано и велико.
• Разговарајте с децом о чиновима љубазности и нељубазности које видите на телевизији или о случајевима правде и неправде којима деца присуствују.
• Нека вам исказивање захвалности буде дневна рутина коју ћете увек и на сваком месту исказивати – свим људима који чине да ваш живот буде такав какав је.

Проширите круг дететове брижности

Зашто?

Готово сва деца брину о својој најужој породици или блиским пријатељима. Изазов за родитеље је да науче децу да брину и за људе изван тог круга, на пример новог ученика у разреду, некога ко се теже сналази у својој околини или некога ко уопште не живи у њиховој земљи.

Како?

Децу би требало учити да сагледају ужу и ширу слику – како људи у свом блиском кругу, тако и оних изван њега. Научиће како се осећају други, само ако успете да их научите да сагледају ствари из туђе перспективе те како њихове одлуке утичу на осећања других људи. Такође, с обзиром на то да је свет у којем живимо све више шаролик, добро је децу учити разумевању за припаднике других вера, култура, боје коже и обичаја.

Покушајте ово

• Побрините се да ваша дјеца буду љубазна према свима које свакодневно сусрећете – од возача у аутобусу, до портира или продавачице у продавници.
• Охрабрите децу да се брину за оне који су слабији и рањиви.
• Искористите новински чланак или репортажу на ТВ-у како бисте подстакли дете на размишљање о вршњацима који живе на другом крају света.

Будите узор и ментор

Зашто?

Деца уче о етичким врлинама гледајући одрасле које поштују, пре свега своје родитеље. Такође, развијају етичке дилеме учествујући у расправама одраслих. Нпр. – Да ли да позовемо нове комшије на кафу иако их остале комшије баш не воле?

Како?

Ако сте узор и ментор, значи да са својом децом морате да вежбате љубазност, искреност и брижност. То, наравно, не значи да треба да будетет савршени, управо супротно, деци треба показати да имамо мане и недостатке. Такође, важно је, можда најважније, да поштујете размишљање своје деце и увек саслушате њихове аргументе и перспективу. Чак и кад вам делују бесмислено.

Покушајте ово

• Укључите се у рад заједнице или неки хуманитарни пројекат барем једном месечно и то с вашим дететом. Дарујте одећу, храну, волонтирајте.
• Дајте детету неку етичку дилему а онда расправљајте о његовим избору и аргументима.

Научите децу да своја осећања држе под контролом

Зашто?

Често је могућност бриге за друге замагљена негативним осећањима попут љутње, страха или зависти.

Како?

Треба учити децу да је у реду имати свакакве врсте осећања, али да нису сви осећаји добри у решавању неких проблема. Деци је потребна наша помоћ како би научила да се носе са осећањима на продуктиван начин.

Покушајте ово

Учите своју децу како да се смире у стресним ситуацијама, да удахну дубоко и броје до пет. Вежбајте у мирним ситуацијама, да бисте их припремили на стресне. У стресним ситуацијама, подсетите дете како треба да реагује, па временом негативне емоције неће бити проблем.