Momo Kapor: Velika lekcija koju sam dobio u životu je lekcija iz Hilandara

septembar 09 23:19 2017

“Putovanje na Hilandar se ne planira – jednostavno vas nešto pozove i vi osetite da morate da odete tamo. Velika lekcija koju sam dobio u životu je lekcija iz Hilandara. Kad odeš tamo i ostaneš neko vreme, vratiš se potpuno oslobođen sujete.

Manastir Hilandar. Foto: Wikimedia/Saša Stefanović

Jednostavno shvatiš da nisi niko i ništa i da je to fantastično i da sve te gluposti kojima si robovao, uspeh, novac, slava, da to sve ne vredi ništa. To je takvo mesto gde se za vreme noćnog bdenja pojavljuju svi mrtvi i svi živi i ti se oslobađaš tereta ovog sveta, približavaš se najvišem stepenu duhovnosti i izgleda ti besmislena rečenica koju si dotad upotrebljavao: “Idemo na to i to mesto, tamo se dobro jede”.

To je najveća glupost, koju sam izgovarao često u životu. Što kaže Končalovski, na poljskom ve-ceu kod njegove majke gosti su pisali: “Ovde se završava kulinarska umetnost gospođe Končalovski”.

Ne pada ti više na pamet da se nerviraš što nisi dobio neku nagradu, izgledaš samom sebi bedan kada se setiš da si se nervirao što nisi zastupljen u nekoj antologiji, što te nisu negde pozvali, a ja nikud ni ne idem uglavnom.

Hilandar je mesto gde je vreme stalo. Ono tamo ništa ne znači. U njemu su u svakom trenutku svi živi i svi mrtvi. U razgovoru sa kaluđerima, malo-malo, pa neko pomene oca Savu koji je rekao da sada treba raditi ovo ili ono. Pitao sam ko je otac Sava, koga tako često pominju. Pogledali su me u čudu: “Sveti Sava!”, odgovoriše u glas, kao da se to podrazumeva.

On je tamo neprekidno, kao da je živ, samo malo odsutan, kao da je otišao na metoh u Kakovu kod Jerisosa, pa će da se vrati. U takvom duhovnom stanju, koje prožima život u Hilandaru, čovek može da ostane samo jedan dan, noć ili čitavu godinu, ili kao neki od monaha i punih četrdeset, tek, hodočasnik će postati bolji čovek.

To je idealno sedište za jednog pisca, koji takvu vrstu askeze i monaštva obavlja uvek kada piše knjigu. Nije slučajno što je Hilandar najstarije sedište naše pismenosti i književnosti, što su tamo pisali najveći duhovi koje ima ovaj narod. I uopšte, kada ćete doći u Hilandar?

To putovanje se ne planira; jednostavno, nešto vas pozove i vi osetite da morate da odete tamo i nije dobro da odete pre nego što osetite da bi trebalo.

Put u Hilandar nije turizam, već lekcija iz ljudskosti, mogućnost da osetite zbog čega se razlikujete od životinjskog carstva ili carstva biznisa i politike.

Svi ljudi koji jure za novcem, kojima je sticanje osnovni cilj u životu, koji stalno igraju rulet i misle da su besmrtni, a onda pročitate da su u zatvoru, ili da su umrli od infarkta, da su zaboravljeni za nedelju dana i pored obećanja zagrcnutih na sahrani da ih nikada neće zaboraviti, svi oni bi morali da se zamisle, možda posete Hilandar i provedu tamo neko vreme, da vide da nije stvar samo u jelu i piću ni sticanju, već u mudroj rečenici pokojnog oca Mitrofana: “Naše je samo ono što damo drugima” – napisao je Kapor.

 

Izvor: Telegraf

  Categories:
napišite komentar

0 komentara

Trenutno nema komentara!

Započnite komentarisanje.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.