Како ја, свом женском детету, сутра да објасним?

Гледали су неки филм, поређани к’о сардине једно поред другог…

И тек сада, након годину и по дана откако сам родила треће дете, тако, ниоткуда, ко буздованом посред главе, опалило ме сазнање и свест да ми је једно од деце женско.

Foto: Canva

Помислила сам да сам смислила поприлично велик број објашњења за најделикатније животне ситуације, друштвене појаве, феномене и зачкољице. А онда схватила да је то само половина једног процента у односу на све оно што сутра треба да објасним својој девојчици.

И заиста, како да јој објасним сутра:

Да постоји мизогинија у медицини где се на многе реалне проблеме одмахује руком и дефинишу се “женском хистеријом” док се симптоми мушкараца никада не доводе у питање?

Да тзв. “морална полиција” у 2022. години убија жене у Ирану, јер нису биле покривене адекватно?

Да се неретко у пословном свету женама не уважава стручност због пола, примају ниже плате за исти или већи рад и да им је за добијање виших позиција потребно много више времена, труда и доказивања?

Да постоје предрасуде да нижи послови припадају женама?

Да се женама приписује априори кривица у случајевима сексуалног насиља, превара и проблема у браку?

Да су промискуитет, неверство и развод увек само и искључиво срамота жене а фрајерство мушкарца?

Да су од почетка ове године у Србији почињена 23 фемицида?

Да први грех припада жени јер је Ева убрала јабуку са дрвета знања и због тога су прогнани из раја?

Да се још увек у неким земљама Африке девојчицама одсеца клиторис да би им се ускратило задовољство?

Да се често женама по повратку са породиљског дају откази?

Да се на разговорима за посао жене питају да ли имају или планирају децу?

Да је женама и даље место у кухињи иако све кулинарске емисије воде мушкарци?

Да мора да се чува мушкараца на улици када иде сама ноћу, да носи бибер спреј, да не улази у лифтове са мушкарцима сама?

Да мушкарци не полажу право на њено тело?

Да не шаље слике дечацима преко социјалних мрежа?

Да закључава кабине за пресвлачење?

Да, ипак, МОЖЕ да постане шта год пожели?

Да држава пушта на слободу серијске силоватеље који кажу да би радо починили дело поново?

Колико год била срећна што ће расти и улепшати моју стварност, за ову коју јој пружам немам објашњење. Нисмо ни њој, ни свим осталим девојчицама, створили бољи свет, већ овај постојећи додатно уништили.

Извор: 021