Наше су мајке пиле своје кафе натенане и одмарале се кад дођу с посла

август 20 12:49 2018

Наше се мајке нису толико плашиле за нас. Није се толико мудровало око тог родитељства. Мој отац није морао да се нацрта сваке вечери у осам нула нула да би помогао мајци да ме окупа. Не тако давно и ја сам своје дете купала сама. Обичним бекутан сапуном за бебе. Једном руком сам држала дете, другом туш, сапун, пешкир… Нисам се плашила да ће ми испасти у каду. Реално, ниједна мајка не испушта своје дете тек тако.

Моја се мајка није плашила трудноће, ни повратка на посао, ни јаслица. Одвајања. Није имала кад да мисли о томе да ли ће боравак у групи по мене оставити трајне последице. Није се баш бавила социјалним аспектима мог одрастања. Није трчала код лекара за сваку ситницу. Није долазила у школу сваког понедељка и никад јој није пало на памет да ме „заштити’’ од наставника. Нисмо играли на „мрзи ме професор’’ карту. Прелазак из нижих у више разреде основне школе није се доводио у питање нити је представљао прекретницу у животу вредну помена.

Моја мајка никада није била мој лични талац нити неко коме је дужност да ме забавља и учини мој боравак на планети пријатним. Данас ето, није довољно да детињство буде пријатно. Не, детињство данас мора бити незаборавно! Незаборавно, другови и другарице! Сваки дан је повод за права мала славља, Њима је досадно. Од момента док отворе очи, па до одласка у кревет, увече, децу је потребно анимирати, угађати им на све могуће начине, померати сопствене границе, бити благ, попустљив, никада не повисити тон, не угрозити њихов мали интегритет ни на који начин и све у свему – створити један велики, огромни агресивни и деструктивни его.

Наше се мајке нису плашиле нас. Ни нашег плача. С трескањем, бацакањем и дрскошћу су некако лакше и отреситије излазиле на крај. Наше су мајке пиле своје кафе натенане и одмарале се кад дођу с посла. Ми смо се за то време играли испред зграде с другом децом. Другом децом, другарице и другови. Знало се шта се сме, а шта не. Шта је добро, а шта не. Вади тај прст из уста, не чачкај нос, не причај са странцима, не узимај бомбоне од непознатог чике на улици, склони се од телевизора, покварићеш очи, кажи добардан, хвала, молим, устани да бака седне, буди добар друг, не седи на хладном бетону, поједи све из тањира и до осам буди кући. Ето тако смо некако ми васпитавани.

Недоумице су се решавале и без гугла, уз савете других, искуснијих пријатељица. Нису постојале школе родитељтва, ни све те силне књиге, форуми, групе на фејсбуку, а опет – све се некако знало. На крају, нисмо испали ни тако лоши. Данашње одрастање личи на трку с препонама. Чак и пре него се роди – кљукај се фолном киселином, пиј витамине, ради дабл и трипл тестове…Онда – породи се безболно, без трауме, буди с бебом, доји до трећег основне, уважавај карактер, темперамент, генетске предиспозиције, не дозволи да плаче, носи поносно к’о да је штафета младости, не остављај је саму, не гаси светло, направи места у свом кревету, премести мужа у дневну, бдиј над њом током целог периода одрастања, не дозволи да јој било шта зафали, да се осети угрожено, запостављено, да нема, поштуј њено мало Ја, уважавај њене потребе, преиспитуј се, доноси исправне одлуке, преузми сву одговорност, на заслуге заборави, заштити је од сунца, зрачења, загађеног ваздуха, паса луталица, чесмоваче, издувних гасова, урокљивих очију, ретроградног Меркура, засићених масти и слободних радикала. Чисти око зграде, скупљај ђубре, рециклирај пластику, купуј органско, сади дрвеће, јер – наша деца заслужују бољу планету. Ок, а шта ако та наша планета заслужује бољу децу? Мислим, питам за другарицу.

Аутор: Daniela Bakic

  Article "tagged" as:
  Categories:
  1. август 20, 22:17 #1 Lol

    Ukraden komentar

    Одговорите на овај коментар
  2. август 21, 11:46 #2 Jelan

    Sve to nema veze sa ljubavlju. Sve sto radite mozete uraditi na vise nacina.

    Одговорите на овај коментар
  3. август 22, 02:38 #3 zdrav razum

    Jel ovo neko pokušava da se opravda jer je bio loša majka? Nedoumice su se rešavale i bez gugla? Aplauz. Tad ga nije bilo. Pa kad daš bebi ne što što ne sme da jede u tom uzrastu, učiš usput, pa da. Ovaj članak počne pametno i skoro ceo zadnji pasus je tako loš. Ono kad ostariš naravno da ti je najlepše doba ono kad si imala 25 godina.

    Одговорите на овај коментар
  4. август 24, 13:28 #4 slavica

    NE BI SE U POTPUNOSTI SLOŽILA DA SMO BAS BILE TOLIKO OPUSTENE. NITI SMO PILE KAFU NATENANE, NI JA NI ŽENE U MOM OKRUŽENJU. S POSLA PO DECU U VRTIĆ, UKOLIKO NISU TAMO RUČALI DAMO IM RUČAK, SUDOVE POTRPAMO U SUDOPERU PA DECU VODIMO NAPOLJE DA SE IGRAJU. ULAZAK U KUCU ,SPREMA SE VEČERA ,KUPANJE, PA PRIČA ZA LAKU NOĆ POLJUPCI I DECA NA SPAVANJE. A MAJKAMA TEK TADA SLEDI DRUGA SMENA POCINJE SE SA. BRDO SUDOVA, RUČAKOM ZA 2 DANA PRANJE PEGLANJE I SVE OSTALO. NASI MUŽEVI NAMA I NISU BAS NESTO POMAGALI. PRVE SMO USTAJALE A POSLEDNJE LEGALE. SLAZEM SE DA NISMO STRAHOVALE ZA POSAO KAO DANAŠNJE MAME, SLAZEM SE DA NIJE BILO TOLIKO NASILJA KAO DANAS, SLAZEM SE DA SMO VISE VREMENA PROVODILI SA DECOM STO NAM JE DOZVOLJAVALO RADNO VREME. SLAŽEM SE DA JE I DROGE BILO MANJE. VEĆINA DANAŠNJIH MAMA JE NEORGANIZOVANO, KADA SU VANI SA DECOM MOBILNE NE ISPUSTAJU IZ RUKU, A ZAMISLITE DA TO VREME KOJE PROVODE NA MOB DA PRIČAJU SA DECOM. KO ZNA KAKVI BI MI BILI TADA DA SMO IMALI MOB. ALI ZNA SE ŠTA JE PRIORITET. TEŠKO VAM JE, A VASOJ DECI CE BITI JOS TEŽE JER SVAKO VREME NOSI SVOJE BREME. A KOLIKO VIDIM DOLAZE NEKA VREMENA GDE SE SVE VREDNOSTI NORMALNOG GUBE. . …..

    Одговорите на овај коментар
  5. август 24, 14:06 #5 Ana

    Bili ispred zgrade sa drugaricama…Jeste, ali kada sam ja odrastala nije bilo ni priblizno ovoliko narkomana, pedofila, saobracaja…pa ne smem ni da pomislim da pustim decu samu napolje do bar 7.-8. godine. Nase majke su imale pomoc svojih majki kada je neophodno, a danasnje majke nema ko da pomogne jer bake i deke rade dok ne umru. Roditelji ostaju na poslu ne do tri kao nekada nego do pet, sest sati.
    Da ne pominjem bolesti i viruse kakvih nije bilo kada sam ja odrastala, pa dete kako ode u kolektiv zaradi temperaturu. Vecina dece je bar jednom bila u bolnici (sto ne mogu reci skoro ni za koga iz moje generacije). Slazem se da ne treba biti fanatik ali da su se vreme i uslovi odgajanja dece promenili, jesu. Pola texta je realna. Druga polovina…bilo bi lepo da jeste.

    Одговорите на овај коментар
  6. август 25, 20:50 #6 Vesna

    Nigde ne pise ono najbitnije sta su deca dobila kroz takav odgoj. Sta je sa prisutnoscu roditelja, paznjom, vidjenjem deteta, razumevanjem njegovih potreba i odgovaranjem na iste, zajednickim igrama i aktivnostima? Sta je deci najpotrebnije i najvaznije?

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.