Писање припреме за час – трактат о сврси исте

јануар 10 09:45 2017

 Пише: Danijela Ljubojevic 

Одмах да се изјасним пре него што ме неко погрешно схвати: сматрам да наставник мора да има писану припрему за час. Предметни наставник који има по неколико програма у току дана (неколико различитих одељења, разреда, па чак и предмета) мора на неки начин да забележи шта ће радити. Учитељ такође – он има пет-шест различитих предмета сигурно. Оно што мени смета је форма која се намеће. Следи монолошка питање-одговор метода по овом питању у вези са потенцијалним читачима те несрећне припреме (метод рада: монолошка, поткатегорија: сама питам, сама одговарам; облик: фронтални; тип часа: систематизација вишегодишњег искуства у настави).

Устаљено мишљење је да наставник треба да напише такву припрему за час да ако не може да дође онда онај ко ће да га замени може да на основу наставникове припреме одржи час. Да неће домар да га замени? Теткица? Они не знају методику а ни предмет па би њима стварно требало написати све. Психолог или педагог? Они знају методику, али не знају садржај. Па и за њих треба све. Помоћник директора или директор? Исто као и претходно. Ја сам сигурна да са мојом припремом за час енглеског језика, уредно написану на српском језику и на три стране, свако од горе наведених актера може да одржи час и да се не примети да физички нисам присутна. Можда би требало да пишем и фонетску транскрипцију за оне који нису баш сигурни око изговора.

Уколико је припрема намењена да се провери рад наставника када дође интерна или екстремна инспекција, онда они који долазе су, претпостављам, на неком од облика стручног усавршавања. Читају припрему и информишу се о методама, облицима, циљевима и задацима. Знате, они то не умеју сами да процене кад гледају час. Мора наставник да им напише да је активност бр. 5 рад у групи а метода кооперативно учење. (Упс… „кооперативно учење“ не постоји као метода у педагогији на српском, наставници енглеског морају да пронађу термин на српском, тј. да напишу која је то најприближнија метода код нас).

Нећу више да иронишем. Да се изјасним гласно, да не буде после нисмо те добро схватили: домар, теткица, педагог, психолог, помоћник, или ко год није из наставникове струке и не треба да држи час из струке наставника. Ваљда је то нормално?! Они ће или чувати децу на том часу да не праве хаос у учионици (случај прва два) или у случају осталих, радити нешто у вези са наставом, учењем, развојем вештина, имају они већ своје теме (толеранција, сарадња, вршњачко учење, другарство…). Случај контроле наставниковог рада – да ли је могуће да они који долазе стварно мисле да су то битни елементи часа? Да поставимо овако ствари: њима не треба дати припрему, него они треба да основу посматрања часа да утврде да ли наставник има разне облике, методе, циљеве, итд. и да ли је час успешан. Друго је питање да ли су они стварно компетентни да то умеју да процене…

Коме онда служи припрема? Наставнику. Да се он подсети и води час. Ако дам ту припрему посетиоцу, шта ја да радим? Не мора свака посета да буде најављена, и не треба, а сваки час треба да буде припремљен. Али моја припрема је за мене, ни за кога другог. Могу да је дам на увид, да се види да сам ја радила на томе, али наметање обрасца од три стране је бесмислено. Не могу да се снађем у припреми на три стране, како не схватате! Немам времена на часу да листам и тражим шта ћу да радим следеће. То су практични аспекти. Требају ми белешке које су јасне мени, на једној страни која ће стајати испред мене и са које једним летимичним погледом могу да знам шта и како даље да не заборавим нешто. Ако имам пет одељења истог разреда, да будем сигурна да сам свима исто рекла (а не после се сетим да сам то рекла онима из другог одељења а оне овима…)

 

А други наставник из моје струке који би ме заменио – па он ваљда зна да испланира час у складу са методама и садржајима нашег предмета. Њему не треба моја припрема, уме ваљда да одржи час. Њему само треба наставна јединица, остало ће сам да осмисли.

Извор: danijelaljubojevic.blogspot.com

  Categories:
напишите коментар

20 коментара

  1. август 10, 12:18 #1 Наталија Карић Слијепчевић

    КУЋА СЕ ЗИДА ОД ТЕМЕЉА И НЕ ЗИДА ЈЕ ПРИУЧЕН НЕГО СТРУЧЊАК. Сваки стручњак прво направи план с тим што прво мора да зна где зида и којим материјалом, па на основу тога прави план Намену изостављам. Зашто? Њу одређује ГАЗДА. ПРЕВЕДИМО ТО НА ПРОСВЕТУ. Ко је ту ко и шта је ту шта? ГАЗДА је ДРЖАВА. МЕСТО ЗИДАЊА су УСЛОВИ РАДА-школа. За све претстоји питања; Где, како и зашто…. Материјал су деца. Није све једно којим потенцијалом радите. Сходно њему се прави и план рада. Све треба прилагодити узрасту и социјалном статусу. Када је у питању социјални статус при томе се мисли, да ли дете долази из средине где се говори другим језиком или не.Често децу која не говоре језиком већине третирамо као ЗАОСТАЛЕ. УЖАСНА ГРЕШКА. Под социјалним статусом се не подразумева имовно стање, већ етничка група-припадност другом народу, који има своје обичаје и веру-религију. КАДА ТО СЕ САБЕРЕМО ДОБИЈАМО ПОЉЕ РАДА КОЈЕ ЈЕ ВЕОМА СЛОЖЕНО И ТЕШКО.

    Одговорите на овај коментар
  2. август 10, 12:21 #2 Miroslav

    Odlično, odlično! Upravo tako i radim i sam. Priprema treba da bude letimičan prikaz gradiva, tj. na jednoj strani napisano šta treba da radim, tj. kojim redosledom. Ako mi priprema treba sa svim izvučenim detaljima, onda ispada da ja materiju koju predajem i ne poznajem…

    Одговорите на овај коментар
  3. август 10, 12:36 #3 Наталија Карић Слијепчевић

    Када претходно сагледамо онда можемо да разговарамо о припреми за час. Шта је припрема и чему служи? Припрема је сложен процес, зависно од предмета , области коју обрађујемо, тј. предајемо. На пример, физика. Има ли школа кабинет или не. Има ли бар основна учила за демонстрацију онога о чему се говори. Да ли треба препустити и деци, после наставника, да праве експерименте, и које? Ако не, зашто? Када то сагледамо, сама писана припрема је скоро непотребна изузев као белешка у редоследу излагања и посебно забележеним питањима ради провере, да ли су сви пратили пажљиво и разумели показано, обрађено. Треба имати у виду интелектуалну способноцт свакога појединачног детета. Прво се питају деца са најмањом способношћу, Зашто? Ако су она схватила, онда су сигурно и она друга.

    Одговорите на овај коментар
  4. август 10, 14:21 #4 alexandar

    Uopšte nisam pobornik priprema za čas. Već 8 godina radim u školi, predajem 2 predmeta, ukupno 7 programa i pripreme mi ne trebaju. Ne volim ni da ih pišem. Jer je to zatupljivanje našeg znanja i urođene kreativnosti. Imam napisanih 50-ak priprema. Pišem samo kada mi trebaju, tj. kad imam u gostima direktora, pedagoga ili nadzornika/savjetnika. Ali svoj posao radim vrlo odgovorno i profesionalno. Radio sam u 6 škola, i svi profesori i nastavnici koji “znaju svoj posao” ne koriste pripreme. Jednostavno, ne trebaju im. Za individualni koncept (koji nema više od 5 teza) jesam i to cijenim, ali za pripremu koja ima metode, zadatke, ciljeve, standarde i slične nebuloze nisam. Čuj, pripreme napisane na tri strane? Ni lekcija u udžbeniku nema više strana!

    Одговорите на овај коментар
    • август 26, 22:35 Jelena

      Slazem se u potpunosti! Kada vidim nastavnu jedinicu, odmah znam sta cu govoriti, a metode koje koristim, kao i oblici rada zavise od trenutne situacije koja podrazumeva mnogo faktora.Dakle, zavisi od odeljenja, njihovog predznanja i interesovanja, pa ako hocete i vremenskih uslova 🙂

      Одговорите на овај коментар
  5. август 10, 15:32 #5 Деда Мила

    А, како бисте колегинице одржале час без припреме?

    Одговорите на овај коментар
    • август 10, 18:55 Od pisanja mi se plače svaki dan

      Zar su samo napisane pripreme sa sve formom “pripreme”? Dok sve to napišem za 4-5 časova zaboravim šta treba da radim, a i ne radi mi se više (već sam se naradila) pa mi preostaje da to napisano čitam deci na času. Zalažem se za koncept koji isključivo treba nastavniku – ako mu treba! Kontrole i najavljene i nenajavljene neka obilaze nastavnike i časove, neka prate rad učenika i uvidom u dečije sveske, radove i produkte svega onog iz planova i programa bi bile itekako pokazatelj rada nastavnika i učenika. Uvesti testiranja za sve razrede na kraju svake školske godine i SVI bi radili iz sve snage. Trudili bi se da svake sledeće godine pokažemo bolje rezultate. Ovako, važno je napisati pripremu, a ishodi…?! Mnogo mi je veća priprema kad odem na moj tavan po drangulije za moje mališane da im pokažem ili se kostimiram za čas, prelistam moju kućnu biblioteku (sad rnjamo i po kompu i divnim tekstovima), preturim fioke sa slikama i materijale kojih imam tonu i svaki dan napakujem i povučem torbu koječega da imam za časove. Pisanjem gomila gluposti koje niko ne čita posao prosv. radnika je izgubio čari i guši kreativnost. Đaci više nemaju raspoložene i vedre nastavnike.

      Одговорите на овај коментар
    • август 14, 10:58 bloody hell

      Nije ovde niko protiv pripremanja za cas. Svakom je naravno portrebna priprema, ali ne pisana priprema vec stvarno pripremanje (materijala, sadrzaja, organizacija..) Nakon sto u glavi isplaniram cas, stvarno mi je nepotrebno dodatno opterecenje i oduzimanje vremena oko pisanja svega toga, sa svim onim stvarima u zaglavlju. Sve pripreme koje napisem, spakujem u fasciklu i tu stoje do kraja godine. Licno ih i ne nosim na cas. Tamo nemam vremena da gledam u pripremu, a na fakultetu su nam takodje branili da gledamo u pripreme na casu. Za cas se priprema pre casa. Da skratim – niko nije protiv pripremanja za cas, ali smo protiv pisanih priprema u duzini romana ‘Rat i mir’ 😉

      Одговорите на овај коментар
    • август 26, 22:46 Zora

      Odlično. Sasvim pripremljeno jer nisam gubila vreme na pisanje priprema.

      Одговорите на овај коментар
  6. август 11, 11:55 #6 slobos

    iskkusan pedagog ili bilo koji spoljni ili unutrasnji posmatrac casa, tacno zna da li je nastavnik propremljen za cas ili ne. nisu njima pripreme potrebne, nego nastavnicima, a nastavnici ih pisu onako kako misle da ce im najbolje pomoci pri realizaciji casa. u gornjem tekstu se vidi da nastavnik ima problem, tj. da postoji problem u samoj skoli izmedju zaposlenih (direktora, pedagoga, nastavnika, psihologa.. bar je takav utisak) a i previse je ironije. strano mi je, nisam se sreo sa radom u skolama kao sto je doticna koleginica napisala u tekstu gore ili je nesto trece u pitanju?!?! mnogo je ironije, skrivenog besa i mrznje prema ‘svemu sto nije nastavnik ili ucitelj’, tako ds se ovde moze naci elemenata licnog a ne univerzalnog!

    Одговорите на овај коментар
  7. август 11, 19:40 #7 radmila

    Tuzno, dokle ce ici zatupljivanje ljudi-nastavmika koji su svoj posao naucili odavno.
    Pisanje pripreme za cas je kao kad bi projektanntu rekli napisi mi kako ces projeltovati,ili rataru reci:napisi kako ces orati,pilotu:kako ces podici ili spustiti avion.

    Одговорите на овај коментар
  8. август 12, 09:41 #8 Шумадинац

    Па писана припрема је артикулација припреме за час. И није припрема измишљена због наставника који ужива у настави и који стално размишља да има успешан час. Пуно је наставника којима је то само посао којим зарађују новац да плате неке рачуне. Такве наставнике интересује само једно: када ће плата. Све остало им је смарање и сматрају да се убише од посла и обично су најгласнији. Пошто је број наставника из прве категорије (оних који уживају да преносе знање и да раде са децом и који су надпросечно креативни) ипак релативно мало припрема је за друге наставнике којима је то само посао (и којих је више). Да не буде забуне и у овој другој категорији има изврсних наставника и они су већина јер озбиљно схватају свој посао и сматрају да кору наставничког хлеба треба поштено зарадити. Али постоји и једна група наставника која би посао зарађивања коре хлеба да отаљају.
    Пошто је школовање активност која је систематски уведена са развојем индустрије онда је јасно да је фигуративно школа фабрика за п”производњу” обучене радне санге а то значи да се на излазу очекује одређен квалитет “производа” (ученика који нешто знају).
    Средство процесне контроле квалитета (једно од средстава) је да се наставник припреми за сваки час и да оно што је припремио представи ученицима. Да тога нема имали би смо изразито шаренило у нивоу и кванитету знања.
    Енглеска пословица каже да је поштен онај који је контролисан. Нема ту много моралисања и сличних фора и фазона. Имаш припрему онда демонстрирај да се држиш припреме. Сам си је писао па треба да твоја процена часа буде барем приближна написаном. У припреми демонстрирај шта знаш и шта желиш да урадиш на крају часа.
    После овога морам рећи да свакако шаблони или препоруке за припрему часа треба да буду модификоване али никако на уштрб квалитета извођења наставе (са мало речи мало може да се каже). А добри наставници увек имају припрему па макар она била само у њиховој глави (па су због тога понекад расејани).

    Одговорите на овај коментар
  9. август 12, 14:55 #9 Ivana

    Slazem se u potpunosti! Pisanje obimnih priprema oduzima dragoceno vreme koje bih iskoristila za pogledam, procitam, izvucem iz nekih drugih mnjiga nesto sto ce mi pomoci na samom casu, da deci nesto kazem i pokazem na neki drugaciji nacin. Kada sam pocela da radim pisala sam pripreme svakodnevno. Toliko me je to umaralo, da sada imam samo odstampane pripreme Zavoda. 🙂

    Одговорите на овај коментар
  10. август 12, 15:23 #10 prosvetarka

    Psiholog, pedagog,pomocnik direktora, direktor, oni nisu zavrslili osnovnu skolu, srednju skolu, znaju metodiku !? Koje li prosvetarske muke kad je u pitanju pisanje pripreme za cas !? Kada onome ko pise pripremu za cas bude jasno zasto pise, onda nece biti postavljanja pitanja.

    Одговорите на овај коментар
  11. март 04, 19:45 #11 Ljubinka Nedić

    Ne znam odakle autorki teksta ideja da priprema treba da bude na tri strane. Meni nijedna nije bila duža od jedne strane, a ima i kraćih, gde u rubrici ‘Tok časa’ samo upišem nazive vežbanja i stranu na kojoj se nalaze. Za sve za šta mogu koristim skraćenice. Ako mi neko dođe na čas, ne može da kaže da nemam pripremu, a meni, iskreno, nakon što je napišem, na času i ne treba.

    Potpuno se slažem s tim da priprema služi nastavniku. Zato je i radim na način koji meni koristi, a ne drugima.

    Одговорите на овај коментар
  12. март 04, 21:12 #12 niko bitan

    Imam neku svesku u koju belezim ono sto je meni potrebno za cas.To svakako nisu pripreme koje bi zadovoljile ostre kriterijume spoljne evaluacije, no meni su dovoljne.Vreme trosim na pripremu materijala koje cu koristiti u radu sa ucenicima.Ovo beskrajno pisanje svega i svacega me je poprilicno umorilo.Vise radim nego sto o tome vodim zabelesku.Ima i obrnutih slucajeva.

    Одговорите на овај коментар
  13. март 04, 22:03 #14 Profa

    Pripreme sam pisao prvih 5-6 godina rada. Sad ih i ne pogledam, ali ih imam. Radi kontrole. Mnogo toga mi je u malom prstu, ali to dugujem danima i danima, mjesecima i mjesecima mukotrpnog rada na izradi istih. To je čisti formalizam. Neko reče, zaboravim šta ću raditi od silnog pripremanja. Mnogo toga radim rutinski. mislim da sam i kreativan. Mnogo je vaznije ponijeti radne materijale za učenike. Imam ove godine 6 programa. zamislite da pisem svaki dan 6 priprema. Trebalo bi amazonska suma da se isjece za moj papir…mada, ima ljudi, kolega, koji godinama sa rukama u dzepovima ulaze i izlaze iz učionica….

    Одговорите на овај коментар
  14. март 29, 11:06 #15 Monika

    Zavidim kolegama koji se pitaju o cemu je ovde rec i kakva je to priprema od tri strane itd. Svi nastavnici u mojoj skoli treba da imaju jednoobraznu pripremu, na istom obrascu, sa istim elementima. Pored zaglavlja, koje zauzme otprilike polovinu stranice, (osnovne informacije, sa sve obrazovnim, vaspitnim, funkcionalnim ciljevima), tu je, naravno, artikulacija casa, koja podrazumeva otprilike svaku rec koju na casu planiramo da izgovorimo, izgled table i tome slicno. A na sve to, u bocnim kolonama, (posto, jasno, sve mora imati formu tabele), treba ispisati aktivnosti nastavnika i aktivnosti ucenika, koje su nista drugo nego ono sto vec pise u artikulaciji casa, al nije zgorega da se ponovi jos neki put, sada sumativno. Pored toga, treba upisati, naravno, i sadrzaje koje rade ucenici kojima je nastava individualizovana, pa sadrzaje za ucenike koji rade po IOP-u. Postoji i poseban deo za samoevaluaciju i korekciju, gde je zamisljeno da posle svakog casa nastavnik uradi kratak osvrt na svoj cas. I to sve je, valjda, garancija da ce cas biti besprekoran. Nema veza sto je utroseno vreme koje bi se moglo iskoristiti za stvarnu pripremu, izbor sadrzaja, neku novu ideju i tome slicno. Posle 22 godine rada, ne vidim da mi ovaj deo posla unapredjuje nastavu, kao ni vecina novonametnutih i uglavnom besmislenih stvari.

    Одговорите на овај коментар
  15. август 27, 09:25 #16 Natasa

    Moja mama je bila inspektor nekomunista u komunizmu i svakakvih priprema se nagledala, a svoje utiske je meni pricala. Bilo je prepisanih ( znate ono kad kolega da kolegi pripremu da procita kako bi dobio “ideju” za svoje, a on 95% prepise a 5% izbaci 😉 ) izuzetnih priprema i nikakvih predavanja. Izvestaj i primedbe uredno je pisala i za godinu dana nikakvih promena nije bilo, da je postojala opcija “otkaz” najbolje bi pristajala. Ali takve opcije ne postoje, a po statistikama moje mame jos u onim vremenima 30% ih nije zasluzivalo da udje u ucionicu a isto toliko njih je primetno otaljavalo svoj posao i dolazilo delimicno “nespremno” na cas, gde je bilo jasno da moze mnogo bolje.
    Priprema svakako treba da postoji ne u formi “Rat i mir” vec kratak koncept, a kakvo ce predavanje biti, zavisi od umeca vecim delom, ali i od iskustva, pa i od same pripreme.
    A jasno je da kad je predavanje besprekorno, da niko nece imati primedbu na pripremu u to budite sigurni. A to govorim iz iskustva moje mame koja je bila izuzetan profesor, inspektor a jos uvek pored nje prolaze divizije djaka u njenoj 77 -oj godini.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.