Проф. др Бранимир Несторовић: Антибиотици имају директан ефекат на мозак детета!

јул 21 21:43 2017

Којим год послом да се бавите, увек ће бити оних који су задовољни тиме што радите и оних који нису. И то је потпуно нормално, нарочито ако радите с људима. Не можете се свима допасти. Тако бар кажу. Али, свако правило има своје изузетке, а ми вам представљамо један од изузетака.

Проф. др Бранимир Несторовић је дечји пулмолог и алерголог који деценијама лечи нашу децу у просторијама Универзитетске дечје клинике „Тиршова”. Два пута смо на сајту објавили текст препун његових корисних савета и оба пута су читаоци похрлили да га похвале, да му захвале, да кажу колико их је задужио. Нити један негативан коментар, критика, ма чак ни неутралан став. То је човек који је својим знањем, искуством, приступом, љубављу према деци успео нешто чиме се мало који лекар може похвалити – да свако ко уђе у његову ординацију, изађе са осећајем да је ту пронашао некога ко ће заиста учините све што може да му помогне.

За Зелену учионицу он говори о највећим здравственим проблемима данашње деце, вакцинацији, природним лековима и многим другим темама које занимају родитеље.

Бранимир Несторовић, доктор, начелник одељења за пулмологију. фото Далибор Даниловић, lovesensa.rs

Много пута сте нагласили да су један од највећих здравствених проблема данашње деце – респираторне инфекције. Шта је прво што саветујете родитељима деце која већ имају проблем, а шта је оно што предлажете као вид превентиве?

Прво и основно је да се избегава непотребна примена антибиотика. Родитељи не схватају да антибиотици код вирусних инфекција дисајних органа (а таквих је преко 90%), не само да не делују, већ погоршавају проблем. Ово се најпре дешава због поремећаја цревне флоре које антибиотици изазивају, а нормална флора црева је суштина здравља детета. Други је у чињеници да су многи антибиотици такви молекули, који сузбијају имуни одговор детета (смањују број белих крвних зрнаца или функцију лимфоцита). Коначно, показан је и директан ефекат антибиотика на мозак, са депресијом и променом понашања. Дакле, антибиотике само ако постоје докази о бактеријској инфекцији (висока температура, високи леукоцити у крви, повишене вредности ЦРП-а итд.)

Друго, избегавати непотребно одлажење лекару. У чекаоницама се концентрише велики број болесне деце, а главни начин преношења респираторних инфекција зими је путем додира предмета које је држало болесно дете. Респираторни вируси се задржавају на предметима зими и до 10-ак сати, па ако дете додирне неку играчку или седне на столицу на којој је седело болесно дете, ето инфекције. Папирне марамице којима се брише нос, никако не бацати у канте за отпатке, већ у ВЦ шољу или пећ (вируси се са марамица ослобађају у ваздух и инфицирају друге особе).

Боравак на свежем ваздуху током зиме, доста воћа и поврћа су боља превентива од седења у соби, да се спречи инфекција.  

Примећује се и Ваша окренутост природној медицини. Етерична уља, сок од црне зове, црвено воће… све то, кажете, има одлична дејства на људски организам. Шта се још из природе може добро искористити у служби дечјег здравља?

У нашој околини се налазе бројне врсте биљака (неке процене су да на Земљи постоји око пола милиона врста биљака), које су дуже овде него ми. Оне су развиле механизме да се одбране од вируса и бактерија пре више милиона година. На пример, све обојено воће садржи материје антоцијанине (које воћу дају боју), а они су супстанце које веома ефикасно блокирају улазак већине вируса у ћелије (дакле спречавају настајање инфекције). У кори се налази салицилна киселина, из које је добијен аспирин. Етерична уља су одлична дезинфекциона средства, нпр. Уље оригана или босиљка убија скоро све познате бактерије. Бели лук садржи природни антибиотик алицин, који је ефикаснији од антибиотика у лечењу инфекција мокраћног система. Брусница садржи материје које спречавају инфекцију бубрега, блокирајући везивање бактерија за зид бешике. Таквих примера има много. Чак и коров амброзије, који изазива озбиљне алергије код људи, садржи аретмизин, од кога је добијен ефикасан лек за маларију. Афричка мушкатла делује одлично на вирусе и бактерије, укључујући и бактерију туберкулозе.

Више деценија сте посвећени деци, њиховом здрављу и оздрављењу. Једном приликом сте чак изјавили да су деца много искренија од одраслих и да Вам зато рад с њима прија. Да ли су се, кроз време, она променила? Из Вашег угла, да ли су деца – деца, данас и пре 20 или 30 година или се ту нешто променило?

На жалост данашња деца немају детињство. Нема игре у групама, игре су компјутерске, усамљеничке. Нема физичке активности. Недавно је објављено истраживање које је упоређивало физичку спремност тинејџера и активних мушкараца од 60 година. Резултати су поразни, сениори су били у бољој физичкој кондицији. Гојазност је болест број један данас, а она је претходник бројних болести у каснијем животу. Вишак хигијене довео је до епидемије алергијских обољења и астме. Исхрана је пуна меса и засићених масних киселина, са недовољно минерала. Воће се све мање једе, а слаткиши (који садрже фруктозу која деља и стварају склоност ка дијебетесу) све више. Зависност од мобилних телефона је опасна како интелектуално, тако и због зрачења којима је изложен мозак детета у развоју. Дете до 12 година не би требало да има мобилни телефон. Данашња деца су слична мојој генерацији, богатија су материјалним стварима, али без јасне животне филозофије и са помешаним приоритетима.     

А када су у питању здравствени проблеми, јесу ли деца данас „болеснија” него раније? (и ако јесу, због чега је то тако)

У мојој генерацији су астма и дијебетес биле непознате болести, а епилепсија ретка. Наши проблеми су биле инфекције и спортске повреде. Промењен начин живота, аерозагађење, посебно излагање буци (данас се она сматра стреснијимза имуни систем од аерозагађења) довели су до настанка неких болести за које ми нисмо ни знали када сам почињао да се бавим педијатријом.

Сви знамо како изгледа здравствени систем код нас и то да се он углавном базира и одржава на знању и напорима појединаца, ентузијаста. Видите ли решење читавог проблема и тога што „децу лечимо смс-овима”?

Питање је компликовано. Ерозија система траје деценијама и има доста објективних узрока (ратови, санкције, миграције итд). Поред тога, логично је да ће млад лекар тражити место у иностранству, где су примања и услови рада знатно бољи. Субјективни разлози су такође јасни. Мислим да, када би држава направила јасан план шта жели и понудила младим лекарима перспективу учења уз решавање стамбеног проблема, већина би остала (чак и са нешто нижом платом). Данас млад лекар нема могућност да добије стан од државе, а када би га добио у неком граду у унутрашњости, вероватно не би желео да иде. Иако је статус лекара потцењен, иако су примања слаба, Медицински факултет је за младе привлачан и мислим да се не ради само о финансијском разлогу, да се школују да зараде новац у Немачкој. Већина лекара студира медицину јер воли медицину. Коначно, мора се вратити институција конкурса при запошљавању. Директори нису увек најстручнији лекари, лекаре би требало примати конкурсом, са јасно дефинисаним критеријумима, а комисије за пријем би требало да чине најстарији лекари те установе.

Изјавили сте, такође, да сте били изричит противник вакцинације током епидемије грипа, те да сте због тога чак били у сукобу са тадашњим министром. Ових дана се води и полемика о чувеној ММР вакцини и томе да драстично пада број вакцинисане деце код нас. Шта је Ваша порука родитељима који одлажу или одбијају ову вакцину?

Епидемија грипа је била измишљена, што је данас јасно свима који прате податке. Смртност у току „пандемије“ је била знатно нижа од оне у току обичних епидемија. Тиме су се бавили многи, али је нажалост изостала стручна анализа епидемија, разлози смртности итд. Када имате болест која је масовна, а смртност мала, треба да се уседсредите на тешке пацијенте, на њихово спасавање. Не да покушавате да вакцинишете што више људи, јер обухват никада није стопостотан. Слична је прича сада са ММР вакцином. Око ње битке у свету трају деценијама, а код нас је прича дошла са закашњењем, вероватно зато што смо били под санкцијама, па је спровођење вакцинације текло спонтано. Људи читају на интернету, плаше се за своју децу. Ово је сада делимично политичка ствар. Заговорници вакцинације одбијају сваку дискусију о евентуалним штетностима вакцине, што ствара лош утисак. Изјавити да су вакцине потпуно сигурне је бесмислица, јер у самом пропратном листу вакцина су набројана нежељена дејства (од којих нека могу да буду озбиљна). Са друге стране, противници вакцинације претерују одбијајући баш све вакцине (мислим да је термин антивакцинални лоби бесмислен, не видим ко би финансирао и организовао некога да се бори против вакцинације  и шта би тиме добио). Када би вас ујео бесан пас или имате дубоку тетаногену раду, мали број људи би се одлучио да се не вакцинише. Искуства из Енглексе говоре да ће покривеност вакцинама бити све мања док буде притисака за обавезн у вакцинацију, јер то прераста у отпор систему. Родитељи треба да се сами информишу и да имају право на избор, као што имају право на избор лекара и начина лечења.

Наши читаоци веома цене Ваше савете, били они у вези са медицином или неком другом облашћу. Који је то рецепт за васпитање и успостављање добре комуникације са децом који бисте могли да с њима поделите?

Нема никаквих рецепата, то су амерички модели. Не можете се бавити послом који мрзите. Недавно сам на свом блогу писао о лечењу молитвама и ампатијом. Лекари који саосећају са својим пацијентима имају боље резултате лечења. Наравно да је то веома емотивно тешко и захтева јаку личност, јер туђе несреће су „инфективне“, доводе вас у позицију да процењујуте и себе и своју околину (што бих ја радио у тој ситуацији,шта моји рођаци, да ли бих могао да обезбедим средства за лечење деце?). Мислим да се превише ослањамо на разум, а премало на емпатију. Постоје емпатијска поља у којима се људи крећи и као што пас зна шта његов господар осећа, родитљ зна шта треба његовом детету. Треба само да баци све књиге које је купио и да се бави својим дететом.   

Веома цените улогу жене, мајке, у функционисању породице. Који су то „задаци” које само мајка може да испуни и шта је то у чему је отац, ма колико важан био, не може заменити?

Мајка носи дете у својој утроби, један део њених нервних ћелија (по неким испитивањима до 5%) су нервне ћелије детета које прелазе у крвоток мајке и насељавају се у мозгву. Мајка  и дете су целина, а отац тек треба ту да нађе своје место. То и јесте разлог што је рођење детета стрес за брак. Дете је прва животна брига мајци, отац треба да своју улогу прилагоди томе. Ми данас знамо да мајка и дете имају телепатскувезу, мајка зна када са дететом нешто није у реду и када нема видљивих  знакова болести. Имао сам више пута током каријере да утвдим да су мајке биле у праву када су описивале неке симптоме, које ја нисам примећивао.  Улога оца је у васпитању, а највише ће допринети тако што ће показати поштовање према напорима мајке да подигне дете.

Шта је најупечатљивије што памтите из периода одрастања и начина на који су Вас подизали Ваши родитељи?

Моја мајка и моја баба су биле две жене које веома често цитирам и које сада тек потпуно схватам. Посебно ми је у сећању кућа моје бабе, подрум у коме сам се играо пун неких необичних ствари (у подруму су биле новине пре II светског рата, старе новчанице пропале државе, старе хаљине и слике, фигурице из Врњачке Бање – једна фигурица ловачког пса се разбила током поплаве у Обреновцу и то ми је био скоро најтежи материјални губитак, јер је ненадонкадив). Најважнији утисак који сам увек имао уз њих две две је да сам заштићен и сигуран, шта год урадио. Мислим да то и ми треба да пружимо нашој деци.

Интервју водила А. Ц.

напишите коментар

13 коментара

  1. јул 22, 06:08 #1 Nikola

    Najbolji doktor sveta,i jeste i bice dr.Branimir Nestorovic.Spasio je mog sincica jedinca.

    Одговорите на овај коментар
  2. јул 23, 07:05 #2 Dijana Pejić

    Ubjedljivo najbolji doktor. Liječi našeg dječaka Koju (8 god.) od astme i alergija, sa daleko više znanja i posvećenosti od drugih pedijatra. Jako ljubazan prema roditeljima a prepun ljubavi prema djeci. Imamo veliku sreću da dolazi i u Banjaluku. Samo da ga što duže zdravlje posluži da ima snage liječiti našu djecu.

    Одговорите на овај коментар
  3. јул 24, 10:47 #3 Jelena

    Na žalost, mi smo došli do njega 6 sati posle zakazanog termina u Tiršovoj i nisam oduševljena pregledom. Otišli smo i bez izveštaja,a o rešenju problema da ne govorim. Verovatno bi bio bolji doktor da se samo time bavi. Da nema papirologije i pacijenata sa svih krajeva kontinenta, te mi koji smo iz Beograda, ostanemo bez pregleda.

    Одговорите на овај коментар
    • јул 24, 17:44 NJ

      Bili ste u Tiršovoj, a ne privatno. Doktor tezgari po svim gradovima u regionu. U tome je razlika.

      Одговорите на овај коментар
    • јул 24, 18:17 Mama 1

      Znaci deca iz unutrasnjosti ne treba da se lece? Samo deca iz Beograda? Strasno!!!

      Одговорите на овај коментар
      • јул 24, 20:24 MamAna Bg

        Ova mama je zaboravila da je Tiršova klinika za celu Srbiju a ne samo za Beograd, kao i to da je Beograd glavni grad cele Srbije 🙂 svaka čast lekaru i hvala na ovim divnim savetima koji treba da budu lekcija novim naraštajima roditelja. Ovo treba širiti medju prijateljima. I naravno ovakvi lekari treba da budu što dostupniji dečici i roditeljima iz cele Srbije. Samo tako ćemo imati zdravu zemlju.

        Одговорите на овај коментар
      • август 09, 20:52 Vladimir

        Naravno, Beogradu sve!!?? On ne sme da talasa! živeo sam tamo, supruga je rođena uz Bg, sada živimo uz provinciji-nikad više Bg!! čak i deca mrze iz nevoljno ponekad odu do otuđenje porodice!j
        Jedno je rođeno u Bg!Beeograd će pojesti sam sebe i “jamu” povući ostatak Zemlje! Ovih dana prošao sam kroz neke gradove iz napuštena sela -strasno!!! Ovaj “cirkus” od države bliži se kraju! Ali nasa deca popravice to sve!”Naše rode” i one koje će se vratiti, njihovo vreme dolazi!!!Ovi nesretnici koji su zavili ovu lepu zemlju u crno! neće se ni spominjati!

        Одговорите на овај коментар
  4. јул 24, 22:52 #4 Tatjana

    Dr.Nestorovic je fenomenalan lekar i covek.
    Lecio je moje dete i vodio kontrole, i u Tirsovoj, i u privatnim ordinacijama. Gde god da sam ga sa detetom posetila, ponasao se isto, bez razlike u kojoj je ustanovi.
    Svuda je bio COVEK I LEKAR, i to kakav!
    Kao zdravstvenom radniku, zao mi je sto moram da priznam, da je takvih ljudi sve manje. A moje dete i danas povremeno ide na kontrole kod njega, iako mu je skoro 30 godina( a prvi put je imao nepune 4 godine )
    HVALA MU STO POSTOJI! !!

    Одговорите на овај коментар
  5. август 10, 23:31 #5 Зоран

    Несторовић је помогао да ми се излечи дете од блажег облика астме, давао нам је мудре савете, и то је уродило плодом. Једном смо га питали да ли да дете прими вакцину, обзиром на алергијску осетљивост, рекао је да он то не препоручује… Не вакцинишемо децу већ неколико година, (не само због његовог савета, већ и зато што сам прочитао енциклопедију текста на интернету), и не разбољевају се, чак се ретко и прехлађују… Човек је апсолутни ауторитет, врхунски лекар и људина! Има огромно искуство и знање, а његови храбри иступи у јавности против вакцина му служе на част, камо среће да имамо више таквих лекара.

    Одговорите на овај коментар
  6. август 11, 11:46 #6 Jelena

    Da. Ocekujem kada zakazem pregled koji sam cekala mesecima, da mogu i da racunam da ce i moje dete biti pregledano, bez obzira sto ima tu nesrecu da je iz Beograda, pa nema prioritet jer je blizu! Mi odavde nemamo drugo mesto za pregled i zivot i zao mi je sto svi mrzite Beograd, osim kada vam nesto treba, onda svi na njega polazete pravo. Uopste nisam pominjala Srbiju, nego druge drzave. Ako nismo u stanju da o svom narodu brinemo kako treba, ne znam cemu sporazumi sa drugim drzavama. Sada moje dete ponovo ceka jos dva meseca na novi pregled, jer su pacijenti iz druge drzave ipak ,,prevalili toliki put”. Da, mislim da je to i tako vrhunskom doktoru veliki zadatak. I osecam se prilicno degradirano u sospstvenoj drzavi. Moje dete je meni bitno isto koliko i vama vasa. Ima samo tri godine i nema doktora koji bi ga pregledao, jer uput mozemo dobiti samo za Tirsovu, a ja novca za privatno lecenje nemam.

    Одговорите на овај коментар
  7. август 15, 11:56 #7 Dacha

    “Šta mislite o našem zdravstvenom sistemu?” – pogrešno pitanje za jednog id poslednjih mohikanaca socijalistickog-kolhoznog zdravstva koji i dalje smatra da doktorima treba podeliti stanove, kao u “stara dobra vremena” I tako rešiti glavni problem našeg zdravstva.
    Pogresno pitanje čoveku koji uzrok našem sveopštem propadanju i “eroziji zdravstvenog sistema” vidi u “objektivnim razliozima kao sto du bili ratovi, sankcije i migracije” a ne zbog diktature i inacenja sa Zapadom i insistiranju na “samouoravnom socijalizmu” i ostalim glupostima. Pogrešno pitanje čoveku kome u stvari onakav i ovakav nakaradni sistem potpuno odgovara, sve u stilu “budi nas pa radi šta znaš”, a on je uvek znao da bude “nas”… a to sto zbunjuje narod kojekakvim mudriostima na temu vakcinacija, alternativne medicine i kojecega sto stiže sa njemu mrskog Zapada , to je samo zbog imidža koji uspešno gradi sirom “svih srpskih zemalja” gde takodje uspešno, tezgari.

    Одговорите на овај коментар
  8. октобар 01, 15:18 #8 David Pokrajac

    Mene kao kolegu (tj. univerzitetskog profesora) zanima odakle prof. Nestorović podatak da antibiotik IZAZIVAJU depresiju? Na osnovu tacno kojih ili čijih istraživanja? Gde su publikovana? Takodje, zanima me u kojoj konkretno oblasti kolega trenutno vrši svoja istraživanja. Hvala.

    Одговорите на овај коментар
  9. октобар 01, 23:50 #9 Alek

    Čemu ovakvi tekstovi koji nemaju nikakve veze sa medicinom? Izgovorio je jednu strašnu glupost o antibioticima, da li to znači da treba da se koristi šećerna vodica koju preporučuje? Nikako lekovi, samo šarlatanstvo?

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.