Bebe imaju neke svoje bubice i raspored života koji mame moraju da prate. Da nisam morala da svakog jutra ustanem i nahranim bebu, pobrinem se za nju, vrlo je moguće da bih dane provodila ne ustajući iz kreveta i čekajući da se probudim iz ružnog sna i vratim u svet u kojem si ti i dalje tu. U danima kao što je ovaj, kada imam osećaj da sam izneverila svoju decu, toliko želim da podignem slušalicu i da te pozovem, da ti kažem kako se osećam. Da te pitam kako si preživela sve one situacije u kojima bih ja prevrtala očima na tvoje reči i govorila ti ružne stvari. Kako bih volela da mogu to sve da povučem, sada, kada razumem kako si se tad osećala.
Sad znam šta znači biti majka i tako je teško ići tim putem bez tebe. Nije stvar toliko u tome da mi je potrebna pomoć oko brige o deci. Ne, potrebna si mi u onim teškim trenucima, kad imam osećaj da ja to ne mogu, da nisam dovoljno jaka, da sam izneverila svoju decu, da sam loša majka. Kad imam osećaj da gubim razum. Potrebna si mi da saviješ ruke oko mog vrata i samo me držiš dok mi ne ponestane suza.
Volela bih i da mogu da ti ponovo zahvalim što si mi pomogla da shvatim šta znači biti mama, kada se moja prva ćerka rodila. Za sve one noći kada si sa mnom ustajala da mi pomogneš da je nahranim i za sve savete koje si prećutala jer si znala da ja tvrdoglavo ne želim da ih čujem. Morala sam da shvatim sama i ti si to dobro znala.
Rekla bih ti i da nisi bila savršena. Ali i da sad razumem koliko ti je bilo teško kad ti neko koga voliš više od života kaže da te mrzi i da si zla prema njemu. Znam ja da su to reči izgovorene u besu, ali teško je ne dopustiti tim rečima da mi izlome srce u paramparčad. Znam i kako je to kad ti dirnu svaki živac i imaš osećaj da u tebi sve kulja i da ćeš svakog časa eksplodirati. Pa ni u tim trenucima, ni za milion godina, nikad, ne bih poželela da ovo troje anđela nisu moja deca. Deca imaju taj neverovatan dar da sve gledaju iz svog ugla, dok i sami ne dobiju decu.
Sećam se kad sam te jednom pozvala s posla, frustrirana i uplakana zbog teškog dana koji sam imala. Kad si podigla slušalicu i čula moj glas sigurno si se nasmešila jer si mislila da zovem da ti čestitam rođendan. Mogu samo da zamislim koliko si bila razočarana što se, opsednuta sopstvenim problemima, toga nisam čak ni setila. A ipak, nisi rekla ništa. Samo si me slušala i pustila da izbacim sav bes i nervozu. To znači biti majka. Svoje potrebe ostavljaš tamo negde, u zapećku. Ja sam ti bila na prvom mestu.
Sad kad sam majka, znam šta znači staviti dete na prvo mesto. Ali, nedostaje mi da imam majku kojoj ću ja biti na prvom mestu. Valjda je to taj krug života. Nedostaju mi ponekad oni dani kad imam grip i mogu sebi da priuštim da ne ustanem iz kreveta. Znam da ćeš ti biti tu da se pobrineš za sve.
Postala sam mama pre većine mojih prijatelja, a izgubila sam svoju mamu pre većine njih. Uskoro će Dan majki, a najviše od svega bih želela da mogu da zagrlim svoju. Pošto je to nemoguće, misliću na tebe i znaću da te nije činilo savršenom to što si sve radila kako treba, već jednostavno to što si bila MOJA.
Sigurna sam da ću mnogo puta izneveriti svoju decu, ali nikad neću prestati da se trudim. I njih ću voleti samo iz tog, jednog jedinog razloga iz kog volim i tebe – zato što su MOJA.