Француски филозоф и хуманиста Жан Жак Русо који се сматра најутицајнијим мислиоцем и теоретичарем у доба просветитељства своје педагошкле погледе излаже у свом најзначајнијем делу, Емил или о васпитању, написаном 1762. године, у коме критикује веома оштро тадашњи васпитни систем. Он износи своје идеје и схватања о васпитању, одређујући човека, дете, природно биће, као основно полазиште, критеријум, и меру која је најзначајнија у васпитању.
У делу Емил или о васпитању, Жан Жак Русо наглашава значај васпитања: “Биљке се оплемењују неговањем, а људи васпитањем. Када би се човек родио велики и снажан, његов би му раст и снага били све дотле бескорисни док не би научио њима да се служи; они би му, штавише, били шкодљиви, јер би спречавали друге да мисле како ће му помоћи; и препуштен сам себи умро би у беди пре него што би познао своје потребе.”
Жан Жак Русо истиче неколико принципа на којима заснива своју педагогију.
Основни принцип васпитања је принцип природности, којим се наглашава поштовање природе детета, његових урођених потенцијала и способности. Карактеристике дечје природе су урођене, универзалне добре особине, које су својствене сваком човеку. Пошто свако дете носи у себи врлине које се изражавају на разне, индивидуалне начине, треба их открити, пробудити и развијати. Из принципа природности Русо изводи принцип слободе, принцип љубави, принцип активности и принцип уважавања личности детета (узрасних и индивидуалних).
Жан Жак Русо истиче посебно велики значај радног васпитања. По њему човек треба да ради као сељак, а да мисли као филозоф.
Први васпитни поступци, по Жан Жак Русоу треба да буду само посматрање и пружање прилике детету да покаже природу коју носи у себи. Када упозна природу детета, васпитач може да предлаже конкретне васпитне поступке усклађене са њом. При томе Русо наглашава значај личног примера васпитача: “Пре него што решите да будете васпитач, сетите се, да је потребно да и сами будете човек, да дајете пример на који се треба угледати.”
Извор: artnit.net