Зашто је ВАЖНО да дете пише руком

Већина младих Американаца сматра да је Бетовен име пса, а Микаланђело – назив компјутерског вируса

Foto: Canva

Све више људи заборави како треба писати јер свако има телефон, компјутер и тако даље. Само се притиска дугмад – савремена деца то раде брже него одрасли. Зато су и у америчким школама одлучили да ником није потребно писање руком, то је застарела вештина. 

У 41 држави Америке су одлучили да укину часове лепог писања (краснописа) .Тамо су одлучили да је у веку високих технологија калиграфија губитак времена. Међутим, краснопис није бескорисан рад, – тврде научници. Та је дисциплина неопходна ради хармоничног развоја дечије психе, – каже дечији психолог Јекатерина Невзорова.

Код детета се формира унутрашња дисциплина. Часови лепог писања развијају и функције сазнања: када дете пише, укључују се два канала – визуелни и кинестетички. Свима је познато да се људско мишлење развија, између осталог, преко руке, дакле, преко краснописа. Осим тога, дете се навикава на стрпљење, на реаговање у тежим ситуацијама, јер тежи да одговара еталону, а то развија и естетске способности.

Писање руком је стваралачки процес. За калиграфа, например, то је прва уметност. У њему, као и иначе у писму, постоје чврста правила која се морају уважавати, – каже представник те ретке професије Артем Лебедев.

Краснопис код деце, а чак и код сваког човека, развија моторику прстију. Када човек пише руком, што је бољи рукопис, то је он марљивији, дисциплинованији, одговорнији, то је чињеница.

У Русији нема у школама часа краснописа, али постоји час писма у млађим разредима. Деца уче да спајају слова посвећујући томе око четвртину школског времена. Свакако, то је спорије од рада на компјутеру.

Софтверски програми сами ће кориговати грешке у тексту, тим пре што правила ортографије постају све блажа. Што се тиче тужних тенденција, довољно је навести пример прошлогодишњег анкетирања америчких бруцоша. Испало је да већина младих Американаца сматра да је Бетовен име пса, а Микаланђело – назив компјутерског вируса.

Психолози подсећају да је наш рукопис визит-карта. Он сведочи о потенцијалу интелигенције и естетском потенцијалу свог власника.Тешко је наћи такав потенцијал у човеку који не уме да пише.