У наставку прочитајте савете педијатара и нутрициониста из водећих европских институција, засноване на темељним истраживањима начина функционисања организма код беба и деце.
1. Може и пре навршених шест, али никако пре пуних пет месеци
Светска здравствена организација саветује мајке да бебе искључиво доје шест месеци. Међутим, ако ваше дете раније покаже спремност за прелазак на чврсту храну, можете му дати микс воћа и бареног пиринча, али не пре навршених 20 недеља живота (пет месеци). Треба да знате да је преурањено увођење кашица у бебину исхрану повезано са великим бројем алергијских реакција у старијем узрасту.
2. Сигурни знаци
Знаци да је дете спремно да, осим мајчиног млека, клопа и немлечну храну су следећи: беба стабилно седи без ичије помоћи, трпа ручице у уста, посматра вас док једете и чини вам се да је гладна након што је појела млечни оброк.
3. Изненадна алавост
Примећено је да крајем трећег и почетком четвртог месеца живота већина беба готово преко ноћи постаје незасита. У том периоду оне су у стању да посисају млеко из обе дојке а чини се као да би могле појести још толико. Пре него што одлучите да дохраните бебу, сачекајте 48 сати, јер управо толико траје период изненадне “алавости”. Међутим, ако не прође ни након пет дана, уведите беби један оброк од бареног пиринча помешаног са вашим млеком, па пратите ситуацију.
4. Не журите
Мајке код нас најчешће почињу да дохрањују бебе када наврше 4 месеца. То заправо значи да журе и ризикују да њихово дете касније оболи од астме, дијабетеса или екцема.
5. Добра припрема
Бебе које су сисале најмање пет месеци много боље варе немлечну храну од малишана храњених адаптираним млеком. Разлог томе су ензими из мајчиног млека чији је задатак да “припреме” бебина црева за варење масноћа, протеина и угљених хидрата. Мада већина мајки бебе храни измиксаном храном, у свету је све популарнији систем по ком дете прстићима узима исецкану храну. Обично се почиње са ситно исеченом бананом или куваном шаргарепом. Истраживања су показала да дете овако поједе 30% више него када га мама храни кашичицом.
6. Губитак апетита
Да ли вам је ово познато: до јуче је јело, а онда је одједном изгубило апетит и неће ништа да поједе? Проверите му десни. Ако су црвене и натечене, вашем чеду ускоро ће изнићи зубићи, те због тога одбија да клопа чак и омиљену храну. Док проблем траје, дајте му да пије охлађен јогурт или да гризе корицу хлеба.
7. Барени пиринач
Када беба наврши шест месеци, у њену исхрану уврстите барени пиринач са мало куваног воћа или поврћа. Ову намирницу детету можете понудити и са мајчиним или адаптираним млеком.
8. Окретање главе
Пратите понашање детета током храњења. Док год отвара уста, још није сито. Чим почне да окреће главу у страну и језиком гура кашичицу, знајте да се најело.
9. Рефлекс гурања
За разлику од одраслих, бебе млађе од шест месеци током храњења гурају језик ка напоље уместо ка унутра. Реч је о рефлексу којим се “бране” од гушења. С обзиром на то да овај рефлекс нестаје око шестог месеца, непотребно је пре овог узраста давати јој храну кашиком.
10. Органска храна
Ако сте у могућности, за дете купујте органски произведену храну. Она јесте скупља од “обичне”, али, примера ради, органско млеко садржи двоструко више омега-3 масних киселина (неопходних за развој мозга) од оног стандардног. Осим тога, органско је богатије витамином Е и садржи много више антиоксиданата (бораца против инфекција) од обичног млека.