Pogrešne percepcije o darovitoj deci vrlo su česte pa se tako često misli i očekuje da darovita deca briljiraju u školi, da se lepo ponašaju, da su prirodne vođe, da su vrlo emocionalno zrela. No, to baš i nije tako, a te zablude su najčešće prepreka da se darovitoj deci osigura obrazovanje i podrška koja im je potrebna da odrastu u srećne ljude.
1. Opšte je poznato da je darovitost urođena osobina.
Iako neki veruju da se darovitost može razviti, opšte je prihvaćeno da je darovitost prisutna od rođenja, tj. nasleđena osobina. Šanse su vrlo visoke da su jedan ili oba roditelja darovitog deteta, kao i braća i sestre, takođe nadareni. Procenjuje se da je oko 2% stanovništva darovito, bez obzira na rasu, kulturu i socio-ekonomski status. To je osobina koje ne diskriminiše.
2. Darovita deca ne briljiraju uvek u školi.
Darovitost nije garancija uspešnosti u školi niti kasnije u životu. Zbog raznih razloga darovita deca neće uvek imati odlične rezultate na testovima. Uprkos tome što imaju nadprosečne kognitivne sposobnosti, ako obrazovne potrebe darovitog deteta nisu ispunjene na odgovarajući način, ono neće pokazati poseban uspeh u školi, pa tako mnoga darovita deca imaju loše ocene i probleme u školi.
3. Darovita deca mogu imati i često imaju poteškoće u učenju.
Kao i svako drugo dete, i darovito dete može imati poteškoće u učenju koje se mogu negativno odraziti na uspeh u školi. Nažalost, poteškoće i problemi darovite dece u senci njihovih kognitivnih sposobnosti često prolaze nezapaženo.
4. Darovita deca se često neravnomerno razvijaju.
Neravnomerni razvoj, tj. neravnoteža ili neujednačen rast u razvoju osobina, veština i sposobnosti, vrlo je čest kod darovite dece. Tako njihove intelektualne sposobnosti mogu biti godinama ispred njihove emocionalne zrelosti i socijalnih veština.
5. Darovita deca često su preosetljiva.
To su razne vrste osetljivosti na fizičke i psihičke nadražaje. Ekstremna razdražljivost zbog određenog zvuka, jaka emocionalna reakcija na tužnu scenu u crtaću ili gađenje prema hrani zbog njene teksture dobri su primeri ovih osetljivosti.
6. Darovita deca često teško pronalaze prijatelje istomišljenike.
Darovita deca, sa svojim intelektualnim, emocionalnim i razvojnim razlikama, mogu imati poteškoća u pronalaženju prijatelja, a njihovi roditelji to često ističu kao najbolnije iskustvo u odrastanju svoje dece.
7. Darovita deca se često osećaju kao da se ne uklapaju u društvo.
Obično brzo shvate da su u raskoraku sa svojim uzrastom, a osećaj izopštenosti na kraju može dovesti do emocionalne borbe i depresije.
8. Darovita deca su nadarena i izvan škole.
Darovitost nije nešto što se ponese samo u školu. Emocionalni intenziteti, neravnomeran razvoj i društvene borbe prate darovito dete i izvan škole.
9. Darovitost nije uvek dobitna kombinacija.
Uz sve pomenute faktore, lako je uočiti da darovitost nije uvek dobitna kombinacija, a vrlo često nije garancija uspeha ni u školi ni u životu.
10. Odgoj darovitog deteta nije lak.
Život s darovitim detetom nije nimalo lak i pred roditelje stavlja uvek nove izazove i prepreke, a roditelji obično teško pronalaze potrebnu pomoć i podršku. Ipak, s darovitim detetom ni roditelj nikad ne prestaje rasti.
Ovih 10 činjenica je tu kako bi roditelji lakše prepoznali darovitost kod deteta i kako bi mu pružili potrebnu podršku jer svako dete treba da dobije edukaciju koja najbolje odgovara njegovim potrebama i uz koju može ostvariti svoj puni potencijal.
Izvor: Girotondo