10 manje poznatih činjenica o darovitoj deci

januar 4, 2016

Pogrešne percepcije o darovitoj deci vrlo su česte pa se tako često misli i očekuje da darovita deca briljiraju u školi, da se lepo ponašaju, da su prirodne vođe, da su vrlo emocionalno zrela. No, to baš i nije tako, a te zablude su najčešće prepreka da se darovitoj deci osigura obrazovanje i podrška koja im je potrebna da odrastu u srećne ljude.
Young boy doing homework

1. Opšte je poznato da je darovitost urođena osobina.

Iako neki veruju da se darovitost može razviti, opšte je prihvaćeno da je darovitost prisutna od rođenja, tj. nasleđena osobina. Šanse su vrlo visoke da su jedan ili oba roditelja darovitog deteta, kao i braća i sestre, takođe nadareni. Procjenjuje se da je oko 2% stanovništva darovito, bez obzira na rasu, kulturu i socio-ekonomski status. To je osobina koje ne diskriminiše.

2. Darovita deca ne briljiraju uvek u školi.

Darovitost nije garancija uspešnosti u školi niti kasnije u životu. Zbog raznih razloga darovita deca neće uvek imati odlične rezultate na testovima. Uprkos tome što imaju nadprosečne kognitivne sposobnosti, ako obrazovne potrebe darovitog deteta nisu ispunjene na odgovarajući način, ono neće pokazati poseban uspeh u školi, pa tako mnoga darovita deca imaju loše ocene i probleme u školi.

3. Darovita deca mogu imati i često imaju poteškoće u učenju.

Kao i svako drugo dete, i darovito dete može imati poteškoće u učenju koje se mogu negativno odraziti na uspeh u školi. Nažalost, poteškoće i problemi darovite dece u senci njihovih kognitivnih sposobnosti često prolaze nezapaženo.

4. Darovita deca se često neravnomerno razvijaju.

Neravnomerni razvoj, tj. neravnoteža ili neujednačen rast u razvoju osobina, veština i sposobnosti, vrlo je čest kod darovite dece. Tako njihove intelektualne sposobnosti mogu biti godinama ispred njihove emocionalne zrelosti i socijalnih veština.

5. Darovita deca često su preosetljiva.

To su razne vrste osetljivosti na fizičke i psihičke nadražaje. Ekstremna razdražljivost zbog određenog zvuka, jaka emocionalna reakcija na tužnu scenu u crtaću ili gađenje prema hrani zbog njene teksture dobri su primeri ovih osetljivosti.

6. Darovita deca često teško pronalaze prijatelje istomišljenike.

Darovita deca, sa svojim intelektualnim, emocionalnim i razvojnim razlikama, mogu imati poteškoća u pronalaženju prijatelja, a njihovi roditelji to često ističu kao najbolnije iskustvo u odrastanju svoje dece.

7. Darovita deca se često osećaju kao da se ne uklapaju u društvo.

Obično brzo shvate da su u raskoraku sa svojim uzrastom, a osećaj izopštenosti na kraju može dovesti do emocionalne borbe i depresije.

8. Darovita deca su nadarena i izvan škole.

Darovitost nije nešto što se ponese samo u školu. Emocionalni intenziteti, neravnomeran razvoj i društvene borbe prate darovito dete i izvan škole.

9. Darovitost nije uvek dobitna kombinacija.

Uz sve pomenute faktore, lako je uočiti da darovitost nije uvek dobitna kombinacija, a vrlo često nije garancija uspeha ni u školi ni u životu.

10. Odgoj darovitog deteta nije lak.

Život s darovitim detetom nije nimalo lak i pred roditelje stavlja uvek nove izazove i prepreke, a roditelji obično teško pronalaze potrebnu pomoć i podršku. Ipak, s darovitim detetom ni roditelj nikad ne prestaje rasti.
Ovih 10 činjenica je tu kako bi roditelji lakše prepoznali darovitost kod deteta i kako bi mu pružili potrebnu podršku jer svako dete treba da dobije edukaciju koja najbolje odgovara njegovim potrebama i uz koju može ostvariti svoj puni potencijal.
Izvor: Girotondo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "10 manje poznatih činjenica o darovitoj deci

  1. biljana kaže:

    dok sam citala ovaj tekst,moja dvanaestogodisnja ćerka me pitala da li sam ja pisala ovo za nju.i da veoma je tesko odgajati takvo dete.treba biti dobar pedagog.

  2. Ivana kaže:

    Sve je ovo lepo napisano. Poenta je u tome, sto i ako roditelji pruzaju podrsku darovitoj deci, drustvo u celini, to ne radi. Ja jos ne znam da postoji obrazovna ustanova koja se bavi darovitom decom. Zalosno je sto darovita deca kod nas ne mogu da dostignu svoj maximum. Jedva cekam da svoje dete posaljem negde u inostranstvo na skolovanje.

  3. Biljana kaže:

    Kao da su opisali mog sina. Plašljiv, osetljiv na kritike bliskih ljudi, neosetljiv na kritike ostalih, lenj, nepopustljiv. Zanima ga uvek samo ono što se ne uči u školi, a na nepravdu deluje impulsivno. Teško je vaspitavati ga, a ne napraviti grešku. Imamo sreće, pa imamo sjajnu učiteljicu, koja svakom detetu u razredu pruža znanje na način kakav baš njemu odgovara.

  4. jelena kaže:

    …a hit je sto sve i jedan roditelj koji je ovde iskomentarisao tekst polazi od pretpostavke da je bas njegovo dete TO dete… inače tekst je retko kvalitetan i edukativan ali ukazala bi na još jedan problem s tim u vezi (baš ovaj koji sam ilustrovala kroz ove ovde roditelje) nisu samo oni, sve i jedan roditelj apsolutno je ubeđen da je roditelj darovitog deteta, jer pobogu sve ispod tog nivoa je apsolutno tragično, a činjenica je da se često meša pojam zadovoljavajuće napredne dece, vrlo napredne dece i darovite dece. Mislim da je to na uopštenom nivou podjednako problem kao i nepostojanje kolektivne svesti o drugačijim potrebama darovite dece.

    1. Ana kaže:

      Vi Jelena kao da nesto imate protiv darovite dece i njihovih roditelja. Logicno je da su se ovde pronasli isti i da su sebe prepoznali. Imam dete koje se multitalentovano-darovito nekim svojim sposobnostima se jako rano izdvojila jos sa 4-5 godina a sada sa 8 je vec mali profesionalac . Odnela je nagrade sa mnogih regionalnih i medjunarodnih takmicenja ukupno 25 . Iza nje su stali svetski poznati umetnici i pisci i podrzali je daju joj vetar u ledja. Skola nema sliha za isto cak i tamo gde su trebali da je podrze nisu tragicno je sto su je podrzavali ucenici i nastavnici drugih skola iako se takmicila sa njima pa i ne mesamo skolu.skolu. Sama sebi otvara put, Zato svoju zavist Jelena ostavite za nesto drugo upoznala sam toliko sjajne briljantne dece cija dela i reci prevazilaze velike umetnike. Na zalost mnogi od njih su omalovazavani ili nisu prepoznati u svom okruzenju.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama