Kada bi vas neko pitao da li biste voleli da vaša deca odrastu u nesposobne i asocijalne ljude, verujemo da biste kao iz topa rekli ne. Ali, neke metode vaspitanja i odgajanja dece vode baš ka tome, a vi možda toga niste ni svesni. Psiholog, psihoterapeut i docent na Univerzitetu u Firenci, Đovani Notarnikola je sastavio korisnu listu stvari koje treba da radite samo ako želite nesposobnu decu. Njegov manifest je, naravno ironičan, i cilj je da se razbiju ustaljene loše navike i roditeljima skrene pažnja kakav uticaj one mogu imati na decu, čak i kada se rade iz najbolje namere.
Ispunite detetu svaku želju i to na prvi zahtev
Roditelji, ali i babe, dede i drugi rođaci, usled konstantnog manjka vremena koje mogu da posvete svojoj deci/unucima, nadoknađuju taj nedostatak kupovinom poklona (slatkiša, igračaka ili bilo čega drugog što deci padne na pamet). A zahtevi stalno rastu i prerastaju u sve nepotrebnije i beskorisnije stvari. A najbolje bi bilo da, svaki put kad možemo, pokušamo da deci posvetimo vreme – vreme za razgovor ili zajedničku igru. A kada deca preteraju sa zahtevima, morate imati hrabrost i čvrstinu da kažete NE, da im objasnite da ne može sve da se ima.
Nemojte insistirati na izgrdanji morala. To su osobine slabića
Ako posmatramo kako funkcionišu stvari oko nas, čini se da napreduju samo lukavi, oni koji uspevaju da ostvare mnogo uz malo truda i obavezno iskoriste osobe oko sebe. Na nama roditeljima je da svojoj deci objasnimo da se takvim ponašanjem ne pobeđuje zaista i ne napreduje, jer je pravi uspeh zasniva na mnogo dubljim vrednostima. Ovo su stvari oko kojih se vredi sukobiti sa decom, pričajte im vaša iskustva i podstaknite ih da sa vama dele svoja. Te prilike koristite za podvlačenje pozitivnih i negativnih aspekata svakog ponašanja. Nemojte prepustiti deci da sama „upijaju“ sve što vide u spoljašnjem okruženju jer poruke koje mogu da uhvate u letu nisu uvek dobre! Učite ih da razmišljaju svojom glavom.
Skupljajte stvari koje dete razbacuje. Deta će tako misliti da su za sve odgovorni drugi
Istina je da ćete mnoge stvari sami brže uraditi nego da čekate dete, ali tako se nikada neće naučiti odgovornosti. Ohrabrite ga da samo namesti krevet, da sredi samo igračke kada završi sa igrom ili da pomogne mami da postavi i raspremi sto. Dozvolite mu da radi čak i ako rezultat nije perfektan, to je u redu. A kada ide u školu, izbegavajte da nosite njegov ranac (neće mu baš to uništiti leđa). I još jedna napomena, nemojte rad u kući povezivati sa nagradom naredbama poput „Ako središ sobu, kupiću ti….“ Ili „Ako ne središ neću uraditi….“. Deca treba da nauče da se ove stvari rade jer tako treba, bez ikakvog cilja da se nešto dobije zauzvrat.
Često se svađajte detetom. Odrašće s mišlju da je brak nešto strašno i da ga treba izbeći po svaku cenu
Važno je ne samo da izbegavate rasprave o nekim opštim temama već, pre svega, treba da izbegavate da se pred detetom svađate oko odluka koje su vezane za njega. Mama i tata treba da se preventivno slože oko linije otpora koju će pokazivati u vezi sa određenom temom a zatim da pred detetom pričaju jednoglasno. Ako otac grdi dete jer je, po njegovom mišljenju, ono uradilo nešto pogrešno a mama ga brani, dete dobija poruku da postoji više istina i da se odlukama može i „manipulisati“, ili da se mama i tata svađaju zbog njega, pa čak i da je brak način da se sahrani i ubije ljubav.
Branite dete svuda i na svakom mestu i tako mu stavite do znanja da su uvek drugi (nastavnici, ili drugari iz škole) krivi
Odgovorno dete se odgaja drugačije – ako pogreši, treba i da snosi posledice. Dete nije učilo dovoljno? Onda profesor ima pravo što mu je dao lošu ocenu. Dete se loše ponelo prema drugu? Onda drugar ima pravo da se naljuti. Primetićete da se ovde ne radi o tome da se dete obavezno kazni već je samo važno da ne prođe bez ikakvih problema i nastavi da živi sa iluzijom da mu je sve oprošteno jer je dete. Nikada nije dovoljno rano da se detetu stavi do znanja, čak i blagim tonom, da je pogrešilo. Psiholog Đovani Notarnikola savetuje da se roditelj ponaša kao policajac koji, kada naiđe na nepravilno parkiran auto, mora da napiše kaznu jer tako treba, bez zauzimanja lošeg ili prekornog stava. Detetu možete reći da ste i vi pogrešili mnogo puta, ali svako može da se popravi. Ono što je bilo, bilo je, ali to treba shvatiti kao korisnu lekciju.
Nemojte nikad grditi dete zbog nečega što je uradilo (npr.pretrčalo ulicu) jer bi moglo osetiti krivicu
Ova tačka se nadovezuje na prethodnu: ako dete pogreši mora mu se to i staviti do znanja, bez straha da će se ono loše osećati. Prekoriti dete ne znači da je roditelj obavezno ljut, već da želi da mu prenese lekciju koja će mu koristiti u budućnosti.
Dajte detetu novca koliko god traži. Ali budite spremni da će to očekivati i kad odraste. Neće imati motiva za rad
Za sve članove porodice je dobro da da dete dođe u dodir sa novcem u ranom uzrastu i nauči njegovu vrednost. Dete bi trebalo da zna šta može da se kupi sa određenom količinom novca kao i koliko je potrebno da bi se kupila neka stvar koju baš poželi. Ako to zna, roditelji mogu sa njim da diskutuju o tome da li je neophodno potrošiti taj iznos za kupovinu te stvari ili je bolje kupiti nešto drugo i sl. Ukratko, decu treba da naučimo da novac nije neograničen resurs i da je potrebno znati pametno trošiti.
Pustite dete da maltretira životinje i slabije od sebe. Neka ismeva starije i neka uništava tuđu stvari i neka sve to snimi telefonom
Postoje ponašanja koja deca usvoje pogotovu kada se druže sa „jačim“ predstavnicima grupe. Naravno, obavezno treba detetu objasniti da se sopstvena superiornost ne pokazuje uz pomoć sile. A naročito je važno da shvati da ne treba kopirati sva ponašanja, čak i ako vidi da to rade njegovi drugari!
Pustite dete da gleda TV kad hoće i koliko hoće, Kad odraste misliće da se životom i ljudima može upravljati daljinskim upravljačem
Nikako nije dovoljno samo uključiti TV i sve ok. Tako će se desiti da dete samo gleda pogrešne stvari. Roditelji moraju da vode računa koje to programe njihova deca gledaju i pomognu im u izboru, usmere ih. Ako samo pustite detetu da bira, ono može svašta da izabere. I ponekad ih odvedite u bioskop – tamo znate šta se gleda, provodite neko vreme zajedno i dete uči da se poštuje vreme.
Nemojte navikavati dete da se bavi sportom. Može se oznojiti i prehladiti ili, ne daj Bože, pasti i ogrebati koleno
Nviknite dete da doživljavaju sport u prvom licu, kao akteri, a ne da budu samo posmatrači. Za to nije potrebno da dete odmah upišete na neki mega-kurs, biće dovoljno da krenete od zajedničke šetnje šumicom za vikend. Na taj način praktikujete fizičku aktivnost kroz šetnju, ali imate mogućnost i da pričate, posmatrate prirodu, udišete zdrav vazduh, zabavite se u opuštenoj atmosferi. To će i za roditelje biti prijatan način da provedu vikend i odmore se od stresa.
A ako želite da još više pomognete detetu, pomozite mu da odabere sport za sebe jer će mu to dati priliku da nauči kako da provodi vreme sa drugima, naučiće da pobeđuje ali i da gubi, naučiće da se bori kao i da se žrtvuje za tim.
Izvor: http://www.najboljamamanasvetu.com/