Драга децо, треба да вам буде досадно

мај 3, 2015

“Досада” значи да нико и, што је још важније, никакве справе не стимуишу ваш ум, и да сте слободни да сами себи осмислите забаву или седите замишљено у тишини.
Драга децо,
нешто ми је на срцу већ дуже време и желим то да поделим са вама. Лето је на прагу и није дуго требало да једно од вас изговори оне три чувене речи: “Досадно ми је.”
Душице моје драге, плодови моје утробе, морам вам нешто објаснити.422798_432431013470500_1501552281_n
Досадно вам је. Нисте болесни. Нисте жртве страшне судбине. Не доживљавате велику трагедију нити сте у личној кризи.
Непријатност коју доживљавате, претходне генерације су називале “стање мировања”. Досада пружа могућност за нешто што се зове “слободна игра”. Да ли ме пратите, драги моји?
Бебице моје миле које волим свим срцем, ви сте људска младунчад са потпуно функционалном маштом, и тражим од вас да је употребите.
Ово ће вас можда изненадити, али кад је мама била девојчица, музика се није скидала са интернета, нити сам имала Ајпед. Да, имала сам ТВ, али због, како да се изразим, више него оскудних породичних финансија, имали смо само око 10 канала. Док су неки моји другари уживали у Никелодеону, ја сам гледала државну телевизију и многа поподнева провела гледајући старе црно-беле серије. Наш телевизор примао је сигнал захваљујућ жичаној вешелици закаченој за шраф. Тако да ћу, када ми кажете да вам је досадно и да на телевизору са 200 канала не можете да нађете ништа за гледање, рећи да је то обично ср…
“Досада” значи да нико и, што је још важније, никакве справе не стимуишу ваш ум, и да сте слободни да сами себи осмислите забаву или седите замишљено у тишини.
Досада није проблем који треба решавати. То је свраб који почешете. Досада је извор идеја. Радозналост која нежно куца на врата вашег ума, тражећи да се игра.
Досађивање је седење испред црног платна. Бескрај могућности. Ви сте капитени сопственог брода, а испред вас простиру се тамно плави океан и бистро небо.
Када дођете да ми се жалите како вам је досадно, знајте да се нећу љутити. Још увек сте млади морнари и нисте овладали техником пловидбе. Као ваш родитељ, упутићу вас, али нећу вући вас брод. Јесте ли ме чули?
Нећу вући ваш брод.
Нећу вући ваш брод.
Нећу вући ваш брод.
Бићу ваш привремени компас.
Спремни? Посадо, сви на палубу!
Усмерите своје очи према Острву плакара за школски прибор. Легенда каже да је крцато фломастерима боја драгуља и маказама тако оштрим, да могу да пресеку најтврђи колаж папир који је људска врста икада направила.
Или да вас упутим у правцу Џунгле судњег дана, познате и као наше двориште. Прича се да је трава зелена као смарагди а базен са песком препун лопатица из пластикаре.
Ако ниједно од ова два места не заголица машту, уђите, ако се усуђујете, у Шпиљу сломљених играчака. Ваша соба је на спрату.
Још увек вам је досадно? Придружите ми се, немилосрдни гусари, у рибању палубе.
Нисам ни мислила да хоћете. Дакле: паљба!
Извор: detinjarije.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама