Prvi put čuti dete kako govori vrlo je važan trenutak za roditelje – posebno onog trenutka kada prvi put kažu „mama“ ili „tata“! Čini se da se to većini dece događa bez napora. Ipak, to nije uvek slučaj. Nekoj deci treba malo više vremena da „nauče“ govorno- jezičke veštine. Bez obzira da li je vaše dete ranije ili kasnije progovorilo, ovih 10 saveta pomoći će vam da podržite detetove jezičke veštine kod kuće.
Gledamo igračku i instinktivno znamo kako da je koristimo. Zar ne? Ali igra je „zabavna aktivnost“, tako da se vaša igra može razlikovati od moje. Možda biste voleli da vozite automobile po putu na tepihu a ja više volim da automobili lete ili da ih rasporedim po bojama ili u red. Ako imate dete koje ne koristi reči (ili ih koristi veoma malo), dozvolite mu da usmeri pažnju na određenu igračku. Pokušajte i potrošite 5-10 min imitirajući ono što ono radi. Poređajte automobile, ispuštajte iste zvuke. Pogledajte njihovu reakciju, pustite ih da oni budu vođe.
Veštine koje ovde gradimo su:
• Zajednička pažnja
• Razumevanje uzroka / posledice
• Empatija i vezivanje
• Samopouzdanje
• I postavljamo temelj koji možemo koristiti da izgradimo njihov govor.
Jedna važna stvar pre nego što počnem da nabrajam! Nekoj deci pridržavanje ovih saveta neće biti dovoljno. Ako ste zabrinuti zbog toga što vaše dete ne razvija govor, tražite savet od stručnog lica pedijatra, psihologa, logopeda. Međutim, čekanje može biti dugo. Dok čekate – evo nekoliko stvari koje možete isprobati.
1. Spusti se na pod i igraj se. Možda ovo zvuči vrlo očigledno, ali svi smo toliko zauzeti – koliko često zapravo sve ostalo ostavljate po strani i samo se igrate sa detetom? Pokušajte da pronađete nekoliko minuta svakog dana kada to možete.
2. Imitirajte vaše dete. Pratite smernice svog deteta. To kao odrasloj osobi može biti teško. Pridružite se detetu u igri sa onim što je izabralo. Često može biti vrlo teško da pratite vaše dete jer možda vi imate ideju za igru koja deluje uzbudljivije, ali ono će se mnogo bolje angažovati na nečemu što je samo odabralo. Ako imate dete koje se bavi opasnim ili destruktivnim ponašanjem, nemojte ga imitirati!
3. Komentarišite šta radi. Kao odrasli ljudi obično postavljamo deci puno pitanja, posebno ako ih pokušavamo ohrabriti da razgovaraju sa nama. Umesto toga, pokušajte da komentarišete šta rade. Neka vaši komentari budu kratki. Ako vaše dete još uvek ne govori ili koristi samo jednu reč, zadržite komentare na 1 do 3 reči. Na primer. „Auto … brrm brrm…. Voziš auto … O ne! … Sudar! “
4. Dodaj onome što kažu. Ako vaše dete ima određene reči, odlično! Ponovite to da čuju i dodajte reč ili dve. Na primer. ako vaše dete kaže „meda“, možete reći „Da, meda spava“ ili “jabuka” vi možete reći “Želiš jabuku?”.
5. Koristite simbolične zvukove. Pod tim mislim na zvukove automobila, zvukove životinja itd. Detetu je to često lakše da izgovori nego da kaže reči. Ispuštajte puno zvukova dok se vaše dete igra. Na primer. ako se bavite kuvanjem, neka se vatra čuje „ŠŠŠŠ“ ili šporet „ding“.
6. Pevajte. Pesme mogu biti odličan način učenja prvih reči. Ne brinite kako zvuči vaš glas, vaše dete ne vodi računa o tome! Možete zajedno praviti rime za radnju ili pevati dečije pesme. Kad dobro poznaju rimu, zaustavite se na važnoj tački i napravite pauzu, pogledajte dete u oči i čekajte da li će vaše dete nastaviti i izgovoriti reč koja nedostaje. Pesmice su nešto što deci najviše prija.
7. Fokusirajte se na komunikaciju, a ne na govor. Toliko je komunikacije oko nas, a ne samo govora. Neverbalna komunikacija i upotreba gesta je jako važna kod pojave prvih reči. Što je vaše dete sposobnije da uspešno neverbalno komunicira, to će više želeti da pokuša. Tumačite njihov govor tela i upotrebljavajte znakove i gest zajedno sa vašim rečima.
8. Gledajte knjige zajedno. Za početak, vaše dete možda neće imati pažnju da vas sluša dok čitate priču. To je u redu – samo pogledajte knjigu zajedno. Za početak pokušajte sa zvučnim knjigama i onima koje se podižu tako da dete bude aktivno i uključeno.
9. Razgovarajte o tome šta radite zajedno. Ne trebaju vam određene igračke ili aktivnosti da biste radili na jezičkim veštinama. Samo govorite o tome šta radite. Rutinske aktivnosti poput spavanja i obroka su sjajne jer se često događaju, tako da vaše dete iznova čuje iste reči.
10. Ne bojte se tišine. Ostavite puno pauza u slučaju da vaše dete želi da razgovara. Ako imate dete koje ne razgovara, možete se osećati kao da vodite jednostrani razgovor i prestajete da očekujete odgovor. Nastavite da pauzirate i tražite odgovor od njih, čak i ako ga nemate. Tada ih učite veštinama komunikacije.
Srećno!
Jelena Kudrić
dipl.defektolog logoped, reedukator psihomotorike
Izvor: Korak po korak 2