Једна од првих ствари коју урадим кад почне нова школска година обично је постављање папирића с именима на места где ће седети нови ђаци. Трудим се да размишљам о сваком детету појединачно и о начину на који ћу ја, својим радом, у наредној години утицати на његов живот. Почетак школске године је период када сам највише узбуђена. Док с нестрпљењем и радошћу ишчекујем да упознам своје нове ђаке, истовремено сам нервозна и скоро уплашена кад помислим на први родитељски састанак и упознавање с родитељима. И нисам ја једина која се тако осећа. Многе моје колеге се слажу да најлепши део учитељског посла чини рад с децом, а најтежи део – комуникација с родитељима.
Молим вас, немојте ме само погрешно схватити. Већина родитеља су заправо добри људи и добри родитељи. Али, кад у разреду имате 25 деце и 50 родитеља, па то све пута неколико генерација које сам испратила, наравно да се нађе и неколико оних због којих већ 1. септембра почињете да сањате распуст. Дозволите ми да вам представим 10 типова таквих родитеља, који учитељима умеју да загорчају посао.
1. Родитељи „посебног” детета
Јесте ваше дете посебно, ту нема спора. Али, свако дете у мом разреду је посебно. И не, ниједно није довољно посебно да би могло да бира с ким ће да седи, да ли ће долазити на време у школу, да ли ће бити мирно на часу, да ли ће бити пристојно према другарима и поштовати мене као учитељицу. Разумем ја вас јер, и ја сам родитељ. Моја деца су цео мој свет, али не очекујем да се у школи све врти око њих. Родитељи који то очекују, често су они који никад не верују учитељу када им каже да је њихово дете урадило нешто лоше. За њих је то просто немогуће.
2. Родитељи којима треба чаробни штапић
Сваки родитељ жели да његово дете буде одличан и примеран ђак, да стално напредује и истиче се. Већина је свесна да то не може доћи само од себе и да учитељ и дете то не могу постићи без његове помоћи. Међутим, има и оних који желе успешно дете, али да не морају да знају шта је имало за домаћи, да не морају увече пред спавање заједно да читају, него да тај успех некако падне с неба, ако може. Такви родитељи криве учитеља за сваки неуспех.
3. Родитељи који не комуницирају
Обичан радни дан у школи. Последњи час се завршава, пуштам децу кући и спремам се да оценим контролне и припремим наставу за сутра, кад, одједном, директор ме позива код себе у канцеларију. Предала сам све извештаје, све завршила, шта је сад било? Идем ка канцеларији, размишљам и схватим. Сигурно је неко од родитеља ко има обичај да, за сваки проблем или питање, иде право код директора уместо да се обрати мени. И наравно, чека ме прича о родитељу који има проблем с нечим што се догодило у учионици и не обраћа се мени поводом тога, већ иде право код мог „шефа”. Није проблем у томе што ја сад морам код директора да објашњавам шта се догодило, већ је проблем што родитељ избегава комуникацију са мном, особом која му једина може дате исправне информације о његовом детету.
4. Докони родитељи
Препознаћете их по томе што долазе по децу у школу и онда кад одрасту, и то пола сата пре завршетка часа и доводе их раније седећи у ходнику све док не почне час. Али, кад је време за родитељски или кад постоји проблем – нигде их нема.
5. Родитељи „духови”
Овај родитељ постоји у мојој евиденцији, али никад га нико није видео. Никад се није појавио у школи да се распита за своје дете. Ја потпуно разумем да многи родитељи морају да раде од јутра до сутра и да једноставно не стижу, али, кад не постоји ни воља ни труд, онда је то озбиљан проблем – нарочито за дете, којем се шаље порука да његова школа није важна, чим се мама и тата не интересују.
6. Родитељи који себи много допуштају
Ако ми стигне порука у 11 сати увече, могу да претпоставим ко је – родитељ који мисли да је учитељица доступна 24/7 и има питање везано за домаћи задатак који треба донети сутра. Ако проверим мејл током паузе за ручак, сигурно ће ме сачекати нека порука од овог родитеља. Ако сам кренула у зборницу да нешто узмем, велике су шансе да га сретнем успут јер је нешто хтео да ме пита. Родитељи често не схватају да, баш као ни они, ни ја не волим да ме узнемиравају кад изађем са својом децом на игралиште после радног дана.
7. Разведени родитељи такмичари
Динамични дуо из пакла. Важније од тога како дете напредује им је како у мојим очима испадну добри и брижни, а да оцрне оног другог родитеља. Увек су на супротним странама, не схватајући да у том утркивању највише трпи – дете. Наравно да нису сви разведени родитељи овакви.
8. Родитељ – шеф
Он већ зна како ствари треба да функционишу у мом разреду, где грешим, ко с ким треба да седи, где треба да идемо на екскурзију и какав треба да буде распоред часова. То је родитељ који жели да мени буде јасно да је моје место у хијерархији далеко испод његовог и да треба да му полажем рачуне и подносим извештаје баш као директору. Такав родитељ ме не види као сарадника који ће помоћи да његово дете одабере прави пут, већ као свог запосленог. А реченица: „Ви добијате плату од пореза који ја плаћам” је увек на врх језика.
9. Учитељомрзац
Не знам какву трауму носи овај родитељ, али имам утисак да ме је замрзео и пре него што ме је упознао. Он мисли да се ја бавим овим послом само због тог фамозног распуста од три месеца и зато што је то најлакши посао на свету. Или, још горе, умислио је да имам нешто баш против његовог детета и да све своје време и енергију улажем да напакостим његовом детету. Који год био разлог, овог родитеља је тешко разуверити и мотивисати да сарађује
10. Драма-родитељ
Да ли се дете саплело у дворишту и огребало колено или се посекло на папир или му је другар отео оловку из руке – није важно. Док сви родитељи не чују за инцидент и док све то не стигне до школског одбора, овај родитељ се неће смирити.
Типови родитеља које сам навела чине 10, можда 20 процената од укупног броја и заиста су у мањини. Зато, и због деце која ме увек изнова инспиришу, ја обожавам овај посао и свесна сам да је све што сам горе набројала само онај ружнији део који мора постојати у сваком послу.
A.Ц.