Premda se čini da najveću pažnju među psihološkim temama privlače pitanja ljubavi, strasti i zabavljanja, našu „drugu prirodu“ ipak u najvećem čini druga vrsta odnosa – sa članovima porodice i prijateljima.
Psihoterapeuti otkrivaju da u tim odnosima i dalje ključne ostaju osnovne veštine emocionalne i socijalne inteligencije – uvažavanje partnera, topao i podržavajući odnos prema tinejdžerima i adolescentima i zrelo razumevanje i asertivnost u prijateljskim odnosima. Iz psihoterapeutske beležnice prepisujemo zanimljive uvide koji se, ako vi to tako želite, mogu čitati i kao saveti.
1. Sposobnost da se kaže „izvinjavam se“ jeste veština i to veština kojom nisu mnogi ljudi ovladali. Treba brusiti tu veštinu. Nakon izvinjenja ne treba da sledi rečenica „ali evo zašto sam to uradio“ ili „a onda si ti uradio to“. Izvinjenje jeste preuzimanje odgovornosti za to što ste nekoga povredili, a ne recka u beležnici u kojoj se vodi neka bizarna bitka pod naslovom „ko je u pravu“.
2. Ljudi se nekad ponašaju vrlo eksplozivno kad su im osećanja povređena. Viđam tinejdžere kako doslovno udaraju pesnicama po nameštaju kad se na dogovorenoj seansi ne pojave roditelji. Viđam i roditelje koji histerično plaču i vrište kako su promašili u životu kad čuju kako im je dete piroman. Jednom mi se desilo da mi pacijentkinja kaže kako mi je frizura odvratna u trenutku kad se otvorilo pitanje njene upotrebe narkotika. Svi smo ljudi i ne volimo da nas postide ili povrede i to uvek treba imati na umu. To ne znači da drugi imaju u tome izgovor za razna ponašanja, ali zapamtite da će ego naći načina da se zaštiti i to čak i na vrlo ružan način.
3. Detinjstvo ne traje večno, samo ponekad deluje da će večno trajati. Nemojte nikad da požurujete dete u odrastanju, jer će vreme zabavljanja i ljubavnih jada brzo doći i onda će to izgledati kao večnost.
4. Jedina stalna stvar je promena. Promenu ne možete zaustaviti, jedino možete da odlučite kako ćete na nju reagovati.
5. Ako se u nekom prijateljstvu osećate poniženi, okončajte to prijateljstvo. Ne obazirite se na to što je prijateljstvo trajalo godinama, ili što nemate baš mnogo prijatelja. Ništa ne upropasti čovekovo samopouzdanje tako temeljno kao okruženost ljudima koji vas ponižavaju. Bolje je osećati se usamljeno.
6. Ne treba preuzimati odgovornost za izbor koji načine drugi ljudi pa nemojte dozvoljavati da vas na to nateraju. Svi smo kapetani svako na svom brodu i dovoljno je što brinemo da naš pramac ostane iznad vode. Onog trenutka kad preuzmete dužnost brige za nečiju karijeru, blagostanje, dobro raspoloženje… tada ulazite u nezdravo savezništvo. U ordinaciji psihoterapeuta se često nađu roditelji koji se trude da nateraju decu da budu „normalnija“. Isto je i sa ljubavnicima koji pokušavaju da vrate „bivše“, a u svim tim slučajevima zapravo neko pokušava da kontroliše izbor one druge osobe i time obezbeđuje sebi frustraciju i nezadovoljstvo. Jedno od najstravičnijih otkrića u životu je shvatanje koliko malo toga u svetu možete da kontrolišete. Sve što zaista možete da kontrolišete je vaše ponašanje.
7. U nekom trenutku, roditelji prestaju da budu vođe i mentori kojima se veruje i postaju savetnici i odrasli koji decu vole ali ih ponekad baš nerviraju. Jedan slučaj bračne terapije otkrio je da, zapravo, suprug i dalje traži dozvolu od roditelja kako za kupovinu novog kauča, tako i za odluku o planiranju potomstva.
8. Ne prestajte da radite na samosvesti. Kad god doživite intenzivnu emociju, uvek se potrudite da je istražite pre nego što odlučite da nešto učiniti povodom nje. Sedite sa sobom i razmislite i kad nešto posle toga učinite, neka to bude namerno. Rad na samosvesti je psihoterapeutski savet broj 1. za sve one koji žele da poboljšaju kvalitet svog života.
9. Vaši krvni srodnici će uvek biti vaši krvni srodnici šta god vi odlučili da imate s njima. Kako budete starili, granice prema njima se mogu menjati ali zapamtite da ne odlučujete vi o tome kako će drugi ljudi pokazivati ljubav. Vaše je samo da izaberete da li ćete njihovu ljubav, tako pokazanu, prihvatiti ili ne.
10. Doslovno svi oko vas se bore sa nekim demonima. Da, vi ste apsolutno jedinstveni i vaši demoni su za vas jedinstveni, ali svi se mi osećamo bespomoćni/ljuti/prazni/žedni osvete. Neka vas uteši to što su i se i drugi osećali kao vi pa su, eto, ipak to preživeli.
Kristina Ivanović
Izvor: Sensa