Отац индијске нације и велики поборник идеје ненасиља (ахимсе), Ганди је говорио да “Ти мораш бити промена коју желиш видети у свету”. Као отелотворење људске способности за истински хуманизам, Ганди је познат као Махатма, што значи “велика душа”.
Будући да је био неко ко је увек на прво место стављао мир, изнад свих политичких и идеолошких сукоба, Ганди је сматрао да се образовање не исцрпљује у описмењавању, већ у развоју целовитог бића дететовог:
“Највећа штета је што људи ни не знају шта је изистинско образовање. Мислимо да вреди само оно које се може уновчити, које води материјалном богатству, а не оно које обогаћује карактер.”
“Право образовање састоји се из извлачења оног најбољег из човека. Може ли постојати боља књига од књиге о човечности?”
“Мудри родитељ дозвољава деци да праве грешке. За њих је добро да повремено опеку прсте.”
“Ако развој духа и тела не иде руку под руку са одговарајућим буђењем душе, ово последње, сáмо, показаће се као недостојна једнострана ствар. Исправан и свеобухватан развој духа, стога, може да се уприличи само кад се одвија руку под руку са развијањем телесних и духовних способности детета.”
“Под образовањем подразумевам свеобухватно извлачење оног најбољег из детета и одраслог човека, разума и духа. Писменост није крај образовања, није чак ни почетак То је само један од начина на који човек може да стекне образовање.”
“Желео бих да код детета развијам његове руке, мозак и душу. Руке су готово атрофирале. На душу се нико не обазире.”
“Што се тиче дечје радозналости у погледу животних чињеница, треба да их саопштимо ако их знамо и признамо сопствено незнање ако их не знамо. Деца знају много више ствари него што претпостављамо. Ако они нешто не знају а ми одбијемо да им кажемо, они ће покушати да потраже одговор на недоличан начин. ”
“Физичко васпитање, ручни рад, цртање и музика треба да иду руку подруку како би се из дечака и девојчица добило оно најбоље, и како би се у њима подстакао стварни интерес за наставу.”
“Не желим да ми кућа буде ограђена са свих страна, а прозори затарабљени. Желим да културе свих земаља лебде око моје куће, што је слободније могуће. Међутим, одбијам да ме било која од њих одува. Одговорно тврдим да поштовање других култура може само да следи, никада да претходи, поштовању и усвајању наше.”
“Деца много више тога, и уз мање напора, прихватају својим учима него својим очима. Не сећам се да сам са својим ученицима иједну књигу прочитао до корица до корица. Међутим, подарио сам им сопственим језиком, све оно до чега сам дошао читајући разноразне књиге, и усуђујем се да кажем да они то и данас памте.”
“Да сам лажов, било би ми залудно да дечаке учим истини. Плашљиви учитељ никада неће успети да своје дечаке подучи јунаштву, а онај коме је самоуздржавање страно, никада неће моћи својим ученицима да пренесе вредности самоуздржавања. Стога сам схватио да себе морам да учиним непрестаним предметом подучавања дечака и девојчица који живе уз мене. На тај начин они су постали моји учитељи, а ја сам схватио да морам да будем благотворан и живим исправно, искључиво њих ради.”
“Доброта мора да се удружи са знањем. Пука доброта није од велике користи. Човека мора да сачува префињеност разликовања квалитета која иде уз духовну неустрашивост и карактер. Човек мора да зна, у кључним ситуацијама, кад трева да говори, кад треба да ћути, кад да дела, а кад да се уздржава.”
Приредила: Ј.П
Извор: detinjarije.com