12 Gandijevih misli o obrazovanju

1 jula, 2016

Otac indijske nacije i veliki pobornik ideje nenasilja (ahimse), Gandi je govorio da “Ti moraš biti promena koju želiš videti u svetu”. Kao otelotvorenje ljudske sposobnosti za istinski humanizam, Gandi je poznat kao Mahatma, što znači “velika duša”.
Mahatma-gandi
Budući da je bio neko ko je uvek na prvo mesto stavljao mir, iznad svih političkih i ideoloških sukoba, Gandi je smatrao da se obrazovanje ne iscrpljuje u opismenjavanju, već u razvoju celovitog bića detetovog:
“Najveća šteta je što ljudi ni ne znaju šta je izistinsko obrazovanje. Mislimo da vredi samo ono koje se može unovčiti, koje vodi materijalnom bogatstvu, a ne ono koje obogaćuje karakter.”
“Pravo obrazovanje sastoji se iz izvlačenja onog najboljeg iz čoveka. Može li postojati bolja knjiga od knjige o čovečnosti?”
“Mudri roditelj dozvoljava deci da prave greške. Za njih je dobro da povremeno opeku prste.”
“Ako razvoj duha i tela ne ide ruku pod ruku sa odgovarajućim buđenjem duše, ovo poslednje, sámo, pokazaće se kao nedostojna jednostrana stvar. Ispravan i sveobuhvatan razvoj duha, stoga, može da se upriliči samo kad se odvija ruku pod ruku sa razvijanjem telesnih i duhovnih sposobnosti deteta.”
“Pod obrazovanjem podrazumevam sveobuhvatno izvlačenje onog najboljeg iz deteta i odraslog čoveka, razuma i duha. Pismenost nije kraj obrazovanja, nije čak ni početak To je samo jedan od načina na koji čovek može da stekne obrazovanje.”
“Želeo bih da kod deteta razvijam njegove ruke, mozak i dušu. Ruke su gotovo atrofirale. Na dušu se niko ne obazire.”
“Što se tiče dečje radoznalosti u pogledu životnih činjenica, treba da ih saopštimo ako ih znamo i priznamo sopstveno neznanje ako ih ne znamo. Deca znaju mnogo više stvari nego što pretpostavljamo. Ako oni nešto ne znaju a mi odbijemo da im kažemo, oni će pokušati da potraže odgovor na nedoličan način. ”
“Fizičko vaspitanje, ručni rad, crtanje i muzika treba da idu ruku podruku kako bi se iz dečaka i devojčica dobilo ono najbolje, i kako bi se u njima podstakao stvarni interes za nastavu.”
“Ne želim da mi kuća bude ograđena sa svih strana, a prozori zatarabljeni. Želim da kulture svih zemalja lebde oko moje kuće, što je slobodnije moguće. Međutim, odbijam da me bilo koja od njih oduva. Odgovorno tvrdim da poštovanje drugih kultura može samo da sledi, nikada da prethodi, poštovanju i usvajanju naše.”
“Deca mnogo više toga, i uz manje napora, prihvataju svojim učima nego svojim očima. Ne sećam se da sam sa svojim učenicima ijednu knjigu pročitao do korica do korica. Međutim, podario sam im sopstvenim jezikom, sve ono do čega sam došao čitajući raznorazne knjige, i usuđujem se da kažem da oni to i danas pamte.”
“Da sam lažov, bilo bi mi zaludno da dečake učim istini. Plašljivi učitelj nikada neće uspeti da svoje dečake poduči junaštvu, a onaj kome je samouzdržavanje strano, nikada neće moći svojim učenicima da prenese vrednosti samouzdržavanja. Stoga sam shvatio da sebe moram da učinim neprestanim predmetom podučavanja dečaka i devojčica koji žive uz mene. Na taj način oni su postali moji učitelji, a ja sam shvatio da moram da budem blagotvoran i živim ispravno, isključivo njih radi.”
“Dobrota mora da se udruži sa znanjem. Puka dobrota nije od velike koristi. Čoveka mora da sačuva prefinjenost razlikovanja kvaliteta koja ide uz duhovnu neustrašivost i karakter. Čovek mora da zna, u ključnim situacijama, kad treva da govori, kad treba da ćuti, kad da dela, a kad da se uzdržava.”
Priredila: J.P
Izvor: detinjarije.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama