Некад нам се чинило да нам мама и тата превише бране, лишавајући нас свих радости безбрижног детињства.
Али, сада разумемо да су неке од забрана на корист, и нама, сада већ одраслима је понекад драго, и са осмехом се сећамо тих времена.
Овај текст ће вас подсетити како је било бити дете строгих родитеља.
1. У друштву увек сте били први који сте морали ићи кући, док су остали настављали да се забављају.
2. Да бисте отишли да преспавате у кући друга или другарице, увек сте морали остављати адресу, телефон и другу контактну информацију о тој породици, припремали сте детаљни извештај о њиховом пореклу, а такође обећали да нећете пити и да ћете бити у кревету до 10 сати увече.
3. Сваки пут, када су ваши пријатељи правили план, где би могли отићи на неку вечерњу журку, знали сте да ће родитељи рећи „не“. Зато сте се са сличним питањима морали обраћати 2-3 дана раније, да би ваша молба могла бити размотрена.
4. Пре него што сте се обратили родитељима са било којом молбом, вежбали сте пред огледалом, не само своју реч, већ и одговоре на могућа питања.
5. Ма и уопште, пре него што питате о било чему, требало се уверити да су родитељи у добром расположењу.
6. Тешко уздишући, и са очима пуним туге, понекад сте говорили: „Ма… није битно. Свеједно ми нећете дати…“ Била је то лукава варка, пре заиста вежне молбе.
7. Само један једини пут могли сте покушати питати да одете на нечију журку. И савет другара „питај још једном“ апсолутно није деловао.
8. Увек се морало бирати између изласка у петак, или изласка у суботу, зато што апсолутно сигурно вас родитељи не би пустили на оба.
9. Најстрашнија паника је почињала када су ваши пријатељи по сто пута мењали планове, те сте у исто време морали поново објашњавати родитељима где ћете ићи, и шта ћете тамо радити.
10. Лагали сте, јер је то био једини начин да побегнете од куће. И, да.. још увек, с времена на време, лажете.
11. Нисте псовали док нисте завршили средњу школу или факултет.
12. Ви никад нисте имали разговор „о ономе“ са својим родитељима. Могуће да су они покушавали да вам потуре књигу типа „Како се мења тело“, дајући вам прилику да се о томе лично информишете.
13. За време вечере обично сте причали о томе како се ствари одвијају у школи, али никад нисте причали о својим пријатељима(пријатељицама), или заљубљивању. Да, и што су више родитељи бринули о томе, све мање шансе је остајало за приче о вашим љубавима.
14. Ви се и сада не можете обући, а да не помислите шта би рекли родитељи о овој гардероби. О, колико сте се често свађали због прекратке сукње, или претерано изазовне гардеробе!
15. Пробушити уши – то је тај максимум промена коме сте могли подвргнути тело. И никакво екстремно фарбање косе, тетоваже или не дај боже пирсинга – једино ако сте били спремни доспети у пакао, наравно.
16. Када сте гледали телевизор заједно са родитељима, увек се пребацивао канал, ако је постојала, чак, и најмања могућност пољупца, и не дај Боже, нешто више…
17. Ваши родитељи су увек покушавали да се упишу у пратиоце школских путовања и екскурзија.
18. „Зови, кад стигнеш“, „Ти тако и у гостима радиш?“, „Склони лактове са стола“, „Немој да ме срамотиш“… фразе које сте чули хиљаду пута.
19. Годинама сте сањали о томе како ћете живети по сопственом плану.
20. Али, упркос томе, родитељи увек остају за нас најбољи на свету.