Ruski psiholog Julija Gipenrejter je posvetila svoj život proučavanju odnosa između roditelja i dece. Njene knjige o vaspitanju dece su prevedene na mnoge svetske jezike, a mi vam prenosimo neke od najzanimljivijih tvrdnji koje Julija iznosi u svojim delima.
1. Neposlušnost – jedina stvar koju dete može razviti kada mu se nepravilno obraćamo. Dakle, svaki put kad je dete neposlušno, bezobrazno, zapitajte se šta ste uradili pogrešno pre nego što odlučite da ga kaznite.
2. „Problematična”, „teška”, „nevaljala” deca, kao i deca „sa kompleksima”, „zaboravna” – uvek su rezultat pogrešno utvrđenih odnosa u porodici.
3. Kada bezuslovno voliš dete to ne znači da ga voliš zato što je lepo, pametno, sposobno, uspešno, pomaže u kući i tako dalje… već zbog toga što je takvo kakvo jeste.
4. Što si gori prema detetu ono postaje gore. Zašto je to tako? Zato što vaspitanje deteta nije dresura. Roditelji ne treba da razvijaju uslovne reflekse kod dece.
5. Disciplina – ne pre, već nakon uspostavljanja dobrih odnosa sa detetom. Ne možete disciplinovati dete s kojim niste uspostavili komunikaciju.
6. Ne pomažite detetu osim ako traži pomoć. Kad se ne mešate vi mu u stvari govorite da on sve dobro radi. Pomozite mu samo ukoliko je naišao na ozbiljne prepreke koje ne može prevazići. Onda nije dobro da se ne umešate, to samo može da donese štetu.
7. Ako je detetu teško i želi da prihvati vašu pomoć, onda mu pomozite. Pritom, uradite samo ono što dete ne može samo. Kako dete razvija svoje sposobnosti, polako mu sve prepuštajte.
8. Ličnost i sposobnost deteta razvija se samo kada je angažovano u nekoj aktivnosti koja mu je zanimljiva i koju želi da radi.
9. Tinejdž doba je slično kao i boginje – postoji više oblika, blažih ili gorih, ali svako ih mora preležati. Ali teško roditeljima koji u ovom periodu ulaze u ozbiljne sukobe s decom!
10. Što se više roditelj ljuti na dete, kritikuje ga, to dete brže stiče utisak da roditeljima nije dovoljno dobro.
11. Dozvolite detetu da oseti negativne posledice svojih postupaka (ili propusta). Tek tada će odrasti i postati „svestan“.
12. Seješ naviku, žanješ naviku – ubereš karakter, seješ karakter – bereš sudbinu!
13. Možete izražavati nezadovoljstvo pojedinim postupcima deteta, ali ne i detetom u celini. Možete osuđivati akcije deteta, ali ne i njegova osećanja. Nezadovoljstvo akcijama deteta ne bi trebalo da bude sistematično, u suprotnom će se pretvoriti u neuspeh.
14. Neželjeno ponašanje deteta je normalna reakcija na nenormalne uslove života.
15. Stroga majka je emotivno otuđena od deteta, tako dete oseća.
16. Dozvolite detetu da ima privatnost. Ne gurajte se u sve, sve vreme. Nemojte mu držati predavanja.
17. Svojim aktivnostima utičite na ponašanje deteta.
18. Samospoznaja i samoobrazovanje – to je prva dužnost roditelja i nastavnika, a ne samo vaspitanje deteta. U suprotnom dete postaje preopterećeno problemima roditelja.
19. Uvek kada je dete uznemireno, uvređeno, povređeno, postiđeno, uplašeno, kada je neko bio grub prema njemu ili ga nepravedno tretirao, pa čak i kada je bio veoma umoran, prva stvar koju treba da uradite – jeste da saznate šta mu je i da ga saslušate.
20. Ne tražite od deteta ono što je nemoguće ili se teško postiže. Umesto toga, pogledajte šta možete da promenite u okruženju.
Izvor: ihappymama.ru
Priredila: Andrijana Maksimović