2020. godino hvala ti i zbogom. Lekcije su ti bile kreativne, ispiti nimalo nalik onome što je bilo na predavanjima, a metodologija rada vrlo upitna. Obarala si nas na ispitima bez mnogo objašnjavanja, pa smo sami morali da učimo na sopstvenim greškama. Bez uputstva za upotrebu, skripti, beleški.
Nadam se da smo naučili da nije bitno samo imati, nego imati sa kim sve to deliti. Jer imati sve samo za sebe isto je kao i nemati ništa. Zamislite utakmicu a da ne dobaciš loptu nikome, punu sofru hrane a da ne poslužiš nikoga, žurku na kojoj svira muzika a da nemaš sa kim da igraš. Izobilje u samoći zapravo je definicija nemaštine.
Nadam se da nas je protekla godina naučila da razlikujemo vredno od skupog. Jer danas vredi kada imaš nekog toliko bliskog ko će noću da te zagrli uprkos propisanoj distanci jer čak i zakon shvata da ste jedno. Danas vredi kada imaš nekog ko će da te uteši, ko će da ti kaže “Biće sve u redu“. Danas vredi kada ti stigne poruke “Kako si?“, kada ti neko pita “Je l’ ti treba nešto?”. Bila je ovo godina koja nas je učila suptilnosti – kako biti prisutan iako smo udaljeni.
Nadam se da smo naučili da prisutnost ne određuje prisnost i da nas povezuje nešto mnogo konkretnije od fizičkog kontakta. Ove godine u teškim danima “Mislim na tebe“ vredelo je kao i zagrljaj, popijena kafa ili izlazak. Ove godine shvatili smo da oni za koje smo brinuli su oni koje volimo, i da oni koji su mislili na nas su oni koji nas vole.
Nadam se da smo naučili istrajati a na samo istrpeti, jer istrajati znači očuvati sebe kroz nevreme, a istrepeti znači izdržati dok nas nevreme menja. Zato se nadam da nas ovo nevreme u 2020. nije promenilo već nečemu naučilo i podsetilo. Da su nam suštine i dalje iste. Da bi trebalo da budu dobronamerne, blagonaklone i saosećajne.
Ko je naučio – može dalje. Ko nije – naučiće.
Srećna 2021.
Autor: Blogdan