Šta je to što japansko školstvo čini drukčijim od drugih? Ne, to nisu samo činjenice da školska godina počinje u aprilu, i da ovdašnji đaci pohađaju osnovnu, srednju i višu srednju školu. Ako zanemarimo tehnike koje donose vrhunske akademske rezultate, japansko obrazovanje fascinira i zbog toga što akcentuje druge životne aspekte. Pred vama su četiri karakteristike ovog sistema obrazovanja, koje bi svaka školska reforma mogla da uzme u obzir.
Učenici brinu o školskoj higijeni
Da ste učenik u Japanu, verovatno vam na pamet ne bi palo da šarate klupu markerom, ili da na neki drugi način uništavate školsku imovinu. Ako ne zbog nekog plemenitog uverenja, onda iz jednostavnog razloga – što ćete, verovatno, vi to i da brišete. Možda ne baš vi, ali će to onda morati da učine vaši drugari, kojima je tog dana zapala „redarska” dužnost.
Koliko god ovo zvučalo nezamislivo u drugim kulturama, japanski školarci sami održavaju red u svojoj školi i ne nalaze ništa loše u tome. U zavisnosti od uzrasta, oni vode brigu o čistoći svojih učionica, hodnika i toaleta, a često i o biljkama i školskim ljubimcima. Većina škola ne zapošljava osoblje u ove svrhe, a ukoliko osoblje postoji, njegova nadležnost se uglavnom svodi na poslove komplikovanijeg karaktera.
Iako bi se moglo prigovoriti da je ova praksa ipak stvar određenog kulturnog mentaliteta, ipak treba priznati da ona predstavlja lep način učenja odgovornosti, poštovanju svog i tuđeg rada, i uopšteno, radnim navikama. I to od malih nogu!
Ishrana kao deo obrazovanja
Može li se pravilna ishrana smatrati delom obrazovanja? Odgovor je potvrdan, ako se nalazite u Japanu.
Učenici japanskih škola svakodnevno dobijaju ukusne ali izbalansirane obroke, sa kvalitetnim sastojcima. Koliku važnost Japanci pridaju pravilnoj ishrani ogleda se i u tome što se u školi o njoj istovremeno i uči. Osim toga, i ovde je na delu razvijanje radnih navika, jer učenici obroke serviraju sami, dok ih, prema nekim izveštajima, u nekim školama sami i spremaju. Na taj način ishrana nedvosmisleno predstavlja značajan deo edukacije.
Postoji još jedna lepa stvar u vezi sa kulturom obedovanja u japanskim školama. Osim što, naime, jedu zdravo, japanska deca jedu u svojim učionicama, i to zajedno sa svojim učiteljima. Na ovaj način se pospešuje bliskost i između njih i nastavnika, kao što se propagira i jednakost, jer su obroci isti za sve i pristupačni svima.
Školski klubovi
Škoski klubovi možda asociraju na sekcije u našim školama, s tim što su ovakve ekstrakurikularne aktivnosti u Japanu u mnogome ozbiljnije shvaćene. U japanskom obrazovnom procesu je sasvim prirodno da učenik bude član makar jednog školskog kluba, shodno svojim afinitetima, a izbor je više nego raznovrstan. Osim što postoje klubovi za gotovo svaku vrstu sportske aktivnosti, jednako su zastupljeni i oni koji pokrivaju različite kulturne aspekte. Tako učenici mogu da se bave i dramom, slikanjem, crtanjem mangi, ali i veštinama iz svoje kulturne tradicije, kao što je, na primer, ceremonija čaja. Drugim rečima, čini se da u japanskim školama postoji „za svakog po nešto.” A, ukoliko učenici žele da se bave nečim čega nema na trenutnom školskom „meniju”, slobodni su da sami pokrenu inicijativu.
Prednosti ovakvih klubova su očigledne. Učenici su u mogućnosti da besplatno razvijaju svoje talente, uče se međusobnoj saradnji, a „višak” energije je uložen u nešto produkivno. Sa druge strane, u javnosti se ukazuje i na činjenicu da ovakve aktivnosti oduzimaju previše vremena, s obzirom da se mnoge od njih odvijaju šest puta nedeljeno. Ako bi se, uzimajući ovo u obzir, razmatrala implementacija sličnog ekstrakurikularnog modela u određen školski sistem, onda bi verovatno valjalo razmisliti o nekoj umerenijoj verziji.
Moralno obrazovanje
Moralno obrazovanje (poznato još i kao obrazovanje karaktera), nije specijalitet jedino japanskog školstva, ali nije preterano reći da mu se upravo ovde poklanja velika pažnja. Ono je inkorporirano u kurikulume osnovnih i srednjih škola, a zbog porasta nasilnog ponašanja adolescenata, od školske 2018. godine, i u kurikulume viših srednjih. Moralno obrazovanje se ovde shvata u nešto širem smislu, jer se odnosi i na sticanje određenih životnih i socijalnih veština. Neki od njegovih osnovnih ciljeva su razvijanje samosvesti, poštovanje drugih individua, grupa i nacionalnosti, kao i poštovanje života i prirode.
Iako moralno obrazovanje zvuči kao sjajna stvar, tema njegove implementacije u školski kurikulum uvek je osetljiva. Glavni problemi koji su, prema izveštaju akademika Takašija Naita, mučili mnoge japanske pedagoge, svode se na pitanje: kako podučavati moralnim i drugim vrednostima, a izbeći indoktrinaciju? Premda ovo pitanje zaista može da predstavlja „klizav teren”, generalna ideja, međutim, svakako zaslužuje pažnju javnosti.
U svakom slučaju, ne treba izgubiti iz vida ono što se u savremenoj školskoj praksi uglavnom zaboravlja – da škola nije samo obrazovna, već i vaspitna ustanova, i da je, pored akademskih postignuća, jednako važno i razviti sposobnost moralnog suđenja, kao i usvojiti određene manire. Japanci se ovome, kako izgleda, u svojim školama uče i teorijski i praktično.
Izvor: iSerbia