4 начина да научите дете да штеди

Можда сматрате да су ваша деца још увек сувише мала да бисте их учили како да штеде новац, али стручњаци истичу да причу о новцу треба почети у најранијем узрасту. Ево неколико савета који вам могу помоћи да научите децу да се исправно односе према новцу.
kasice-prasice
УСТАНОВИТЕ ЏЕПАРАЦ
Да би дете могло да стекне осећај о новцу, потребно је да дође у контакт са њим. Установите износ месечног џепарца – то не мора бити нека велика сума.
– Џепарац ће омогућити деци да се упознају са функцијом новца и да стекну осећај како би требало да се опходе са њим – истиче Ерика Сендберг, финансијски стручњак. Према њеним речима, први џепарац треба дати детету када напуни шест година, а дете би требало додатно наградити када обави неки кућни посао, као што је усисавање или сређивање собе.
НАГРАДИТЕ ШТЕДЊУ
Подржите дете у штедњи новца, тако што ћете му за сваки сачувани износ дати одређени проценат тог износа. Тако ћете га научити да се исплати штедети, и да не мора одмах да потроши новац који му је дат. Подстакните вашег малишана да одреди шта жели да купи од добијене суме и објасните му да је неопходно да штеди ако заиста жели да приушти себи жељену ствар.
ПОДСТАКНИТЕ ДЕТЕ ДА ПЛАЋА
Да би дете добило што бољи увид у вредност новца, подстакните га да плаћа када идете у продавницу. На тај начин ће се упознати са изгледом различитих новчаница и њиховим вредностима, и научиће како да узима кусур. Неки финансијски стручњаци, као што је Џенет Боднер, сматрају да би нешто старију децу требало да подстакнете да поједине ствари плаћају „из свог џепа“. На пример, можете од њих тражити да учествују у плаћању слаткиша или часова пливања, како би научили да цене новац.
РЕЦИТЕ НЕ
Ако дете подижу родитељи који не знају да кажу „не“ на његове захтеве и који му купују све што пожели, велика је вероватноћа да ће оно израсти у особу склону расипништву и беспотребном трошењу новца. Морате поставити границе. Објасните детету да за неке ствари једноставно немате новца, и немојте одустајати ако почне да вас моли.
 
Аутор: Ирена Хаџиомеровић