Svi smo pročitali gomilu tekstova na temu onoga što je potrebno da bi se odgajila dobra i uspešna deca. Liste svega što obavezno treba da imate u kući i što sigurno, kad se sve sabere, košta više od nekoliko prosečnih plata. Mnogi roditelji nisu u mogućnosti da deci priušte sve ono što bi želela da imaju ili makar onoliko koliko imaju njihovi drugari. Svaki put kad se osetite loše zato što ne možete svom detetu da kupite skup uređaj ili najnoviji model patika, pročitajte sledeći spisak – onih stvari koje deci definitivno nisu potrebne:
1. Apsolutno im nije potrebno dvesta igračaka koje svetle, sviraju i troše baterije.
2. Nisu im potrebni ni najnoviji mobilni telefoni samo zato što ih ima neko drugi.
3. Definitivno im nisu potrebne brendirane krpice u svm mogućim bojama iz francuskih butika u kojima „Dobar dan” košta sto evra.
4. Nisu im potrebne skupe „dodatne aktivnosti” (jahanje, skijanje, tenis) svakog dana posle škole.
Pa, šta im je onda potrebno?
– Potrebna im je podrška i ljubav. Ovo je svima jasno šta znači – razumevanje za prosutu čašu soka umesto grdnje, razgovori o malim i običnim stvarima svakog dana, a ne samo priča o tome šta se od deteta očekuje, onda kad prigusti. Zajedničke večere, što češće. Reči „Volim te” su lekovite, ne štedite ih!
– Potrebne su im obične, jednostavne igračke: kocke, papir i bojice, lutke kao i podsticaj da koriste maštu i igraju se sa svime što im je na dohvat ruke. Kartonsko posuđe za kolače ili kutije za jaja će im biti posebno zanimljivi. Kada sakupe svoju kolekciju jednostavnih stvari, obezbedite im neko sigurno mesto gde će ih čuvati. Kartonska kutija zavučena ispod kreveta će biti idealno mesto za čuvanje dugmića, kamenčića, sitnog novca, školjki…
– Deci je potrebna odeća koju mogu da isprljaju. Potrebne su im stvari koje mogu da obuku u specijalnim prilikama. Ovo posebno važi za devojčice, kojima je potrebna kecelja kada vam pomažu u kuhinji, ili stare haljine i marame, da vežbaju oblačenje.
– Potrebno im je vreme provedeno s roditeljima i rođacima. Potrebna im je igra napolju, odlazak u zoološki vrt. Potreban im je odlazak na farmu ili u grad (ako žive na selu). Deca treba da posete muzej, da vide fontane i odu na plivanje. Potreban im je susret s prirodom. Deci je potrebno maženje, golicanje, šala i potrebno je da budu okruženi različitim ljudima svih starosnih dobi.
– Deci treba omogućiti da postavljaju pitanja, ali im je potrebno i pokazati kako da sami nađu odgovor u knjigama ili posmatranjem. Potrebno je da od vas čuju „Ne znam, hajde da pronađemo odgovor zajedno“, ili „To je odlično pitanje, drago mi je što si me to pitao“. Postavite im i pitanja u stilu „Da si životinja, šta bi bio?“, ili „Da si boja, koja bi bio?“.
– Deci treba omogućiti da istražuju. Treba ih pustiti da se penju visoko, da plivaju, da buše stvari drvenim štapom i podižu kamenje. Pustite decu da jašu konja ili voze bicikl, iako će ih to možda uplašiti na početku. Neka budu izvan vašeg vidokruga deo dana i neka sami rešavaju svoje male konflikte. Neka trče dok se skroz ne umore. Deci je potrebno i da se oprobaju u prvim poslovnim poduhvatima, kao što je pravljenje i prodavanje limunade ili nekog voća. Neka zarađeni novac potroše na ono što sami žele ili neka ga podele sa nekim kome posao nije uspeo.
– Deci je potreban san. Potrebno je da idu na spavanje na vreme, da bi bili odmorni za sutrašnji dan. Potrebno je da provedu vreme ne gledajući u ekran televizora ili računara. Možda će poželeti da razapnu šator i spavaju pod zvezdama. Potrebni su im i trenuci tišine kako bi čuli sopstvene misli, ali i buka, uz bubnjeve, marširanje i pesmu.
– Deci su potrebne knjige i roditelji koji će im čitati. Potrebna su im i druga deca kojima će oni čitati. Potrebne su im knjige kojima će se diviti i one zabavne, koje će ih nasmejati. Potrebni su im stihovi, koje će ponavljati u sebi. Deci su potrebni karakteri koji žive u nekim zajednicama, istorijske ličnosti koje inspirišu. Deci su potrebni heroji kojima će se diviti i gubitnici koje će žaliti.
Dakle, ako ispred sebe imate predugačak spisak igračaka za koje mislite da bi vaše dete obradovalo za Novu godinu, ili posmatrate komšiju koji je svom klincu kupio skupi gedžet a vaš budžet to ne dozvoljava, ili pak osećate krivicu što vaše dete niste upisali na balet ili gimnastiku, što se nas tiče ne morate se osećati krivim. Postoji samo nekoliko stvari koje su deci potrebne i one uglavnom nisu skupe. Za njih je potrebno samo naše vreme i naša podrška da se dete oseća bezbedno, što je minimalna cena koju možemo da platimo.
Izvor: livingunabridged.com
Ne slazem se jedino sa delicem teksta, gde stoji da su kecelje samo za devojcice. Imam dvoje dece, i oboje nam „pomazu“ u kuhinji, u kuci, u skladu sa svojim uzrastom. Necu da dozvolim da sa moj sin oseti povlascenim samo zbog toga sto je musko, tako da radi isto sto i njegova sestra. Njihov tata im daje dobar primer jer delimo obaveze u kuci, pa su oni u prilici da vide da tata pere sudje, usisava ili sprema rucak. Zbog takvog stava da su kecelje samo za devojcice, decaci izrastaju u „muskarcice“ koji misle da mogu sve sto im se prohte.
Pa da, evo primedbe sa zense strane naravno koje se bore za ravnopravnost ali to i ne cine.
TEKST JE SASVIM NA MESTU!!!
Da li Vi kao zensko i kao neko ko se bori za ravnopravnost zameni u necemo svog supruga – npr. cepanje drva ili nosenje decijih kolica uz i niz stepenice ako nemate lift u zgradi, da li mozda pumpate gumu na autu i menjate tockove na kolima ili menjate sijalicu ili su to sve MUSKI POSLOVI???
Ja sam za da se pomaze u kuci i da se ne namecu zeni navodno ZENSKI POSLOVI ali mi smeta kada vidim da od svega sto se nekada nazivalo zenskim poslovima danas su podeljeni dok to nije slucaj sa poslovima koje obavlja muskarac.
Auto nemam, pa ne menjam točkove, gume…ali sijalicu zamenim, i gumicu na slavini, i osigurač, i umem da koristim čekić i šrafciger. Otac me je učio svemu na vreme. Kao i majka. Poslovi su tu da budu urađeni. Radi ih onaj ko u tom trenutku može. Ne dele se na muške i ženske. Ako oboje živimo u tom stanu, oboje obavljamo potrebne poslove.
Naše žene su i u tim „muškim poslovima“ spretnije od muškaraca. Menjam sijalice, vučem kese, sklapam nameštaj, perem auto i pomažem, ako ne mogu sama, kod svih ostalih „muških poslova“.
Nest ne videh da u gradovima bilo ko cepa drva. Kolica nosi i mama ako sama vodi dete u setnju. U selima gde se radi od jutra do mraka poslovi su podeljeni i to je negde Ok. U gradu vecinom rade oba roditelja, i bas je divno kada dodju mrtvi umorni sa posla da muz podigne sve cetiri u vis; a zena cisti, kuva, pere, pegla, radi oko dece. Normalni muskarci ce pomoci svojim duprugama, a „muskarcine“ bas briga da li zena od silnih obaveza ima vremena da se odmori. Uostalom, svi normalni roditelji ce uciti decu kucnim poslovima, a nece praviti od njih debile nesposobne za zivot
Bravo Jovana!