Све сте пробали, али не помаже. Ваше дете и даље уједа, виче, баца се на јавним местима. Нажалост, предњи кортекс двогодишњака није довољно развијен и још развија способност да контролише своје емоције и понашање. У пракси то значи – уједање, бацање хране, уништавање намештаја. Другим речима, понашају се као двогодишњаци.
Али пошто се мозак и даље развија, све до краја тинејџерских дана, деца свих узраста понекад немају рационалну контролу свог понашања. Понекад се чак и петнаестогодишњаци понашају као двогодишњаци!
На ту тему, недавно смо писали у тексту „Имате темпераментно дете? Ви сте срећан родитељ!” и објаснили зашто су темпераментна деца заправо благослов. Али смо остали дужни и пар да објаснимо шта радити кад тај темперамент достигне свој врхунац. Ево шта.
1. Комуницирајте.
Најбољи начин да успоставите и одржите добру комуникацију с дететом јесте да увек покушавате да ствари видите из његовог угла, што ће га мотивисати да развије самоконтролу. Кад деца „одлепе” и почну да уједају или бацају ствари, то је зато што се плаше да ће на неки начин бити повређени или се већ тако осећају. То узнемирење ствара раздор између вашег детета и вас, чак и ако сте иначе блиски. Али, мотивација детета да се лепо понаша, проистиче искључиво из његове природне потребе да вам удовољи и тога каква је ваша комуникација. Ово прво вам је природа подарила, а за друго ћете морати да се побринете сами. Дакле, чим видите да ваше дете прелази границе лепог понашања, покушајте да му се приближите и успоставите контакт:
„Мили, мени се чини да нам је сад најпре свима потребан један загрљај… дођи.”
Понекад је само то довољно да умири дете и преокрене ствари, нарочито ако након загрљаја следи…
2. Играјте се.
Деца развијају емоције кроз игру, тако да често можете спречити недолично понашање тако што ћете помоћи детету да све те осећаје које носи у себи избаци кроз голицање, кикотање и игру.
Покушајте с трчањем, шугицама, бацањем плишаних играчака низ степенице. Гледајте, укључите, дивите се како прецизно баца. Деци су такве игре једноставно потребне како би правилно каналисали емоције и задовољили те импулсе које иначе задовољавају бацањем ствари. Покушајте да се заједно смејете и уживате.
Правило које увек важи је – што више смеха, то мање недоличног понашања..
Дакле, кад ваше дете почне да прелази границе, ухватите га за руку и изведите напоље, или, ако не можете то, онда потрошите пет минута на јурњаву у кући. Дозволите му да избаци нагомилану енергију.
Осим ако ствари нису отишле предалеко и игра једноставно не може да реши проблем. У том случају…
3. Помозите детету да искаже емоције.
Кад је дете џангризаво или пркосно и игра не помаже у поправљању расположења, знајте да ваш малишан тражи вашу помоћ да се ослободи нагомиланих осећања која га гуше. Сва мала деца носе некакав „емотивни терет” који се пуни емоцијама које нису спремни да процесуирају већ их тако гурају у запећак. Међутим, тај терет се у неком моменту толико увећа, а осећања притискају и прете да искуљају. Деца тада одбијају да сарађују и подижу зидове око себе. Ако будете игнорисали ове сигнале и не будете помогли детету на прави начин да искаже осећања (подсећамо вас још једном, мала деца то не умеју сама) можете бити сигурни да ће емоције експлодирати, а то је оно што многи родитељи зову „напад беса”.
Али, проактивним деловањем овакве сцене можете спречити. Како? Створите сигурно окружење. Покажите разумевање (знамо да није увек једноставно). Приближите се детету и погледајте га у очи. Ставите нежно своју руку на његову да бисте зауставили бацање ствари. Покушајте да границе поставите што лепшим речима:
Као и одрасли, и деца кад једном осете слободу и покажу осећања, осете невероватно олакшање.
Наравно да ово све не значи да треба да дозволите детету да вас вређа и говори ружно. Никако. Рећи ћете, рецимо:
Дубоко удахните и одуприте се потреби да почнете да вичете. Саслушајте своје дете. Касније ће вам вероватно сам доћи с извињењем. Ако то не уради, ви свакако помените да то није било у реду и да је у вашој кући правило да се ружне речи не говоре. За ово, наравно, морате увек бити пример. Ако ви псујете или вређате свог партнера, не мођете се љутити ако дете следи ваш пример. Немате то право.
4. На леп начин поставите границе.
Наравно, све ово не значи да темпераментној деци не треба постављати никакве границе. Наша је одговорност да усмеравамо и васпитавамо своју децу. Али, по природи ствари, сва људска биће имају потребу да се одупру контроли – нека више, нека мање. Ако је ваша потреба да вас дете беспоговорно слуша, оно ће касније тако да се понаша и кад одрасте – у браку, на послу.
Дозвољаваће и тражити да буде контролисано.
Сва деца, ког год да су узраста, брже и лакше ће послушати ако уоче да покушавате да свет видите из њиховог угла и да их разумете.
5. Контролишите своје емоције.
Није изненађење да се деца понашају као деца – детињасто. Ако одреагујемо тако што ћемо и сами изгубити стрпљење и разум, само ћемо погоршати ствари. Само ако сте у стању да контролишете своје емоције, можете контролисати ситуацију. Осим тога, тако учите и дете да управља сопственим осећањима. А кад то науче, научиће да контролишу своје понашање, без потискивања емоција.
Ових пет алата даће вашем детету подршку неопходну да би се понашао најбоље што уме у већини ситуација. Наравно, ако сте родитељ двогодишњака, подразумева се да ће оловке, маркери и опасни предмети увек бити ван његовог домашаја. Чак и ако сва правила поштујете, биће вам потребни брзи рефлекси да ухватите чинију која је полетела на под.
Извор: Аhaparenting