1. Šta je važno u prva tri meseca života?
Dete se sasvim “budi” u život u period od dva do tri meseca života. Roditelj treba da se pobrine da to buđenje bude prijatno, obasuto ljubavlju i pažnjom.
2. Osećaj sigurnosti
Kada je bebi potrebna pomoć ona plače. Sa šest meseci ono nije u mogućnosti da traži pomoć. Zato ih majke i očevi hrane, nunaju, uspavljuju, menjaju pelene, zabavljaju… Svaki dan im pružamo osećaj sigurnosti, čak i samim tim što smo pored svog deteta.
3. Zašto se dete stidi nepoznatih?
Već u prvoj godini dete razlikuje ljude iz svog okruženja i strance. Dete ne želi u naručje nepoznatoj osobi, I tada traži mamu ili tatu. To je normalno I instiktivno ponašanje. Dete želi da dobije relativnu slobodu kretanja, da ga za ruku drži i vodi njemu bliska osoba.
Najčešće, odrasli žele da ga oslobode te navike, pa ga kritikuju i “primoravaju” da bude ljubazno. A za dete je najvažnije da bude bezbedno.
4. Sigurnost, razvoj i sazrevanje
Već posle godinu dana dete treba da usvoji neke norme ponašanja, tako što će imati roditelja kao primer. A to je način kako se dete kreće, ponaša, imitira…
U slučaju da dete izgubi roditelja iz vida, počeće da plače, a to je rezultat toga što se i roditelji slićno ponašaju u tim situacijama. Takvo ponošanje se razvija otprilike oko tri godine. U kasnijem životu ponašanje se menja, na to utiče škola, nastavnici i društvo.
5. Kako se izboriti sa dečijim stresom?
Kada se dete sretne sa nekim problemom prvo se obraća svojoj majci za pomoć. U njenom zagrljaju se oseća najsigurnije. Majka ga hrabri, teši, čak i prihvata detetova negativna osećanja. koliko dođe do takve situacije važno je prihvatiti k sebi dete, saslušati ga, i pružiti mu osećaj sigurnosti.
Pripremila Slađana Pantović