Бити родитељ захтевног детета сигурно је изазов, каже психотерапеут Ендру Фулер. И он то добро зна, јер је хиљаде таквих, осетљивих, захтевних, неко би рекао тешких малих пацијената прошло кроз његову ординацију.
Да би се носили са васпитањем и њиховим одрастањем, родитељима су потребне посебне вештине, припрема и стратешко планирање.
Али, веома често су она деца коју сматрају тешком заправо сутрашње вође, рекао је Фулер. Они знају шта желе и одлучни су да то остваре. Истина, тешко је управљати њима, али истина је и да родитељи путем њих могу пуно научити о животу и о себи.
Књига Ендру Фулера, „Тешка деца“, говори о томе како треба да се развију потенцијали ове деце и како усмерити њихову огромну енергију у конструктивне активности.
Један од највећих парадокса у животу је тај што многа деца која су, кад су била мала, увек тражила нове изазове и тестирала границе, на крају постају утицајне личности кад одрасту. Имају невероватну енергију и лидерски потенцијал.
Златна правила за одгајање тешке деце
Многе идеје у овој књизи црпе се из успешних стратегија које су неки родитељи већ испробали са својим тинејџерима. Међутим, постоји и доста „трикова“ који су погодни за млађу децу.
1. Нема одмора!
Енергија тешке деце никада не нестаје. Можете бити сигурни да свако дете или тинејџер има пуно више енергије него одрасла особа. При томе је спреман да троши ту енергију како би добио битку. Стога би мудри родитељи требало да бирају битке које бију како би избегли оне сукобе који су непотребни.
Генерално је добро одредити врсту понашања које желите да подстакнете и врсту понашања које желите да ограничите. Затим се фокусирајте на ова два приоритета и радите на њима најмање шест недеља. Ако се одједном фокусирате на исправљање неколико понашања које вам код детета сметају, све што ћете постићи је да на крају будете исцрпљени, а без резултата.
2. Два оштра камена не мељу брашно
Студије мождане активности деце и тинејџера док су у сукобу идентификовале су неке занимљиве карактеристике. Најактивнији делови мозга у конфликтној ситуацији су дугуљасти мозак који покреће реакције и амигдала – центар за мозак у коме се формира одлука „бори се или бежи“.
То значи да је дете усред интензивног сукоба готово једнако паметно као и крокодил. Објашњавање и расправљање је губљење времена. Без обзира на то колико су ваши савети непроцењиви, само трошите речи. Деца не могу чути ваше мудре речи и ништа научити јер подручја мозга која су „одговорна“ за слушање и учење тренутно нису активна.
Када експлодирате, ваша способност размишљања такође се приближава способности крокодила. Какав разговор могу имати два љута крокодила? Могу само да угризу један другог. Дакле, два оштра камена не мељу брашно. Стога, ако је могуће, одмакните се прво, „спустите лопту“, избројте до 50 ако треба – и тек онда реагујте.
3. Не ваљајте се у блату!
Тешка деца воле велике брзине. Воле драму, неочекиване преокрете као у сапуници. И не само то, они имају огроман таленат за стварање драме, хорора и акције. Дајте им драму и они су свој на своме.
Увек кажем родитељима да је свађа са проблематичним дететом као борба против свиње у блату: на крају сте обоје блатњави до ушију, али само је свиња задовољна. Дакле, ако желите да му помогнете да промени своје понашање, мораћете да потражите други начин.
То не значи дићи руке. То значи да ћете морати решити проблем много мудрије. Али, шта год радили, не надајте се да ће деца прерасти свој карактер. Постоје две могућности: или ће научити да се прилагођавају и мењају, или да годинама тероришу читаву породицу. Карактер детета остаје релативно непромењен – разлика је у начину на који га дете манифестује и њиме управља. Овде је улога родитеља да ограничи деструктивно понашање и изгради здраве навике код свог детета.
Опасна игра провокативних питања
Да, многи родитељи су прави мајстори да запале ватру и још долију уље. Ево како се то најуспешније ради, кроз неколико примера провокативних питања:
„Јеси ли више научио?“
„Јесте ли очистили собу?“ (након што сте видели да нису)
„Не мислиш ваљда напоље у томе?“
„Где ти је била памет?“
„Претпостављам да имаш добар разлог што ти свеска изгледа тако?“
Ако желите да се тешко дете пребаци у мод скандала, само му поставите провокативно питање. Почеће напади и контранапади, који ће трајати сатима.
Зато, претворите провокативна питања у јасне поруке. Ево неколико примера:
„Дакле, време је за учење.“
„Очистите молим вас собу пре вечере.“
„Желим да те подсетим шта смо се договорили.“
И тако долазимо до следећег златног правила које су успоставили родитељи тешке деце: сукцесивне акције су снажније од речи.
4. Питања су важнија од речи
Од онога што говорите, далеко је важније оно што радите. Последњих деценија родитељи су склони да објашњавају све својој деци. Нека су објашњења заправо корисна, али чини се да су родитељи одлучили да ће, ако су само објаснили својој деци, ствари саме да се реше.
То можда функционише у неким случајевима, али тешка деца се ретко слушају довољно да разумеју речи или су превише заузета да вас убеде у сопствено гледиште. За тешку децу дела су дефинитивно важнија од речи.
Многа истраживања показују да мали ритуали у породичном животу имају велику позитивну снагу. Ритуали граде добру атмосферу и навике, а код тешке деце навике раде сјајан посао. Ритуали не морају бити скупи – у ствари, они најдрагоценији коштају врло мало или чак ништа у новчаном износу. Ритуали су оне ствари које ће се деца једног дана сећати: „Мама нас је увек водила…“ или “ Тата није никад пропустио…“
Ваши ритуали ће се вероватно разликовати од оних у другим породицама. То би могла бити пица у петак увече, шетња после вечере у среду или обавезни филм у недељу увече. Ритуал је породични догађај који се дешава стално и непромењиво, без обзира на понашање детета.
Ритуали су попут вешалице на коју људи везују лепе успомене у свој живот.
Када у породици одраста тешко дете, вероватно ће породични ритуали трпети. Хиљаде пута сам чуо родитеље како се жале: „Увек смо петком ишли на пицу, али једне вечери се толико наљутио да смо престали то да радимо“ или „Изашли смо заједно у шетњу, али било је тако лоше да смо се брзо вратили“ . Ако то важи и за вашу породицу, станите и размислите о томе које бисте ритуале могли да уведете…
5. У детету изградите отпорност
Отпорност је квалитет карактера који нам помаже да видимо добро у лошим ситуацијама. Као што саветује народ, ако нам живот подари лимун, можемо направити лимунаду. Када дођу тешка времена, управо је та унутрашња жилавост која нам помаже да се уздигнемо изнад препрека и превазиђемо их.
Деца и тинејџери развијају отпорност када имају:
• сигурност да су вољени у својој породици;
• разнолику групу пријатеља;
• одраслу особу ван породице са којом се разуме.
Помоћи ћете свом детету да изгради унутрашњу отпорност тако што ћете му увек јасно давати до знања да га волите (иако такође јасно стављате до знања да вам се не свиђа начин на који се он / она понаша у овом тренутку).
Најважнији фактор на путу вашег детета ка испуњеном и испуњеном животу су породични односи. Снажна позитивна веза између вас и детета је највећи приоритет. Стога, ако се ви или дете понашате на начин који угрожава снагу ове везе, тада је време за другачији приступ.
Ендру Фулер је клинички психолог и породични терапеут који нуди практичну подршку родитељима и наставницима који се суочавају са озбиљним изазовом званим „тешка деца“. Радио је са хиљадама деце и њихових родитеља, као и са многим школама и заједницама Написао је неколико бестселера, међу којима су: „Тешка деца“, „Како помоћи детету да успе у школи“, „Живот као водич за кориснике“ и још много тога.