„Da li i vi često vičete, pretite detetu „sankcijama“ koje onda ne ispoštujete ili ga kažnjavate ignorisanjem?“, pita se Astrid Van Den Bruk na todaysparent.com.
Takve trikove su koristili naši roditelji (i njihovi roditelji ranije) da bi nas naterali da mirno sedimo ili se pristojno ponašamo pred ljudima. Moderniji pristup je pomoći detetu da izgradi moralni kompas i emocionalnu inteligenciju koja mu je potrebna za dobro ponašanje u mnogim različitim situacijama.
Ako vam se ne sviđaju metode koje ste do sada koristili i želite da ih poboljšate, pomoć dolazi od tri najbolja stručnjaka za brigu o deci u Kanadi: Dženifer Kolari, autor knjige „Povezujuće roditeljstvo: Kako odgajiti divnu decu“; Kejti Lin, predavač i autor radionica za roditelje; i Kerin Gordon, autor vodiča dr Kerin o tinejdžerskim odnosima.
Ako vičete
„Ostavi te tanjire odmah! Smesta!“ Vikanje možda privlači pažnju vaše dece, ali „to ih ne uči ničemu što želimo da ih naučimo „, primećuje Lin. Ako deca primete da vi u osnovi komunicirate putem vikanja, mnogo je verovatnije da će vikanje i sami koristiti kao osnovni oblik komunikacije. Šta više: „Ako stalno vrištite ili zastrašujete dete, te metode će u nekom trenutku izgubiti efekat“, dodaje Kolari.
Poboljšajte svoju tehniku: umesto da vičete na decu u susednoj sobi, Lin vam predlaže da odete do njih i razgovarate licem u lice. Pokušajte da izbegnete glasne sukobe, postavljajući svoja očekivanja smirenim i tihim tonom: „Želim da budete tihi. Ako ne možete, moraću da sklonim te igračke koje prave buku.“ A ako dete prekrši pravila? Naglasite da su izabrali posledice na koje ste ih upozorili i ostanite dosledni.
Ako uzalud pretite
Molite. Ljubazno tražite. Snažno upozoravate svoje dete da ne skače sa sofe na sofu. I na kraju vam ostaje samo jedno oružje: „Ako još jednom skočiš, nema crtaća do kraja meseca.“ I on skoči. I vi ugasite televizor. I naravno, ne ispunite obećanje već koliko sutra, pod izgovorom da se popravio, pustite crtani film. Dugoročno, to će vam stvoriti probleme, kaže Gordon. „Ako roditelj jedno govori a drugo radi, deca nauče da mu ne veruju. Problem je taj što je poverenje temelj svake zdrave veze.“
Poboljšajte svoju tehniku: umesto da uzalud pretite, priuštite sebi malo odmora. Imajte na umu (i to i recite) da se dete ne ponaša dobro, ali objasnite da ste toliko ljuti da trenutno ne želite svađu. „Razmisliću zašto radiš to što radiš – razgovaraćemo ponovo kasnije“, predlaže Kolari. „Tada ćete moći da smislite razumnije sankcije koje možete u potpunosti da sprovedete.“
Ako ste pobornik metode „u svoju sobu“
Bilo da se radi o ćošku, stolici, svojoj sobi, korišćenje „kaznenog mesta“ može imati vrlo diskutabilne rezultate. Ponekad to uspe. Ponekad vaše dete samo sedi tamo i razmišlja o tome kako da ga sledeći put ne uhvate. I kako ste vi nepravedni i grozni prema njemu. A vama se može činiti da se popravio zato što se postideo, shvatio da je pogrešio i sad se ponaša dobro.
Za dete je to poput izdržavanja kazne: „Osuđen si i ideš u zatvor“, kaže Lin. Štaviše, njegovo slanje u ćošak može dovesti do borbe za prevlast između vas ako obratite više pažnje na to da tamo mirno sedi tamo nego na lekciji koju mora da nauči.
Poboljšajte svoju tehniku: neka to mesto na koje odlazi kad pogreši bude „mesto za razmišljanje“, sugeriše Kolari. Ne morate ga oterati u drugu sobu; to mesto može biti u krilu ili u vašoj blizini.
Ako pljesnete dete
Udarac po guzi pokazuje detetu ko je gazda. Ono se boji da će, ako pogreši, opet biti udareno. Zbog toga izgleda da batine deluju, ali iz istog razloga stručnjaci ne odobravaju ovu strategiju. Pljeskanje šalje zbunjujuću poruku: „Nije lepo udarati brata, zato te udaram“, kaže Gordon. „Mnogi roditelji to rade zato što ne znaju šta drugo.“
Poboljšajte svoju tehniku: umesto da pribegavate fizičkim kaznama, usredsredite se na najvažnije stvari. Prvo recite šta očekujete. Postavite logične posledice ako se vaša očekivanja ne ispune, i objasnite detetu: „Ako to ne uradite, moraću da okončam vašu igru.“
Ako kažnjavate tišinom
Nekoliko puta ste tražili od svoje dece da prestanu da se svađaju na zadnjem sedištu. Konačno, kada vas ni peti put nisu poslušali, dreknete: „Ne mogu više!“, A onda ćutite i ne govorite ništa. Iako iznenadni prekid komunikacije može zaustaviti gnjavažu, tišina čini da se deca osećaju neprijatno.
Žele ponovo da razgovaraju sa njima, pa odmah poprave svoje ponašanje. Ova metoda očigledno deluje, ali možda nećete želeti da je pretvorite u naviku. Lin predlaže da se zapitate zašto to radite. Ako želite da se smirite, a ne da vičete, tišina je u redu. Ako ste ljuti i ne želite da razgovarate sa detetom samo da biste mu se vratili, ona savetuje da pronađete drugi pristup.
Poboljšajte svoju tehniku: Ako trebate da se zaustavite na neko vreme i duboko udahnete nekoliko puta, prvo objasnite detetu: neko vreme nećete govoriti jer vam treba da se smirite. Ako ste skloni da koristite tišinu kako biste pokazali svom detetu ljutnju jer nije poštovao neko važno pravilo, poput vezivanja pojasa, Lin predlaže upotrebu „trika sa knjigom“. Stavite knjigu u torbu koja služi baš za one momente kada se vaše dete ne veže i odbija da to učini. Umesto da ulazite u raspravu, izvadite knjigu i počnite da čitate. „Možda nećete pročitati nijednu reč jer ste užasno uznemireni, ali poruka je: ‘Ja ću da čitam knjigu, pa kada budete spremni da stavite pojas, možemo da nastavimo’„, kaže Lin.
Ako izbegavate disciplinu
Ponekad povlačenje (na primer, kada se deca svađaju oko igračke) može biti dobar potez jer primorava decu da sami reše problem. Ali, kako kaže Kolari, „ponekad upadamo u roditeljsku apatiju; viknuli smo i nije uspelo, a onda smo samo seli zanemarivši problem. Loše je jer pokazuje vašoj deci da ne postoji struktura ili neko ko bi išta preduzeo.“ Da ne spominjemo da to uopšte ne ometa neželjeno ponašanje, kao ni cmoljenje.
Poboljšajte svoju tehniku: Koristite skalu od 1 do 10 tokom dana za merenje nivoa strpljenja za decu (1 – izuzetno strpljiv, 10 – na ivici pucanja). Redovno obraćajte pažnju i ako se diže, napravite mini-pauzu da se vratite sebi. I zapamtite da ne postoji savršen roditelj i ne biramo uvek najbolji način da disciplinujemo svoju decu.