6 ствари које сам научила захваљујући строгој мами

18 јуна, 2014

Као дете, мислила сам да имам најстрожију маму. Није ми дозвољавала да имам момка до шеснаесте године, нисмо могли да спавамо код другарица и морала сам да будем кући у 10 сати. Говорила сам себи „Кад ја будем родитељ, све ћу радити другачије. Никад нећу бити таква мама“. А онда сам добила децу.bb
Некада ми се чини да све чиним исто као и моја мама, и знам да сам строга. Али сада знам и да је све то било из љубави. И никада нећу моћи довољно да јој захвалим за све лекције којима ме је научила, а од којих је најважнија та, да је породица на првом месту.

1. Не одустај
Молила сам маму да ме упише на кларинет, да бих била као своја старија сестра. Али, мама је имала услов – ако се упишем у четвртом разреду, нема одустајања до средње школе. Знала је да ће ми брзо досадити и да ће ме мрзети да вежбам. И после годину дана стварно сам је молила да се испишем, али она ме је подсетила на своје правило. Знала је да ће ми то изградити карактер и да ћу развити љубав према музици која ће ми променити живот. И заиста, музика ми је помогла на моја четири порођаја, смирује ме и помаже ми да пишем.

2. Буди дете
Док су се све моје другарице држале за руке и љубакале са својим момцима у седмом разреду, ја сам се питала зашто не могу и ја. Али моја мама имала је чврсто правило – нема момака пре шеснаесте године. Желела је да, док смо деца, будемо деца. Због тога сам искусила детињство у свој његовој невиности и то је дар на коме сам јој захвална, јер многа деца исувише брзо одрастају.

3. Напорно ради за оно што желиш
Своја лета у старјим разредима проводила сам са мамом на послу. Помагала сам око папирологије, јављала се на телефон, сређивала полице… Са петнаест година почела сам да радим на шалтеру у лекарској ординацији. Са шеснаест сам радила сваког дана после школе од 5 до 10 увече да бих зарадила за аутомобил. Прижељкивала сам да ми мама просто купи ауто а ја да задржим своју зараду, али ми је чињеница да сам сама зарадила свој аутомобил донела много задовољства.

4. Изађи напоље и играј се
Да сам могла да бирам, нацртала бих се испед ТВ-а и гледала цртаће по цео дан. Уместо тога, мама би само викнула из кухиње: “Иди напоље да се играш!” Возили бисмо бицикле од јутра до мрака, трчали кроз прскалице, лежали у трави и посматрали облаке. Понекад бих се са књигом завукла на дрво и задубила у читање све док је не бих чула да ме дозива на вечеру. Све то научило ме је самосталној, креативној и активној игри.

5. Викенд је за породицу
Време смо проводили са фамилијом, укључујући бабе, деде, ујаке, тетке и родбину. Окупљања нису била по позиву већ су сви увек били добродошли. Увек је било хране, смеха, и није било других планова осим да проводимо време заједно. Понекад сам желела да будем више као друга деца, која иду да преспавају код другара или са њима на пут, али, кад се сад осврнем, имам прегршт успомена на људе који ми највише значе у животу – породицу.

6. Све пада у воду кад постанете бака
Најдраже ми је кад гледам каква је моја мама са мојом децом. Јако их воли, али на други начин него што је волела мене. Мекша је, мање строга – уместо да поставља правила, више воли да их крши. И, мада сам сада строга мама, знам да ћу једном, са својим унуцима, бити другачија, иако ћу их једнако волети.
Пише: Никол Скот
Приредила: Јована Папан
www.detinjarije.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама