Ovih sedam stvari roditelji često rade nesvesno, a time, iz želje da zaštite dete, utiču na to da oni kasnije imaju manje samopouzdanja kroz život. Evo na šta treba obratiti pažnju:
1. Ne dopuštamo deci da iskuse rizik
Živimo u svetu koji nas na svakom koraku upozorava na opasnost. U strahu za dečju sigurnost, činimo sve što možemo, da bismo zaštitili svoje najmlađe i najdraže. Ali, „držanje pod staklenim zvonom“ imaće kontraefekt.
Naučno je dokazano: ako se dete nikad slobodno ne igra napolju i nije mu dozvoljeno da iskusi padove i ogrebotine, u kasnijem dobu ima veći rizik od fobija.
Deca treba da padaju kako bi naučila da je to normalno; tinejdžeri treba da prekinu s dečkom ili devojkom da bi cenili emocionalnu zrelost koju zahteva trajan odnos. Ako roditelji uklone rizik iz života svoje dece, ona će kasnije odrasti u osobe visoke arogancije i niskog samopouzdanja.
2. Spašavamo ih prebrzo
Ako stalno „uskačete“ svojoj deci i rešavate probleme umesto njih, svojom „asistencijom“ stvorićete nove probleme. Takvim „kratkotočnim merama“ propušta se suština roditeljstva – osposobiti mlade da sami nešto učine bez naše pomoć. Ako se deca naviknu da ih neko uvek spašava iz svake neugodne situacije, nemaju osećaj za stvarnost.
3. Prebrzo se naljutimo
Kada prebrzo besnimo i osuđujemo loše ponašanje, deca nastoje da varaju, preteruju i lažu da bi izbegla stvarnost. Nismo im stvorili uslove da se suoče s njom.
4. Upadamo u zamku krivice
Vaše dete ne mora vas voleti svakog minuta. Preboleće razočaranje, ali neće preboleti učinke razmaženosti. Recite „ne“ ili „ne sada“’ i pustite ih decu da se bore za ono što žele. Roditelji su skloni preteranom nagrađivanju, a time propuštamo mogućnost da im objasnimo da uspeh zavisi od njihovih ličnih postupaka. Nemojte decu učiti da dobra ocena automtski znači odlazak u kupovinu kao nagradu.
Ako se vaš odnos zasniva na materijalnim nagradama, deca neće iskusiti ni zdravu motivaciju, ni bezuslovnu ljubav.
5. Ne govorimo o vlastitim greškama
Deca žele „raširiti krila“ i iskušati stvari na svoj način. Moramo ih pustiti, ali to ne znači da im ne možemo pomoći u „navigaciji“. Nemojte pred decom glumiti da ste „bezgrešni“ nego podelite s njima neku anegdotu o greškama koje ste činili u njihovim godinama. Razgovarajte o tome kako ste postupili i kakve ste lekcije iz toga izvukli.
6. Inteligencija i darovitost ne znače i zrelost
Inteligencija se često koristi kao mera za zrelost deteta, ali to često nije tako. Na primer, neki profesionalni sportisti i glumci imaju ogroman talenat, ali su poznati i po skandalima. Samo zato što postoji darovitost u jednom aspektu detetovog života, ne pretpostavljajte da to obuhvata sva područja.
Nema čarobnog „doba odgovornosti“ ili dokazanog vodiča kada detetu treba dati posebnu slobodu, ali dobro pravilo je promatrati drugu decu istog uzrasta kao i vaše. Ako primetite da su oni samostalniji nego vaše dete, možda kasnite sa davanjem nezavistnoti svom detetu.
7. Svoje teorije ne sprovodimo u praksi
Roditeljska je odgovornost da detetu budemo uzor, živeći onako, kako bismo hteli da naša deca žive. Ako sami lažete i varate, zašto očekujete da vaša deca čine drukčije? Budite iskreni i otvoreni prema ljudima, pružite pomoć kad god možete. Učinite ljude i mesta oko sebe boljima nego što ste ih zatekli, a vaša deca će to ceniti i činiti isto.