Када одрастете и посматрате људе који вас окружују, почињете и да примећујете да у вашој фамилији или међу пријатељима има и оних људи који баш и нису испали добро. Код неког је то дубоко закопано па се и не примећује, а код других је потпуно очигледно.
Али, кад приметите да неко иде лошим путем, врло вероватно ћете се запитати – шта га је гурнулo на ту страну? Како се то догодило? Разлози могу бити бројни, а свакако да ситуација која је за неког можда пут у пропаст, за другог може бити подстицај да гура напред. Јер смо сви ми бића за себе.
Ипак, постоје неке ситуације које за дечју душу могу бити окидач. Не значи да ће дете које их доживи нужно кренути лошим путем, али шансе за то су веће. Ово су неке од њих.
1. Губитак неког блиског
Губитак драге, блиске особе на дете или тинејџера може оставити врло дубок траг јер су деца ретко на то спремна. Ако је реч о губитку неког врло блиског, попут родитеља или брата или сестре, већина деце то ће доживети трауматично. Зато је важно да добије разумевање, топлину и подршку оних који остају уз њега.
2. Ако је дете сведочило неком трауматичном догађају
Бити сведок једном или чак континуирано трауматичним ситуацијама у раном детињству може буквално преусмерити живот детета. Чак и најбоље дете на свету лако може кренути погрешним путем убрзо након трауме, нарочито ако његову бол нико не препозна и не покуша да излечи.
3. Недостатак родитељске подршке
Родитељска подршка је гориво за дете. Она их покреће и држи на исправном путу. Кад ваше дете улаже труд, а ви видите само грешке, они могу осетити да су вас изневерили шта год да ураде. Да нису довољно добри. И онда, лако се може десити да ту пажњу и подршку потраже на другом месту и на лош начин.
4. Превелика родитељска контрола
Претерана контрола од стране родитеља може се лако обити о главу. Деца, као и одрасли, кад им је превише тога забрањено и кад су затворени у чаури где се осећају спутано обично имају два излаза: да се потпуно затворе и предају или да постану до краја бунтовни. А ни једно ни друго не води добрим путем.
5. Претерана попустљивост родитеља
Бити родитељ није исто што и бити другар. Направите јасну разлику. Ако сте им другар, па другарски договарате правила, онда не можете очекивати структуру и поштовање граница. А деци су границе неопходне да би остали на правом путу.
6. Ако има родитеља који је сам кренуо лошим путем
Дете чији су родитељи зависници или су једноставно кренули странпутицом, врло вероватно ће и само исто завршити. Нарочито ако је реч о оба родитеља. Деца за прве узоре узимају своје родитеље. А управо те прве године формирања су кључ.
7. Жеља да се уклопе и буду део екипе
Деца инстинктивно желе да се уклопе. Да буду прихваћена и цењена. А врло често то значи бити део „кул“ екипе која шета по танком леду. Деца то не виде и понекад ће учинити све да буду прихваћени.
8. Недостатак родитељске љубави
Имати родитеља који занемарује емотивне потребе детета значи имати и дубоке ожиљке. Једна од последица такве ситуације је и та да ће дете ту љубави тражити на другим местима. А та друга места понекад нису нимало сјајна.
Наравно да ниједна од ових ситуација није гаранција да ће дете кренути лошим путем, али свакако јесте аларм који не треба занемарити.