„Само припремљен говорник заслужује самопоуздање.“ (Дејл Карнеги)
Страх од јавног наступа је међу најзаступљенијим страховима. У његовој основи је заправо страх од одбијања. Како јавни наступ не би за вас представљао баук, корисно је обратити пажњу на неколико савета утемељених на реторици.
1. Припрема. Пођите од тога да све зависи искључиво од вас. Уколико сте добро припремљени за предавање, ваше самопоуздање ће бити на вишем нивоу, па ће се и трема умањити. Говорење је спонтано (када сте добар говорник). Говор не сме да буде спонтан. Припрема улива сигурност и отклања страх од јавног наступа. Исто важи и за ваша предавања. Уколико немате припремљено излагање за час, деловаћете нестручно. Уз добру припрему, наставник звучи удебљиво, што је један од основних услова доброг излагања.
2. Ваш изглед и понашање – од тога зависи како ће вас људи прихватити. Понашајте се као да већ имате самопоуздање. Достојанствено држање и изражајност очију умногоме могу допринети вашем излагању, баш као што несигурност и неуредан изглед могу наштетити.
3. Правилно дисање је основа говорништва. Једино правилним дисањем омогућавате да се развију сви тонови у грлу, као и да сваки тон добије пуну снагу. Вештина дисања се огледа у томе да се при удисању уноси што већа количина ваздуха у плућа. То је вештина која се, уз вежбу, може савладати.
4. Правилно изговарање сваког гласа у речи је такође важно, а може се унапредити вежбама артикулације.
5. Дикција: реченични склоп, јасност изражавања и боја речи у великој мери одређују лепоту вашег говора. Није циљ да вас ученици чују, већ да вас разумеју. Како бисте постигли јасност у изражавању, пошто сте савладали све захтеве артикулације, морате бринути о томе да сваку реч и свако слово у речи изговорите, да ниједно слово у речи не буде сумњиво изражено, да ниједна реч не буде недоречена, нејасна или прогутана. Дикција, поред техничке, претпоставља и стилску јасноћу, односно склоп реченице такав да њоме мисао буде јасно и несумњиво исказана. Учите од најбољих говорника, слушајте њихова излагања и обраћајте пажњу на дикцију.
6. Пауза за ефекат утиче на то да ваше излагање не делује монотоно, већ живо и убедљиво. Тиме ћете код ученика одржати пажњу, што је за једног наставника од пресудне важности.
7. Гестови, удружени с речима, морају бити тумач и израз истих мисли. Немојте само стајати укочено на средини учионице. Гестови би требало да буду природни, не претерани. Такође, важно је да њима наглашавате битне ствари у свом излагању, то јест да их користите сврсисходно.
8. Етика. Сваком беседнику, па и наставнику, сврха мора бити добро. Ниједно блиставо излагање нема вредност уколико не служи ширењу позитивних вредности. Образовне циљеве зато увек треба на прави начин усклађивати са васпитним.
Аутор чланка: Доц. др Биљана Ћирић
Извор: institut.edu.rs