8 utemeljenih činjenica: Zašto deca moraju biti napolju u jesen

oktobar 10, 2016

Pripremite svoju decu na sezonu hladnih dana – dajte njihovom organizmu da se prilagodi na najbolji mogući način

deca planinarenje
Vrlo je neobično kako nakon vrlo društvenog leta preko nedelje odjednom nema gotovo više nikoga napolju. Parkići tonu u sivilo vremena, ljudi se sada doduše nešto malo više šetaju, ali – zašto je dečja igra stala samo zato što je vani vreme za jaknu?
Shvatamo, naravno, nije ni mamama baš najdivnije vreme da se smrzavaju po klupicama, ali sat vremena dnevno – barem sat vremena dnevno možete biti vani. Kako ste preko leta imali društvo, što je pretpostavljamo slučaj brojnih mama, posebno onih koji imaju nekoliko dece i popriličan krug poznanika s istim statusom, zašto se to društvo ne okuplja i u hladnije dane.

Pročitajte i 20 razloga zašto igranje u prirodi čini decu pametnijom …

Shvatamo – počela je škola, deca su krenula u vrtić, dan je sve kraći i hladno je – ali sat vremena dnevno….
Pripremite svoju decu na sezonu hladnih dana – dajte njihovom organizmu da se prilagodi na najbolji mogući način. Tako da ste vani. Barem sat vremena dnevno.
1. Jesenji imunitet
Pedijatri i svi zdravstveni radnici uglas će istaći sve blagodati boravka na svežem zraku – kretanje vani detetu omogućuje da se nadiše svežeg vazduha koji će zasigurno povoljno uticati na njegove disajne puteve (nosići se brže odčepe, sluznica se ne isušuje kao u toplom, suvom vazduhu što dovodi do zgušnjavanja sluzi… ), bolje im radi krvotok , a o blagodatima aktivnosti i umora da i ne govorimo.
I sam kašalj brže će se smiriti ukoliko dete u pluća unosi svež, a ne suv, ustajali vazduh, a date li pritom detetu da se malo poigra, da dotakne tlo, skuplja jesenje plodove s poda (orahe, kestene), razbacuje lišće, jer i sva ta vanjska prljavština u sebi ima čitav niz dobrih bakterija (mikrobakterija iz tla i vazduha) koje takođe utiču na podizanje detetovog imuniteta, odnosno stvaranje otpora na brojne bolesti (alergije, dijabetes, multipla skleroza, crevne bolesti …).

Pročitajte i U Švajcarskoj decu šalju da dane provode u šumi, gacaju po …

2. Razvija im se vid
Probajte se pitati zašto je sve više i više dece kratkovidno? Istraživanja su pokazala da je jedan od ključnih činioca oštećenja vida na daljinu taj što deca sve više i više vremena provode u zatvorenom prostoru pod veštačkim svetlima. Dnevno otvoreni svetlo pomaže u razvoju vida tako da oči održavaju pravilan razmak između leće i mrežnice, koja čuva vid u fokusu. A fokus je vani ipak malo različitiji nego u zatvorenom prostoru.
3. Doza vitamina D
Deca svih dobi – kao i adolescenti i odrasli – često ne dobijaju dovoljno vitamina D koji pomaže  telu da apsorbuje kalcijum, kako bi se sprečile bolesti kostiju, dijabetes i bolesti srca. Mleko je takođe izvor, ali sunčeva svetlost je doslovno najbolji lek. Lekari često podstiču decu da se igraju  vani, na suncu – a to što je vani hladno ne znači da je sunce manje bogato tim potrebnim vitaminom.
4. Zdravije navike spavanja
Ako vaša deca baš i nemaju neku rutinu spavanja možda je to zato što je njihov „unutarnji“ sat, njihov dnevni ritam – ugašen. Takvi prirodni ritmovi povezani su sa suncem, a ukoliko dete nije često vani njegov organizam jednostavno ne reagiraju dovoljno dobro na sučev podražaj i dnevni ritam svakoga dana. Istraživanja su pokazala da ranojutarnje izlaganje suncu posebno može pomoći sinkronizaciji ciklusa spavanja kod deteta i uopšte njegovog boljeg dnevnog ritma.
5. Svežeg vazduha na pretek
Možda vi mislite da je vazduh vani ionako previše zagađen, no ne znate da je vazduh u zatvorenom prostoru minimalno 3 do 5 puta zagađeniji. Prema američkoj Agenciji za zaštitu okoliša zrak izmeren u zatvorenom prostoru uvek je štetniji od vanjskog, a ovaj podatak od 3 do 5 puta zagađeniji zaista je minimum, jer se neretko nakon merenja otkriva i čak 100 puta zagađeniji vazduh koi deca udišu dok ih vi ne puštate van.

Pročitajte i Deca odrastaju u sterilnoj tvrđavi

6. Drži ih uspravnijima
Deca kod kuće u većini slučajeva sede – sede dosta i u vrtiću, pa onda popodne opet dosta sede pre nego što legnu.
Boravkom vani, na širokim otvorenim površinama omogućuje im da pravilno razvijaju svoju muskulaturu, ali i mnoge druge stvari – pomažu održavanju dobre gustine kostiju, imaju normalan krvni pritisak i uopšte rizik kraćeg životnog veka.
Deca su sklonija stajati i kretati se na otvorenom, a studije pokazuju da čak i prilikom obavljanja istih poslova, dečja su tiela puno mobilnija, kada su ti zadaci izvršavaju vani.
7. Poboljšava im se pažnja
Ovo nije definitivno dokazano, ali nekoliko je studija pokazalo da vanjski podražaji pomažu umanjiti simptome ADHD-a. Svakodnevna šetnja, pa makar i kratka, kroz zeleni krajolik pomaže smirivanju svih nas pa bi svakako trebala utecati i na hiperaktivnu decu. U stvari, jedan takav eksperiment koji je proveo National Institut  pokazao je da, kao i s igrama vani, deca vani obraćaju puno više pažnje na detalje vani nego unutra.
8. Smanjuje se stres
Slično kao i s pozitivnim učincima igre i raspone pažnje, gledajući zelene površine u svakom čovek pomaže smanjiti količinu stresa, pa tako i u dece. Istraživanja su pokazala da nervozni životni događaji uzrokuju manje psihološke poremećaje kada su deca okružena prirodom.
I baš zbog svega ovoga izađite svaki dan. Barem sat vremena.
 
Izvor: index.hr

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama